Nevjera plemena Kozlica
0001 Rano rani lički Mustajbeže,
0002 Iz ahara u begluk iziđe.
0003 Kad mehana puna Udbinjana,
0004 Na šezdeset rednja čaša hoda,
0005 Njima beže turski salam viknu,
0006 Udbinjani na noge skočiše,
0007 Prođe beže, sjede kod pendžera
0008 Razložiše hladno piti piće.
0009 Piće služi Krčmariću Ramo,
0010 A liva ga Memičiću Suljo,
0011 Čaše dili mali Radovane,
0012 Kad se oni pića napojili,
0013 A rakija eglen otvorila,
0014 O svačemu eglen zametnuli,
0015 A najbolje o junaštvu pustu,
0016 O puškanju i o vojevanju,
0017 Gdje je koji bio u mejdanu.
0018 Sve Mustajbeg gleda sa pendžera,
0019 Beg im muči, da divani ne će,
0020 Udbinjani šalu zametnuli,
0021 Stade vika ličkog Mustajbega:
0022 „Udbinjani u begluku mome!
0023 Kad ste tako šalu zametnuli,
0024 Svaki s’ fali, da je junak pravi,
0025 Gdje mač siva, a poliću glave,
0026 Kaž’te meni, moji Udbinjani,
0027 Evo ima za petnaest dana,
0028 Da ja vavik idem u mehanu,
0029 Ja po vas dan sjedim u begluku,
0030 A pogledam niz Krbavu ravnu
0031 Biloj kuli Kozlić-Huramage
0032 Do ledena vrila Kozličina,
0033 Meni age u mehanu nejma.
0034 Kad s’ otvore od avlije vrata
0035 Pa s’ izvedu ati iz avlije
0036 Do ledena vrila Kozličina,
0037 Cetrn’est mu ata plememtih
0038 Od četrn’est aginih sinova,
0039 Njemu nejma konja najboljega,
0040 Karamana konja Kozličina.
0041 Sad mi kaž’te, moji Udbinjani,
0042 Kud nestade konja Kozličina,
0043 Što mu je bilo a od karamana?“
0044 Svi Ličani glave obisiše,
0045 Svaki muči, ništa ne divani,
0046 Stoji vika ličkog Mustajbega:
0047 „Brže meni kaž’te, Udbinjani,
0048 Kud nestade konja Kozličina,
0049 Kaž’te meni, odoše vam glave!“
0050 Povikaše dva brata rođena,
0051 Dva Hodžića sa Krbave male:
0052 „Stani, beže, ne odsicaj glava!
0053 Ti nas, beže, u mehani pitaš
0054 A za dobrog konja Kozličina.
0055 Znaš Mustajbeg, od sve Like glavo,
0056 Braća su se skoro porodila,
0057 Istom, beže, stali vojevati,
0058 Evo nejma ni nedilja dana,
0059 Da snio, beže, rano podranili
0060 I izveli ate do Crvaća,
0061 Napojili ate plemenite,
0062 Kod Crvaća ate pojahali,
0063 Otiskosmo niz Krbavu ravnu
0064 Do visoke kule Kozličine,
0065 U avliju ate pojahasmo,
0066 Kad se žamor čuje u odaji,
0067 U aharu Kozlić-Huramage,
0068 Mi sjahasmo ate u avliji.
0069 Kad uđosmo u ahar-odaju,
0070 Kad li sjedi četrn’est Kozlica,
0071 Sve sinova Kozlić-Huramage,
0072 U aharu tolu zametnuli
0073 Uvrh im tole Kozlić-Huramaga,
0074 U odaji piće razložili,
0075 Mi im, beže, salam naviknusmo,
0076 Oni naske dobro dočekaše,
0077 U koledu pa nas posadiše,
0078 Razložismo s njima piti pice.
0079 S desne strane sjedi kod kolina
0080 Najstarije dite Kozličino,
0081 Njemu sjedi Kozlić Šabanaga
0082 Od Umije, od islah-Turkinje,
0083 Do njeg sidi brat mu Jusufaga,
0084 Pa do njega sidi Mehmedaga,
0085 Sedam braće jedan do drugoga,
0086 Od Umije, od islah-Turkinje;
0087 Iz liva mu sidi kod kolina
0088 Najstarije dite Kozličino,
0089 Njemu sidi Kozlić Aliaga
0090 Od Marije, od halis-vlahinje,
0091 Do njeg sio brat mu Merdanaga,
0092 Pa do njega sidi Tataraga,
0093 Sedam braće jedan do drugoga
0094 Od Marije, od halis-vlahinje.
0095 Redna čaša naokolo hoda,
0096 Mi gledamo, beže, u koledi,
0097 Što mu momak sidi kod kolina
0098 Do Alage i do Huramage,
0099 Pod mondurom i crnim škrljakom,
0100 Na prsih mu puca pozlaćena,
0101 A za pasom do dva ledenjaka,
0102 Svaki važe po sto madžarija,
0103 A pod njima pala pozlaćena,
0104 Preko krila britka alamanka,
0105 Za glavom mu od zlata čelenke.
0106 Oni njega jabandžijom viču,
0107 Mi ne znamo, ko je i oklen je,
0108 Jer smo s’, beže, skoro porodili,
0109 Pa ne znamo sviju jabandžija."
0110 To govore dva brata rođena,
0111 Stade vika Dizdarević-Mehe,
0112 „Ču li, beže, što ti braća kažu?
0113 Istina je, što braća govore,
0114 Ja im toga jabandžiju znadem.
0115 To im, beže, nije jabandžija,
0116 Već im kume sa kamen-Kotara,
0117 Sa Staparja Drsković Nikola,
0118 Oni su se kumovali s njime,
0119 Tri unuka strigo Kozličina.
0120 Kad im kume na kumstvo izišo,
0121 Išćero je kočije darova
0122 I četrn’est zlatnih prstenova,
0123 Četrn’est im snaha darovao,
0124 Vrlo ih je darom zastidio,
0125 Kozlice se kuma zastidile,
0126 Onda su mu konja poklonili,
0127 Karamana, konja najboljega,
0128 I ukrali s Udbine divojku,
0129 Lipu Unku Brdarić-Alage,
0130 Dali kumu Drsković-Nikoli,
0131 Odnio je kuli na Kotare,
0132 A odveo konja Kozličina.
0133 Prošla nije već nedilja dana,
0134 Jope došo Drsković Nikola,
0135 Jope su ga, beže, darovali:
0136 Ukrali jope na Lici divojku,
0137 Lipu Meku, sestru Kumalijća,
0138 A unuku Kozlić-Huramage,
0139 A sestričnu svoju, Mustajbeže!
0140 I nju dali Drsković-Nikoli,
0141 Odnio je kuli na Kotare.
0142 I to bilo, za dugo ne bilo,
0143 Prošla nije ni nedilja dana,
0144 Jope došo Drsković Nikola,
0145 Jope su ga, beže, darovali,
0146 Ukrali jope na Lici divojku,
0147 Sestru Hanku bunićkog dizdara,
0148 Jaukliju Ćerim-bajraktara,
0149 Tvog Ćerima, vridnog bajraktara,
0150 I nju dali Drsković-Nikoli,
0151 Odnio je i nju na Kotare.
0152 Džaba t’ i to, lički Mustajbeže,
0153 Jesi l’ čuo, lički Mustajbeže,
0154 Nestalo da je Crnčić-Osmanage
0155 Sa Ćojluka, sa široke Like,
0156 I njega su izdale Kozlice,
0157 Dali kumu Drsković-Nikoli.
0158 Eno, beže, Crnčić-Osmanage
0159 U tavnici Drsković-Nikole;
0160 Eno, beže, triju divojaka
0161 U visokoj kuli Drskovića.
0162 Šta nas pitaš, lički Mustajbeže,
0163 A za pasjeg konja velikoga?
0164 Kad ti, beže, ni mukaet nisi,
0165 Ti ne gledaš po širokoj Lici,
0166 Nevjera se u nas uselila,
0167 Kozlice su nevjerno pletivo,
0168 Izdađoše Turke u kaure.
0169 Da im je kume često dolazio,
0170 Sve bi naše pokrali divojke.
0171 Ne pitaj nas, lički Mustajbeže,
0172 Već pogledaj po širokoj Lici!“
0173 To govori Dizdarević Meho,
0174 A sve beže gleda sa pendžera,
0175 Stoji hrka ata prazovita.
0176 Kad pogleda beže sa pendžera,
0177 On poznade Maljković-Stipana
0178 Pod mondurom i crnim škrljakom,
0179 Gdje dojaha vrana velikoga,
0180 Pred mehanom ostavi hajvana.
0181 Kad on begu u mehanu uđe,
0182 Pomoć viknu, a poleti ruci,
0183 Ne dade beže ruke poljubiti,
0184 Pregrli ga, kod sebe posadi,
0185 Pa mu čašu dade nalivenu:
0186 „Sjedi, sine, da se napijemo!
0187 Popij čašu, Maljković-Stipane,
0188 Pravo kaži Mustajbegu svome,
0189 Kud si dobra pojahao vrana
0190 Pod mondurom i crnim škrljakom,
0191 Jesi l’, sine, bio na Kotaru,
0192 Uhodio sela po Kotaru?“
0193 Uze Stipan, pa čašu popio,
0194 Mustajbegu veli u mehani:
0195 „Čuj, Mustajbeg, i vi Udbinjani!
0196 Ima, beže, tri nedilje dana
0197 Da je Stipan bio na Kotaru,
0198 Uhodio sela po Kotaru,
0199 Sinoć kasno stigo sa Kotara,
0200 Ja sam bio na Staparju ravnu
0201 Kod bile kule Drsković-Nikole.
0202 Tu sam viđo, što vidio nisam,
0203 Sreća kamo, da sam poginuo,
0204 Da Staparja ja vidio nisam!
0205 Jesi l’, lički, čuo Mustajbeže:
0206 Kozlice su s’ s njime kumovale,
0207 Dok su s njime kumstvo potvrdile,
0208 Tri su. njemu pridali divojke,
0209 A i dobra konja karamana,
0210 Ja sam ih, beže, očima vidio
0211 U avliji Drsković-Nikole.
0212 Džaba t’ i to, lički Mustajbeže!
0213 Eno mi pobre Crničić-Osmana
0214 U tavnici Drsković-Nikole.
0215 Tu sam bio tri bijela dana,
0216 Uhodio kulu Nikolinu,
0217 Krsti sina, provodi veselje,
0218 A potego kotarske serdare,
0219 Iz begluka piće položio.
0220 Sve dan po dan za nedilju dana,
0221 Kolo igra trijest divojaka
0222 U avliji Drsković-Nikole,
0223 Sve sestara kotarskih serdara,
0224 Međa njima banova divojka,
0225 Ći Ružica bana Zadranina.
0226 Džaba t’ i to, lički Mustajbeže!
0227 Vidio sam, što vidio nisam,
0228 Stigla je, beže, uz more đemija
0229 Od Ćorfeza, preko sinjeg mora,
0230 I u njojzi kapetan-divojka,
0231 A nekakva Ana Primorkinja,
0232 Ja je lipše još vidio nisam.
0233 Išćerala blago gotovinu,
0234 Kočije pune mala gotovine,
0235 "Da kupuje roblje po Kotaru,
0236 Da ga goni do Ćorfeza svoga,
0237 Oklen ga, beže, povratiti ne ćeš.
0238 Eno Ane, beže, na veselju
0239 A kod kule Drsković-Nikole,
0240 Sve potegla roblje uz Kotare,
0241 Eno roblja kod kule kamene.
0242 Ja sam roblje očima vidio,
0243 Šezdeset mu roblja u avliji,
0244 Sve Turaka sa turskog ćenara,
0245 I još, beže, dvan’est divojaka
0246 I trideset mladi dovedenih,
0247 Zavrgli su šenluk i veselje,
0248 Uzvili su mlade Kotarane.
0249 Vrlo se je Ane utvrdila
0250 Oko kule Drsković-Nikole,
0251 Istirala sedam lubarada,
0252 Zakopala sedam meteriza,
0253 Na njih sedam vrgla lubarada,
0254 Oko kule logor namistila,
0255 Jer se čuva tebe, Mustajbeže!
0256 Da ti, beže, vidiš Primorkinju.
0257 Kad ufati kolo s divojkama,
0258 Da je lipše na svem svitu nejma,
0259 Ja sam kod nje igro u avliji.
0260 Džaba t’ i to, lički Mustajbeže!
0261 Anica je ka i muška glava,
0262 Da je moreš očima viditi:
0263 Kad obuče muško odijelo,
0264 Buč ogrne, a paloš pripaše,
0265 A naturi škrlju nad obrve,
0266 Za pas metne sedam samokresa,
0267 Pa pojaše mrku bedeviju
0268 Uz ograde, ispod kule bile,
0269 Uz nju jaše dvan’est plaćenika,
0270 Podvikuje Ana Primorkinja,
0271 Sve spominje po Lici junake,
0272 Da junaka sad na Lici nema,
0273 Da bi na nju smio udariti,
0274 Da osvoji, dok silah ne primi.
0275 Džaba t’ i to, lički Mustajbeže!
0276 Al da vidiš velike žalosti:
0277 Kad iziđe Ana Primorkinja,
0278 Pa izvede tri naše divojke
0279 I još s njima dvan’est divojaka,
0280 Nagoni ih Ana Primorkinja,
0281 Da povedu kolo u avliji,
0282 Da joj, beže, pismu zapivaju,
0283 A namakne dvanaest usara,
0284 A potegnu usarske kandžije,
0285 Čudno biju Tarkinje divojke.
0286 Tu su mi, beže, suze udarile
0287 Gledajući sestru Kumalijća,
0288 Kako sestra cvili Kumalijća,
0289 A spominje tebe, Mustajbeže,
0290 Ti s’ joj babin bio pobratime,
0291 Tu sam ćio kavgu zametnuti,
0292 Al ne mogoh zamećati kavge,
0293 Ja sam, beže, čudo Kotarana.
0294 Viđo sam pobru Crnčića Osmana
0295 U avliji Drsković-Nikole
0296 Savezatih ruku naopako.
0297 Kotarkinje kolo ufatiše
0298 I Osmana u kolo metnuše,
0299 Oko njega igraju divojke,
0300 Sve Osmana biju cokulami,
0301 Povikuju Crničić-Osmana:
0302 „Tamo dalje, Crničić-Osmane!
0303 Nisu za te gospodske divojke,
0304 Za te nije sestra Drskovića."
0305 Ja kad vidih pobratima svoga,
0306 Od žalosti ja povratih vrana,
0307 Ja otiskoh vrana uz Kotare,
0308 Evo tebi stigoh na Udbinu,
0309 Da ti kažem, beže, u begluku.
0310 Znaš Mustajbeg, od Boga ti teško!
0311 Ti ne gledaš po širokoj Lici:
0312 Nevjera se u nas uselila.
0313 Kozlice su nevirno pletivo,
0314 Predadoše Turke u kaure.
0315 Naše će roblje u nedilju poći,
0316 U nedilju moru na galiju,
0317 Ode, beže, roblje preko mora.
0318 Čujte dobro, naši Udbinjani!
0319 Ko god konja na jaslama hrani,
0320 Kuja mu mati, a babo kopile!
0321 Ko god saći u nedilju ne će
0322 Na Kotare kuli Drskovića,
0323 Na veselje Drsković-Nikoli,
0324 Na rastanku Anu ispratiti,
0325 Tamo će, beže, Stipan osvanuti!“
0326 To mu reče, iz mehane pođe,
0327 Pred mehanom poside hajvana,
0328 Ode Stipan svomu bilu dvoru.
0329 Mustajbegu suze udariše,
0330 Zgledaju se u mehani
0331 Turci, Svaki muči, ništa ne divani,
0332 Stade vika ličkog Mustajbega:
0333 „Udbinjani u begluk-mehani,
0334 Čujete li, što Stipan govori?
0335 Sad što ćemo, moji Udbinjani!“
0336 Stade vika Dizdarević-Mehe:
0337 „Vidiš, beže, što rade Kozlice,
0338 Šalji, beže, dvoru Kozličinu,
0339 Zovi, beže, Kozlić-Huramagu
0340 I njegovih četrn’est sinova,
0341 Pa im, beže, sudi na Udbini;
0342 Jer ako im ti suditi ne ćeš,
0343 Ja ću s njima zametnuti kavgu,
0344 Pa ’nda ići kuli na veselje.
0345 Molim ti se, lički Mustajbeže,
0346 Diži, beže, svu široku Liku,
0347 Svedi mene kuli na Staparje,
0348 Da ja vidim Anu Primorkinju.
0349 Što spominje po Lici Ličane,
0350 Da niko na nju ne smi udariti,
0351 Osvojiti, dok silah ne primi.“
0352 Stade vika Tale Ličanina:
0353 „Šalji, beže, dvoru Kozličinu,
0354 Ti ih zovi, od Boga ti teško,
0355 Pa im, beže, sudi na Udbini!
0356 Ako njima ti suditi ne ćeš,
0357 Bit će kavga na našoj Udbini,
0358 Jer će Tale zametnuti kavgu.
0359 Znaš, Mustajbeg, u begluk-mehani,
0360 Što god reče budalasti Tale,
0361 To će reći svi po Lici Turci.
0362 Molim ti se, beže, u mehani,
0363 Hajmo kuli na veselje saci,
0364 Svedi Talu kuli Drskovića
0365 Do kočija Ane Primorkinje,
0366 Do kočija i do gotovine,
0367 Ne bi l’ Tale tamo zadobio,
0368 Jer ja pare ni dinara nemam,
0369 Za što s’, beže, napojiti nemam."
0370 Nasmija se lički Mustajbeže:
0371 „Muči, Tale, jedna budalino!"
0372 Beg povika Ćerim-bajraktara:
0373 „Moj Ćerime, begov bajraktaru!
0374 Pojaš’, sine, velikog alata,
0375 Goni kuli Kozlić-Huramage,
0376 Pozovni mi Haramagu starog
0377 I njegovih četrn’est sinova,
0378 Da ih beže u mehani pita
0379 Za njegova konja velikoga.“
0380 Ode Ćerim, pojaha alata,
0381 Goni ata kuli niz Krbavu,
0382 Sve ga beže gleda sa pendžera.
0383 Kad zamače Ćerim u avliju,
0384 Malo vrime, za dugo ne bilo,
0385 Avlijnska se otvoriše vrata,
0386 Izvode se ati iz avlije,
0387 Četrn’est je ata plemenitih
0388 Od četrn’est aginih sinova.
0389 Izvede se bilka bedevija,
0390 Bedevija Huramage starog,
0391 A izađe aga iz avlije
0392 I uz njega četrn’est sinova,
0393 Pojahaše ate kod avlije,
0394 Naprid pođe Ćerim bajraktaru,
0395 Za njim jaše Kozlić Huramaga,
0396 A uz njega četrn’est sinova,
0397 Preko svakog s’ alamanka voza,
0398 A gleda ih beže sa pendžera.
0399 Kad se oni blizu prikučiše,
0400 Sve pogleda beže po mehani,
0401 Sve Ličani zubi poškripuju.
0402 Njima veli lički Mustajbeže:
0403 „O Ličani u begluku mome!
0404 Eto nami Kozlić-Huramage
0405 I njegovih četrn’est sinova!
0406 Kad nam aga u mehanu uđe,
0407 Nemojte mu vrlo kidisati,
0408 Do obraza agi dogoniti,
0409 U njega je četrn’est sinova,
0410 More kavga biti u mehani,
0411 Da mi dobro agu dočekamo!
0412 Mustajbeg će s njima govoriti.“
0413 Ličani muče, ništa ne govore.
0414 Mehani se otvoriše vrata,
0415 Naprid uđe Kozlić-Huramaga,
0416 A uz njega četrn’est sinova,
0417 Mustajbegu turski salam viknu,
0418 A Mustajbeg na noge skočio,
0419 Huramagu dobro dočekao,
0420 Kod sebe mu misto namistio,
0421 Kod njeg side četrn’est sinova,
0422 Napuni se u begluku tola.
0423 Udbinjani ni mukaet nisu,
0424 Već pogleda jedan na drugoga,
0425 Razložiše hladno piti piće.
0426 Kad se aga pića napojio,
0427 Njemu veli lički Mustajbeže:
0428 „O naš aga, Kozlić-Huramaga!
0429 Evo ima za petnaest dana,
0430 Ja po vas dan sjedim u mehani.
0431 Tebe meni nejma u mehanu;
0432 Ja ti gledam kuli sa pendžera,
0433 Kad s’ otvore od avlije vrata,
0434 Pa s’ izvedu ati iz avlije,
0435 Iz avlije vrilu ledenome,
0436 Četrnaest ata plemenitih
0437 Od četrn’est a tvojih sinova,
0438 Tebi ata najboljega nejma,
0439 Karamana, konja velikoga.
0440 Dede meni u mehani kaži:
0441 Kud nestade karamana tvoga?"
0442 Njemu veli Kozlić Huramaga:
0443 „Prođi me se, lički Mustajbeže!
0444 Evo ima tri nedilje dana,
0445 Da mi konja kod odžaka nejma;
0446 Stara s’ moja opremila ljuba
0447 I Umija, moja jedinica,
0448 Otišle su preko Plišivice
0449 Mom sestriću u Kladuši Muji,
0450 Odjahale karamana moga,
0451 S tog mi konja kod odžaka nejma.“
0452 Dok to reče Kozlić Huramaga,
0453 Stade vika Dizdarević-Mehe:
0454 „Huramaga, jami petljaniju!
0455 Što nam lažeš, a pravo ne kažeš?
0456 Eno tvoje starke na odžaku
0457 I Umije, tvoje jedinice,
0458 Ja sam ti ih očima vidio,
0459 Evo nejma ni nedilja dana,
0460 Ja sam bio kod odžaka tvoga,
0461 Što nam lažeš u begluk-mehani?“
0462 Dok to reče Dizdarević Meho,
0463 Stade vika Kozlić-Aliage,
0464 Najstarijeg sina Kozličina,
0465 Od Marije, od halis-vlahinje:
0466 „O moj babo, jami petljaniju!
0467 Ne laži im u begluk-mehani,
0468 Van im pravo u begluku kaži,
0469 Kud nestade karamana tvoga,
0470 Pa nek čine, što će učiniti!
0471 I ti znadeš, babo Huramaga,
0472 Kada smo se s kumom kumovali
0473 Sa Staparja Drsković-Nikolom,
0474 Tri je unuka tvoja strigo, babo!
0475 Kad je kume na kumstvo izišo,
0476 Išćero je kočije darova
0477 I četrn’est zlatnih prstenova,
0478 Četrn’est je snaha darovao,
0479 Vrlo nas je darom zastidio.
0480 Tada smo mu konja poklonili,
0481 Karamana, konja velikoga.
0482 Mi ukrali s Udbine divojku,
0483 Lipu Unku Brdarić-Alage,
0484 A od brata tvoga, Huramaga,
0485 Dali smo je kumu Drskoviću,
0486 Odnio je kuli na Kotare.
0487 Prošla nije veš nedilja dana,
0488 Jope nam došo Drsković Nikola,
0489 Jope smo ga, babo, darovali,
0490 Ukrali mu sa Like divojku,
0491 Sestra Meku Kumalijć-Mujage,
0492 A unuku tvoju, Huramaga!
0493 I nju dali Drsković-Nikoli,
0494 Odnio je kuli na Kotare.
0495 Prošla nije veš nedilja dana,
0496 Došo nam jope Drsković Nikola,
0497 Jope smo ga dobro darovali,
0498 Ukrali jope sa Like divojku,
0499 Sestru Hanku bunićkog dizdara,
0500 Jaukliju Ćerim-bajraktara,
0501 I nju dali Drsković-Nikoli,
0502 Odnio je kuli na Kotare.
0503 I to bilo, ni dugo ne bilo,
0504 Prošla nije veš nedilja dana,
0505 Ja sam jedno jutro podranio,
0506 Ja pojaho vrana velikoga,
0507 A poveo hrte i vižlove,
0508 Pa ja pošo hitar lov loviti.
0509 Kad smo sašli niz Liku Suljancu,
0510 Do Suljanca klanca vrletnoga,
0511 Ja odjahah pod planinom vranca,
0512 A ja puštah vižlad u planinu.
0513 A ja stadoh na klancu Suljancu,
0514 Da dočekam zvirku u planini;
0515 A proču se vika u planini,
0516 Poznadoh grlo Drsković-Nikole,
0517 Povikuje Crnčića Osmana:
0518 „ „Stan’, Osmane, uticanja nejma!
0519 Ni ’š uteći, ni glave odniti,
0520 A ni moje sestre jedinice.
0521 Tebe fale, da si junak pravi,
0522 Sjaši đogu u Suljancu klancu,
0523 Skin’ mi Vidu sa sapi đogatu,
0524 Vrati đogu, da se ogledamo,
0525 Da ja vidim, je l’ divojka za te.“ “
0526 Bježi Osman, ni mukaet nije.
0527 Za njim skače sedam Drskovića,
0528 A sve braće od jedne matere,
0529 Sve kumova naših, Huramaga!
0530 Kad Nikola mene opazio,
0531 Stoji vika Drsković-Nikole:
0532 „ „A moj kume, Kozlić-Aliaga!
0533 Ufati mi Crnčića Osmana,
0534 Dodrži ga živa do meneka,
0535 A evo ti moji ledenjaci,
0536 Koji dvista važu madžarija.""
0537 Kad naskaka Osman na đogatu,
0538 Meni salam nazva u planini,
0539 Ja se s njime za zdravlje upitah,
0540 Tu prevarih Crnčića Osmana,
0541 Oborih ga sa konja đogata,
0542 Ja sam njemu ruke savezao,
0543 Dadoh njega Drsković-Nikoli,
0544 A povratih sestru Drskovića,
0545 Pa mi puške dade ledenjake,
0546 Evo ih, babo, sad za mojim pasom.
0547 Pravo njima kaži, Huramaga,
0548 Pak nek čine, što ce učiniti!“
0549 Stade vika dizdareva sina:
0550 „Vidiš, beže, što Kozlice rade,
0551 Sudi im, beže, u begluku svome!
0552 Ako im, beže, ti suditi ne ćeš,
0553 Sad de kavga biti u mehani.“
0554 Stoji dreka Tale Ličanina
0555 I pobre mu malog Radovana:
0556 „Sudi im, beže, od Boga im težko!
0557 Sad će biti u mehani kavga!“
0558 Povikuje lički Mustajbeže:
0559 „Stani, Tale, nemoj budaliti!
0560 Ne ćemo ovde zamećati kavge,
0561 Dosta će nam biti na Kotaru.“
0562 Pa on veli agi u mehani:
0563 „O moj aga, Kozlić-Huramaga!
0564 Sad se primaj zelena bajraka,
0565 Mog Đulića, vridna bajraktara,
0566 Valja t’ bajrak u nedilju sniti
0567 Na Kotare kuli Drskovića,
0568 Svojim kumom kumstvo potvrditi.
0569 Ja ćemo naše roblje povratiti,
0570 Ja ćemo tamo pogubiti glave.“
0571 Mora s’ aga primiti bajraka,
0572 A bajraka Đulić-bajraktara,
0573 On ga dade Šabanagi sinu,
0574 Od Umije, od islah-Turkinje.
0575 Jope mu veli lički Mustajbeže:
0576 „Primaj s’, aga, i drugog bajraka,
0577 Mog Vrcića, vridna bajraktara,
0578 I njeg ti valja na Kotare sniti,
0579 Svome kumu na veselje doći.“
0580 Primi s’ aga i toga bajraka,
0581 On ga dade Jusufagi sinu,
0582 Od Umije, od islah-Turkinje.
0583 Stade vika ličkog Mustajbega:
0584 „Primaj s’ aga i trećeg bajraka,
0585 Mog Ćerima, vridna bajraktara,
0586 I njega ćeš na Kotare sniti
0587 Do visoke kule Drskovića,
0588 Na veselje Drsković-Nikoli,
0589 Na lubarde Primorke divojke,
0590 Tu ’š mi, aga, izniti bajrake.“
0591 Primi s’ aga i trećeg bajraka,
0592 Pa ga dade Mehmedagi sinu:
0593 „Djeco moja, moji bajraktari!
0594 Valja vami na veselje sići,
0595 A saniti begove bajrake,
0596 Svojim kumom kumstvo potvrditi,
0597 Jali naše roblje povratiti,
0598 Jali svoje posijati glave.
0599 Ova moja sva četiri sina,
0600 Od Umije, od islah-Turkinje,
0601 Oni će biti za vami jamaci!“
0602 Stade vika Kozlić-Aliage,
0603 Najstarijeg sina Kozličina,
0604 Od Marije, od halis-vlahinje:
0605 „Čuj, moj babo, Kozlić-Huramaga!
0606 Ti se primaj begovih bajraka,
0607 A prečekaj bega i Ličana,
0608 Dok Mustajbeg na Kotare pođe,
0609 Ja ću mu jutros na Kotare poći,
0610 Povest’ svojih sve šeš’t bratinaca
0611 Na veselje Drsković-Nikoli,
0612 Jer me je kume zvao na veselje.
0613 Čuj Mustajbeg, od sve Like glavo!
0614 Diži, beže, svu široku Liku,
0615 Hodi rano u nedilju siđi
0616 Na Kotare kuli Drskovića,
0617 Ja ću te, beže, dobro dočekati
0618 Kod visoke kule Drskovića,
0619 Ja ću s kumom kumstvo potvrditi.
0620 Kad je tako, lički Mustajbeže,
0621 Od mene gledaj glavu Drskovića.
0622 Ja ću t’ svoju dati za njegovu,
0623 Braća će ti kulu dodržati.“
0624 To mu reče, a na noge skoči,
0625 A podiže sve šest bratinaca,
0626 Pojahaše ate pred mehanom,
0627 Ne ćidoše na Krbavu kuli,
0628 Odoš’ uprav niz Liku Suljancu.
0629 Nasmija se Dizdarević Meho:
0630 „Vidiš ih, beže, crn im obraz bio,
0631 Kako su, beže, soja nevirnoga!
0632 Sad će kuma privariti svoga.
0633 Ja da sam se s njime kumovao,
0634 Nevjere mu ne bi učinio,
0635 Volio bi glavu izgubiti,
0636 Al se tako ne bi ni kumovo.“
0637 Aga muči, ništa ne divani,
0638 Njemu veli lički Mustajbeže:
0639 „Neka, sine, taka je krajina!
0640 I nevjerni mogu tribovati,
0641 Ne treba im glavi kidisati."
0642 A veli mu Tale Ličanine:
0643 „Radi, beže, kako tebi drago!
0644 Da si pito Tale Ličanina,
0645 Ja im ne bi dao na Kotare,
0646 Ja bi njima izos’jeco glave,
0647 Da bi roblja nikad ne vratio.
0648 Korit će nas posli Kotarani,
0649 Da su na Lici svi nevirni Turci"
0650 „„Ako će, Tale, nemoj budaliti,
0651 Nek saznadu i njih Kotarani,
0652 Nek se kašnje s njima ne kumuju.
0653 Hajte, djeco, svaki dvoru svome,
0654 Spremajte se svaki na odžaku,
0655 Vi osvan’te rano u subotu
0656 Pred Udbinom, kod vode Crvaća,
0657 Valja nami na Kotare poći.
0658 Hajde, Tale, pojaši kulaša,
0659 Goni ata po našoj Udbini,
0660 Grlom viči, u talambas tuci,
0661 Nek s’ svak sprema do prve subote.
0662 Ko god ata hrani na jaslama,
0663 Sedam da je brace u odžaku,
0664 Valja s begom na Kotare poći.
0665 Svakom kaži, Tale Ličanine,
0666 Ko ostane iza Mustajbega,
0667 Bide imo ata na jaslama,
0668 Ako s’ zdravo ja natrag povratim,
0669 Ne de meni moći dževapiti.“ “
0670 Ode beže do konaka svoga,
0671 Ode aga na Krbavu kuli
0672 I odnese begove bajrake.
0673 Kad Mustajbeg do ahara siđe,
0674 On oprema trideset delija
0675 Na sve strane po širokoj Lici,
0676 Da podižu po Lici Ličane,
0677 Da svak ide begu na Udbinu,
0678 Da osvane rano u subotu
0679 Pred Udbinom, kod vode Crvaća.
0680 Nek se sprema lički Mustajbeže!
0681 Vidit ćemo Kozlić-Aliage!
0682 Kad stigoše niz Liku Suljancu,
0683 Veš se tavna noćca unoćala,
0684 Po noći braća goru pregaziše,
0685 Do u jutro, dok se rodi sunce,
0686 Stigoše kuli Drsković-Nikole,
0687 Dočeka ih Drsković Nikola:
0688 „Gdje si, kume, Kozlić-Aliaga?
0689 Što te nejma meni na veselje?“
0690 „ „Evo me, kume, Drsković-Nikola!“ “
0691 Sastade se četrn’est kumova,
0692 Iziđoše u kulu bijelu,
0693 U odaji tolu zametnuše,
0694 Uvrh tole Kozlić Aliaga,
0695 Do njeg sio Drsković Nikola,
0696 Pa ostali redom u koledi,
0697 Kum do kuma jedan do drugoga,
0698 Gledaju se ka planinski vuci.
0699 Provodi se šenluk i veselje
0700 Sve dan po dan za nedilju dana,
0701 Sve kumovi piju u odaji,
0702 Sve pogleda aga sa pendžera,
0703 Gleda tole ispod kule bile,
0704 A seiri kolo i divojke,
0705 A najviše Primorku divojku,
0706 Gleda lipu aga sa pendžera,
0707 Kad obuče muško odijelo,
0708 Oko nje se palošina voza,
0709 A naturi škrlju nad obrve,
0710 Za pas metne sedam samokresa,
0711 A uzjaše mrku bedeviju,
0712 Ispod kule pojaše kobilu,
0713 Podvikuje na njoj Primorkinja,
0714 Sve spominje po Lici Ličane,
0715 Da junaka tog na Lici nejma,
0716 Da ufati Primorku divojku,
0717 Da ufati, dok silah ne primi.
0718 Sve se smije Kozlić Aliaga,
0719 A spominje dizdareva sina,
0720 I spominje Maljković-Stipana:
0721 „Gdje ste sada, oba pobratima,
0722 Da vidite Primorku divojku!“
0723 Kad nedilja jutro osvanulo,
0724 Kumovi su rano podranili,
0725 U odaji tolu zametnuli,
0726 A već žarko obasjalo sunce.
0727 Sve pogleda aga sa pendžera,
0728 Avlija je puna napunila,
0729 Kolo hoda trijest divojaka,
0730 Među njima trijest oficira,
0731 Gleda ih aga, grohotom se smije.
0732 On se smije, a kumu ne kaže,
0733 Jer poznaje momke u avliji.
0734 Kad pogleda aga sa pendžera
0735 Do kočija Primorke divojke,
0736 Do kočija i do gotovine,
0737 Što ih čuva dvan’est plaćenika,
0738 On opazi do dva duhovnika,
0739 Oba popa sjede kod kočija,
0740 Jedan drži knjigu rasklopitu,
0741 Pa on čata ni pravo ni krivo,
0742 Onaj čata, a drugi se smije,
0743 Dva ih đaka dvore u avliji.
0744 Nasmija se Kozlić Aliaga,
0745 Jer poznade Talu Ličanina,
0746 Kod njeg pobru malog Radovana,
0747 Tale knjigu drži rasklopitu,
0748 Tale čata ni pravo ni krivo,
0749 Sve se smije mali Radovane:
0750 „Nije tako, pope duhovniče!“
0751 Što ih dvore oba mlada đaka,
0752 Ko su đaci Tale Ličanina?
0753 Dvi Strunjice ispod Korjenice,
0754 Oba sina Strunje Jusufage,
0755 Starog vuka s korjeničkog buka,
0756 Dobro služe oba duhovnika,
0757 Kraj njih hoda dvan’est službenika.
0758 Gleda ih aga, grohotom se smije,
0759 Sve pogleda uz Kotar Suljancu,
0760 A poliće magla niz Kotare,
0761 Spominje aga bega udbinjskoga
0762 I svog babu Kozlić-Huramagu.
0763 Stade vika Drsković-Nikole:
0764 „A moj kume, Kozlić-Aliaga!
0765 Vid’ de, kume, što vidio nisi,
0766 Eno vraga, Vrhovca Alage,
0767 Gdje on kolo igra s djevojkama
0768 Kod Jeftije Antun-kapetana,
0769 Na sramotu, na veselju mome.“
0770 Njemu veli Kozlić Aliaga:
0771 „Neka kume, nemoj budaliti!
0772 Djevojci ništa naškoditi ne će,
0773 Agu ćemo pićem opojiti,
0774 Pa ćemo ga živa ufatiti."
0775 Njemu veli Drsković Nikola:
0776 „Vidiš, kume, Kozlić-Aliaga!
0777 Vid’ de glave Bosnić-Novljanina,
0778 Vid’ de braće, dva Ćejvanagića,
0779 Gdje igraju kolo u avliji,
0780 Vid’ de kod njih trijest oficira!
0781 Moglo b’ biti u avliji kavge.“
0782 „„Neka, kume, nemoj budaliti!
0783 Biti ne će u avliji kavge,
0784 Djevojkama naškoditi ne ce,
0785 Sviju ćemo pićem opojiti,
0786 Tad ćemo ih pofaćati žive."
0787 Sve police magla niz Kotare,
0788 A sve gleda aga sa pendžera,
0789 A iz magle izliću bajraci.
0790 Poznade aga prvog bajraktara,
0791 Šabanagu na konju doratu,
0792 Pod bajrakom Đulić-bajraktara,
0793 A uz njega jaše Jusufaga,
0794 Poredi mu brat mu Mehmedaga,
0795 Pod bajraci bega Udbinjskoga.
0796 Za njima jaše Kozlić Huramaga
0797 A na svojoj bilki bedeviji,
0798 Za njim beže nametno goluba,
0799 Za begom ide silnovita vojska.
0800 Stade vika Drsković-Nikole:
0801 „A moj kume, Kozlić-Aliaga!
0802 Vid’ de jutros velike nepravde!
0803 Eno vraga Maljković-Stipana,
0804 Gdje on kolo voda u avliji
0805 A do moje sestre jedinice!"
0806 Nasmija se Kozlić Aliaga:
0807 „Neka kume, nemoj budaliti!
0808 I njeg ćemo pićem opojiti,
0809 Ja ću ti ga ufatfti živa.“
0810 Dok to reče, Kozlić Aliaga,
0811 Proču s’ nara ličkog poglavara,
0812 Stade vika Kozlić-Huramage:
0813 „Čuj moj kume, Drsković-Nikola!
0814 Jesi l’ jutros rano podranio,
0815 U odaji tolu zametnuo,
0816 Jesu l’ moja djeca u odaji?“
0817 A otrže sedam lubarada,
0818 Jer udari Kozlić Huramaga.
0819 Stade vika Drsković-Nikole:
0820 „O moj kume, što bi ovo bilo?
0821 Zavrže se kavga u avliji!"
0822 A povika Kozlić Aliaga:
0823 „Čuj, moj kume, ne uzdaj se u me!
0824 Ja ti jutros pomoći ne mogu,
0825 Drž’ se, kume, eto mene na te!“
0826 Kad se oba kuma zavadiše,
0827 A zapuca puška u odaji,
0828 Zavrže se kavga oko kule,
0829 Stade dreka popa duhovnika:
0830 „Kotarani u našoj avliji!
0831 Leže narod oko kule bile,
0832 Ne bi li im Indat učinili?"
0833 Trgoše se kotarski serdari,
0834 Vavik viče pope duhovniče:
0835 „Ostavljajte kićene divojke
0836 Vi kod popa u halvat-avliji,
0837 Hajte bran’te narod oko kule!“
0838 Al pobiže Primorka divojka,
0839 Za njom Meho navrže dorata:
0840 „Stan’, Primorko, uticanja nema!
0841 Junaštvo nam valja okušati.“
0842 Uporedi Stipan na gavranu:
0843 „Stan’, djevojko, uticanja nejma!"
0844 Ujagmiše na avlijnska vrata,
0845 Istišće Tale bisne Kotarane,
0846 A za njima ličke nabodice,
0847 A na đake svoje povikuje:
0848 „Pretvarajte od avlije vrata,
0849 Čuvat ćemo kule i avlije,
0850 Eto bega, eto Kotarana,
0851 Nek s’ pogode oko kule bile!“
0852 Pretvoriše od avlije vrata,
0853 Oba s’ popa natrag povratiše
0854 Do kočija i do gotovine.
0855 Puška puca oko kule bile.
0856 Dok s kumovi kumstvo potvrdiše,
0857 Sedam ih mrtvih pade u odaji,
0858 I poginu Drsković Nikola,
0859 Dva mu brata kod njeg poginuše,
0860 A ostade aga u odaji
0861 I dva brata stoje kod njegaka,
0862 Četiri mu brata poginula,
0863 Kumovi se njemu pridadoše:
0864 „Nemoj, kume, kidisati glavi!“
0865 „ „Ne bojte se mene u odaji,
0866 Niko vam ne će kidisati glavi.“ “
0867 Puška puca oko kule bile,
0868 Nek se goni lički Mustajbeže!
0869 Ujagmi im Primorka divojka,
0870 Prosiče Turke, niz Kotar pobiže,
0871 Za njom skaču oba pobratima,
0872 Stiže Meho Anu na Kotaru:
0873 „Primorkinjo, kićena divojko!
0874 Ne kidiši mrkoj bedeviji,
0875 Predaji se dizdarevu sinu,
0876 ’Vakog Mehe na svoj Lici nejma.“
0877 Anica se fati samokresa,
0878 Pa na njemu dagmu načinila.
0879 Stade vika Maljković-Stipana:
0880 „Hairli ti, brate, rana bila!“
0881 „ „Hairli je rana, pobratime!“ “
0882 Bježi Ana niz kamen-Kotare,
0883 Ćeraju je oba pobratima,
0884 Stoji vika dizdareva sina:
0885 „Ne kidiši mrkoj bedeviji,
0886 Predaji se dizdarevu sinu,
0887 Vidiš, draga, uticanja nejma!“
0888 Jope s’ Ana fati samokresa,
0889 Jope na njem dagmu načinila.
0890 Kad ga druga puška udarila,
0891 Stade vika Maljković-Stipana:
0892 „Moreš li, pobro, Dizdarević-Meho?
0893 Uteče nam dilber Primorkinja.“
0894 „ „Goni, pobro, vrana velikoga,
0895 Ćerat ću je moru na jaliju,
0896 Udri joj, brate, mrku bedeviju,
0897 Ja pogubi ti na njoj divojku.“ “
0898 Kad stigoše Primorku divojku,
0899 Stoji vika dizdareva sina:
0900 „Pridaji se, kićena divojko,
0901 A ne boj se na ramenu glavi,
0902 Što si meni ’vako kidisala.“
0903 Jope s’ Ana fati samokresa.
0904 Kad ga treća puška udarila,
0905 Vidi Meho, osvajanja nejma,
0906 Za njom goni doru niz Kotare,
0907 A povika pobratima svoga:
0908 „Pobratime Maljković-Stipane!
0909 Udri pod njom mrku bedeviju,
0910 Uteče nam Primorka divojka!“
0911 Fati s’ Stipan puške od pojasa,
0912 Puče puška Maljković-Stipana.
0913 On pogodi mrku bedeviju.
0914 Kada pade mrka bedevija,
0915 A preko nje kićena divojka,
0916 Sustigoše oba pobratima,
0917 Osvojiše kićenu divojku,
0918 Ujagmiše sedam samokresa,
0919 Njojzi veli Dizdarević Meho:
0920 „Davor Ano, Primorko divojko!
0921 Vidiš, draga, uteći ne moreš!“
0922 „ „O Turčine, Dizdarević-Meho!
0923 Što sam rekla, ni porekla nisam,
0924 Ne ufati, dok silab ne primi.“ “
0925 Vrlo je Meho rana dopanuo.
0926 Stade dreka Maljković-Stipana,
0927 Ujagmi joj rusu pletenicu,
0928 A sijnu mu sablja golotrba,
0929 Ćide Ani odrizati glavu,
0930 A brani je Dizdarević Meho:
0931 „Nemoj joj, ’pobro, glavi kidisati!
0932 Pušti je, brate, Dizdarević-Mehi,
0933 Da divojci ja ods’ječem glavu,
0934 Vrlo me je kahar učinila,
0935 Jer je tebi vrlo kidisala.
0936 Neka, pobro, nemoj budaliti,
0937 Ja joj za to zamiriti ne ću,
0938 Pobratime, tako je junaštvo!
0939 Da odsičeš glavu divojačku,
0940 Kad sađemo na široku Liku
0941 Do begluka ličkog Mustajbega,
0942 Šalit će se s nami Udbinjani:
0943 „ „Vid’ de dvaju najboljih junaka.
0944 Ods’jecaju glave divojačke! “ “
0945 Pobratime, to nije junačka.“
0946 Njemu veli Maljković Stipane:
0947 „Da što će ti kićena divojka?
0948 Van što tvoju ne usija glavu!“
0949 „ „Ako će, pobro, nemoj budaliti,
0950 Sinovca ću oženiti s njome,
0951 Tvog Iliju, sina najmlađega.“ “
0952 „Pobratime, Dizdarević-Meho!
0953 Što će meni pasja divičica,
0954 Pobratime, u odžaku mome?
0955 Mogla bi mi kulu zapaliti.“
0956 „ „Ne će, pobro, nemoj budaliti.“ “
0957 Dok s’ otalen oba povratiše,
0958 Ponesoše Primorku divojku,
0959 Sve se smije Primorka divojka:
0960 „Vid’ de nama dizdareva sina,
0961 Gdje ne može mene ufatiti.
0962 Osvojiti, dok silah ne primi!“
0963 Sve se ljuti Maljković Stipane:
0964 „Muč’, divojko, odsjekoh ti glavu!“
0965 Njemu veli Dizdarević Meho:
0966 „Pobratime, nemoj budaliti!
0967 Nek govori kićena divojka!
0968 Što govori, istina je prava,
0969 Ne mogosmo Ane ufatiti,
0970 Dok ne dobih rana na sebika.“
0971 Kad stigoše kuli Drskovića,
0972 Veš se Turci natrag povratili.
0973 Dok su bilu kulu osvojili,
0974 Vrlo su se Turci izgrdili.
0975 Huramaga rana dopanuo,
0976 Četiri ga puške udarile,
0977 Huramagi suze udariše,
0978 Jer tri agi poginula sina,
0979 Sva tri sina, sva tri bajraktara,
0980 Od Umije, od islah-Turkinje.
0981 A izašo Kozlić Aliaga,
0982 Dok je s kumom kumstvo utvrdio,
0983 On četiri brata izgubio,
0984 Aliagi suze udaraju.
0985 Ko otvori od avlije vrata?
0986 Otvoriše oba duhovnika.
0987 Kad Mustajbeg Talu opazio:
0988 „Gdje si, Tale, lička budalino!
0989 Još ti kavge ni činio nisi.“
0990 „ „Ne budali, lički Mustajbeže!
0991 Ja sam čuvo kule i avlije,
0992 Našeg roblja, a i divojaka,
0993 Ja sam, beže, dobro zadobio,
0994 Hoću l’ bilu kulu zapaliti?“ “
0995 „Nemoj, Tale, kule zapaliti,
0996 Nek ostane kula na Kotaru,
0997 Nek smo svoje roblje povratili!
0998 Još četiri ima Drskovića,
0999 Nikakvu glavi kidisati ne ću.“
1000 Dok s’ otalen podigoše Turci,
1001 Otiskoše uz Kotar Suljancu.
1002 Kad stigoše na široku Liku,
1003 Izvedoše roblje sa Kotara,
1004 Izveli su trijest divojaka
1005 I četiri brata Drskovića.
1006 Sav dobitak na hrpu sanili,
1007 Svakom beže pravo podilio,
1008 A prifati trijest divojaka.
1009 Stiže knjiga od Zadra kamena
1010 A na ruke ličkom Mustajbegu:
1011 „Eto t’, beže, knjiga od meneka!
1012 Što si ćio, to si učinio,
1013 Mrvu si mi Kotar porobio,
1014 Dok si svoje roblje povratio,
1015 Odveo si moju jedinicu
1016 I još s njome trijest divojaka.
1017 Nemoj im, beže, tamo kidisati,
1018 Do obraza njima dogoniti.
1019 Koja nije kail, Mustajbeže,
1020 A u tvoju Liku naseliti,
1021 Pa s’ udati za kakva junaka,
1022 Vrati mi je za novce gotove.“
1023 Kada begu taka knjiga stiže,
1024 Pa je vidi lički Mustajbeže,
1025 Onda beže veli divojkama:
1026 „Čujete li, kotarske divojke,
1027 Niko vam nije krivo učinio,
1028 Ni ja vam krivo učiniti ne ću,
1029 Evo knjige bana Zadranina:
1030 Koja ne će na Lici ostati,
1031 Vratit ću vas natrag na Kotare,
1032 Opremiti kako djecu svoju;
1033 Koja s’ hoće i ovde udati,
1034 Niko njojzi ni braniti ne će.“
1035 Stade vika banove Anice:
1036 „Čuj, Turčine, lički Mustajbeže!
1037 Nemoj meni krivo učiniti:
1038 Ja ću Zadru ići na Kotare,
1039 Tražit tamo sebi mušteriju.“
1040 Kad to reče kićena divojka,
1041 Sve rekoše kićene divojke,
1042 Da bi svaka išla na Kotare.
1043 Ne da Meho dilber-Primorkinji,
1044 Van on veli begu Mustajbegu:
1045 „Nemoj, beže, Primorke divojke!
1046 Ja joj natrag ne dam na Primorje,
1047 A krivo joj učiniti ne ću,
1048 Dat ću je pobri Maljković-Stipanu,
1049 Za Iliju, sina najmlađega.“
1050 Kad ga viđa Primorka divojka,
1051 Ona Mehi poletila ruci:
1052 „Po Bogu brate, Dizdarević-Meho!
1053 Kad mi krivo učiniti ne ćeš,
1054 Ni ja natrag u Primorje ne ću,
1055 Baš me podaj za ’vakog junaka.“
1056 Nasmija se lički Mustajbeže:
1057 „Maljkoviću, desno krilo moje!
1058 Hoš Primorku za snahu primiti?"
1059 „ „Hoću, beže, lički Mustajbeže!
1060 Kad je kail za Iliju moga,
1061 I ja ću je za snašu primiti
1062 Raz hatora pobratima svoga,
1063 Pa makar mi kulu zapalila!“
1064 Divojka mu ruku poljubila:
1065 „Ne daj Bože i sreća božija!
1066 Tvoje kule zapaliti ne ću,
1067 Služit ću te dobro kod kolina.“
1068 Onda beže knjigu otpisao
1069 A na ruke Zadraninu banu:
1070 „Eto t’ knjiga, Zadranine bane!
1071 Hod’ izađi klancu Suljanskome,
1072 Da ti predam kićene divojke,
1073 Nek ti kažu kod mene divojke,
1074 Je l’ im krivo što kod bega bilo.“
1075 Kad je vidi Zadranine bane,
1076 On podiže svoje Kotarane,
1077 Pa izađe klancu Suljanskome;
1078 Natrag beže povrati Ličane,
1079 Sastaše se kod Suljanskog klanca,
1080 Kad ban s begom side u koledu,
1081 Onda veli Lika-Mustajbeže:
1082 „Evo, bane, vaših divojaka!
1083 Sad ih pitaj, bane Zadranine,
1084 Je l’ im iko krivo učinio.“
1085 A poleti banova Anica:
1086 „O moj ćaća, bane Zadranine!
1087 Niko nam nije krivo učinio.
1088 Fala tebi, lički Mustajbeže!“
1089 Svi serdari begu zafaljuju:
1090 „Fala tebi, lički Mustajbeže,
1091 Kad im krivo učinio nisi.
1092 Šta je za njih glavnog dugovanja?“
1093 „ „Nije, bane, pare ni dinara,
1094 Divojke nam ništa krive nisu,
1095 Kotarani jesu okrivili,
1096 Ćili su moje roblje prodavati,
1097 Prodati ga Primorki divojki,
1098 Ja oklen ga ne bi povratio.“ “
1099 „Ako će, beže, lički Mustajbeže!
1100 S otog si mi Kotar porobio,
1101 Ja ti za to zaviditi ne ću;
1102 Da si, beže, kulu upalio,
1103 Bilu kulu Drsković-Nikole,
1104 Ja t’ ni za to ne bi zavidio:
1105 Eto tebe, eto Drskovića!“
1106 „ „Gospodine, Zadranine bane!
1107 Moja nije kula Drskovića.
1108 Kumovi su kumstvo svršivali,
1109 Eno moga Kozlić-Aliage,
1110 Eno njega, a eto kumova!
1111 Ako će ih natrag otpuštiti,
1112 Ne brani mu lički Mustajbeže.“ “
1113 A povika Kozlić Aliaga:
1114 „Kad mi, beže, zaviditi ne ćeš,
1115 I ja ću ih natrag povratiti.“
1116 Pa povrati braću Drskoviće:
1117 „Eto vami kula na Kotaru!
1118 A nemojte meni zaviditi,
1119 Što sam kuma pogubio svoga.
1120 I meni je za glavu zapelo,
1121 Volio sam svojoj živoj glavi,
1122 Moje je braće sedam poginulo,
1123 I babo mi rana dopanuo.“
1124 Huramagi suze udaraju:
1125 „Čuj, Mustajbeg, od sve Like glavo!
1126 Meni ćete krivo učiniti,
1127 Jer su mene rane savladale.
1128 Da b’ i mogo rane preboliti,
1129 Ja ne mogu sedam posobaca.“
1130 „ „Neka, neka, Kozlić-Huramaga!
1131 Ti s’ se mogo s kumom kumovati,
1132 Ne davati naših divojaka.“
1133 Nasmija se bane Zadranine:
1134 „Fala tebi, lički Mustajbeže!
1135 Al da dadeš banu Zadraninu,
1136 Sviju bi im izosico glave,
1137 Sve Kozlice pod sablju uzeo.“
1138 „ „Nemoj, bane, vridan gospodine,
1139 Neka soja ima svakojakog!“ “
1140 „Nevjerni su, beže, Kozličići,
1141 A i moji s njima Drskovići,
1142 Oni meni Kotar zapališe
1143 I njihovo kumstvo na Udbini.
1144 Je si l’ roblje natrag povratio?“
1145 „ „Jesam, bane, vridan gospodine,
1146 Izbavio Crnčić-Osmanagu.“ “
1147 Kad ga vidi bane Zadranine,
1148 Stade vika bana Zadranina:
1149 „O Turčine, Crnčiću Osmane!
1150 Za što s’ bio zapao nevolje
1151 I tavnice Drsković-Nikole?“
1152 „ „Gospodine i gospodski sine,
1153 Za divojku Drsković-Nikole,
1154 Sa mnom ona vjeru utvrdila,
1155 Upitaj je, bane gospodine,
1156 Al je vjera, al je sila ljuta?“ “
1157 A pita je bane Zadranine:
1158 „Kaži pravo, kićena divojko!
1159 Jesi l’ njemu svoju vjeru dala?“
1160 „ „Jesam, bane, vridan gospodine!
1161 Bio mi je srcu omilio,
1162 Ja mu vjeru dala od sebeka,
1163 Da ću za njeg Liku naseliti.“ “
1164 Nasmija se Zadranine bane:
1165 „Kad je tako, kićena divojko,
1166 I ja cu te njemu pokloniti.
1167 O Turčine, Crnčić-Osmanaga!
1168 Eto tebi kićena divojka,
1169 Pa je vodi na široku Liku,
1170 Pa se ženi, kako tebi drago,
1171 Niko ti za to zaviditi ne će,
1172 Kad je volja kićene divojke.
1173 Turkinja ti nikad biti ne će,
1174 Ni u kakav zakon prestanuti,
1175 Vidite li, što Kozlica radi?“
1176 Što ban begu reče na rastanku:
1177 „Mustajbeže, od sve Like glavo!
1178 Da ko snese sa Like divojku,
1179 Ako bude volja djevojačka,
1180 Da s’ oženi s njome na Kotaru,
1181 Nemojte mi tome zaviditi.
1182 Nek nam, beže, zaviđenja nejma!“
1183 Njemu veli lički Mustajbeže:
1184 „Tome ti, bane, zaviditi ne ću.
1185 Kada bude volja djevojačka,
1186 Na silu ih nemojte krstiti,
1187 Ni ja nikad ne dam poturčiti;
1188 A što ’vako podignemo vojsku,
1189 Porobimo, dobro dobijemo,
1190 Nek ni za to zaviđenja nejma.“
1191 To rekoše, pa se rastadoše,
1192 Ode bane Zadru niz Kotare
1193 I uz bana kotarski serdari,
1194 Svak povrati svoju divičicu
1195 Poslij same sestre Drskovića
1196 A i lipe Primorke divojke.
1197 Kada beže na Udbinu dođe,
1198 Oženiše Crničić-Osmana,
1199 On Stipanu na veselje siđe,
1200 Iliju mu oženiše sina,
1201 Dadoše mu Primorku divojku,
1202 Njojzi veli lički Mustajbeže
1203 (A dade joj stotinu dukata):
1204 „Dobro mi služi Maljkovića moga!“
1205 „ „Hoću, beže, ne staraj se s time!“ “
1206 Nasmija se Maljković Stipane:
1207 „Mustajbeže, ne staraj se s time!
1208 Ja služiti mene na odžaku,
1209 Ja joj mrtvom govoriti glavom.“
1210 Dok im glave u živote bile,
1211 Služila snaša Maljković-Stipana,
1212 Držo je Stipan ka’ i d’jete svoje.
1213 Dok je Lika u Turaka bila,
1214 Oni su vavik često vojevali,
1215 S Kotarani pa se uzajmali.
