Невјера племена Козлица

Извор: Викизворник


Невјера племена Козлица

0001 Рано рани лички Мустајбеже,
0002 Из ахара у беглук изиђе.
0003 Кад механа пуна Удбињана,
0004 На шездесет редња чаша хода,
0005 Њима беже турски салам викну,
0006 Удбињани на ноге скочише,
0007 Прође беже, сједе код пенџера
0008 Разложише хладно пити пиће.
0009 Пиће служи Крчмарићу Рамо,
0010 А лива га Мемичићу Суљо,
0011 Чаше дили мали Радоване,
0012 Кад се они пића напојили,
0013 А ракија еглен отворила,
0014 О свачему еглен заметнули,
0015 А најбоље о јунаштву пусту,
0016 О пушкању и о војевању,
0017 Гдје је који био у мејдану.
0018 Све Мустајбег гледа са пенџера,
0019 Бег им мучи, да дивани не ће,
0020 Удбињани шалу заметнули,
0021 Стаде вика личког Мустајбега:
0022 „Удбињани у беглуку моме!
0023 Кад сте тако шалу заметнули,
0024 Сваки с’ фали, да је јунак прави,
0025 Гдје мач сива, а полићу главе,
0026 Каж’те мени, моји Удбињани,
0027 Ево има за петнаест дана,
0028 Да ја вавик идем у механу,
0029 Ја по вас дан сједим у беглуку,
0030 А погледам низ Крбаву равну
0031 Билој кули Козлић-Хурамаге
0032 До ледена врила Козличина,
0033 Мени аге у механу нејма.
0034 Кад с’ отворе од авлије врата
0035 Па с’ изведу ати из авлије
0036 До ледена врила Козличина,
0037 Цетрн’ест му ата племемтих
0038 Од четрн’ест агиних синова,
0039 Њему нејма коња најбољега,
0040 Карамана коња Козличина.
0041 Сад ми каж’те, моји Удбињани,
0042 Куд нестаде коња Козличина,
0043 Што му је било а од карамана?“
0044 Сви Личани главе обисише,
0045 Сваки мучи, ништа не дивани,
0046 Стоји вика личког Мустајбега:
0047 „Брже мени каж’те, Удбињани,
0048 Куд нестаде коња Козличина,
0049 Каж’те мени, одоше вам главе!“
0050 Повикаше два брата рођена,
0051 Два Хоџића са Крбаве мале:
0052 „Стани, беже, не одсицај глава!
0053 Ти нас, беже, у механи питаш
0054 А за доброг коња Козличина.
0055 Знаш Мустајбег, од све Лике главо,
0056 Браћа су се скоро породила,
0057 Истом, беже, стали војевати,
0058 Ево нејма ни недиља дана,
0059 Да снио, беже, рано подранили
0060 И извели ате до Црваћа,
0061 Напојили ате племените,
0062 Код Црваћа ате појахали,
0063 Отискосмо низ Крбаву равну
0064 До високе куле Козличине,
0065 У авлију ате појахасмо,
0066 Кад се жамор чује у одаји,
0067 У ахару Козлић-Хурамаге,
0068 Ми сјахасмо ате у авлији.
0069 Кад уђосмо у ахар-одају,
0070 Кад ли сједи четрн’ест Козлица,
0071 Све синова Козлић-Хурамаге,
0072 У ахару толу заметнули
0073 Уврх им толе Козлић-Хурамага,
0074 У одаји пиће разложили,
0075 Ми им, беже, салам навикнусмо,
0076 Они наске добро дочекаше,
0077 У коледу па нас посадише,
0078 Разложисмо с њима пити пице.
0079 С десне стране сједи код колина
0080 Најстарије дите Козличино,
0081 Њему сједи Козлић Шабанага
0082 Од Умије, од ислах-Туркиње,
0083 До њег сиди брат му Јусуфага,
0084 Па до њега сиди Мехмедага,
0085 Седам браће један до другога,
0086 Од Умије, од ислах-Туркиње;
0087 Из лива му сиди код колина
0088 Најстарије дите Козличино,
0089 Њему сиди Козлић Алиага
0090 Од Марије, од халис-влахиње,
0091 До њег сио брат му Мерданага,
0092 Па до њега сиди Татарага,
0093 Седам браће један до другога
0094 Од Марије, од халис-влахиње.
0095 Редна чаша наоколо хода,
0096 Ми гледамо, беже, у коледи,
0097 Што му момак сиди код колина
0098 До Алаге и до Хурамаге,
0099 Под мондуром и црним шкрљаком,
0100 На прсих му пуца позлаћена,
0101 А за пасом до два ледењака,
0102 Сваки важе по сто маџарија,
0103 А под њима пала позлаћена,
0104 Преко крила бритка аламанка,
0105 За главом му од злата челенке.
0106 Они њега јабанџијом вичу,
0107 Ми не знамо, ко је и оклен је,
0108 Јер смо с’, беже, скоро породили,
0109 Па не знамо свију јабанџија."
0110 То говоре два брата рођена,
0111 Стаде вика Диздаревић-Мехе,
0112 „Чу ли, беже, што ти браћа кажу?
0113 Истина је, што браћа говоре,
0114 Ја им тога јабанџију знадем.
0115 То им, беже, није јабанџија,
0116 Већ им куме са камен-Котара,
0117 Са Стапарја Дрсковић Никола,
0118 Они су се кумовали с њиме,
0119 Три унука стриго Козличина.
0120 Кад им куме на кумство изишо,
0121 Ишћеро је кочије дарова
0122 И четрн’ест златних прстенова,
0123 Четрн’ест им снаха даровао,
0124 Врло их је даром застидио,
0125 Козлице се кума застидиле,
0126 Онда су му коња поклонили,
0127 Карамана, коња најбољега,
0128 И украли с Удбине дивојку,
0129 Липу Унку Брдарић-Алаге,
0130 Дали куму Дрсковић-Николи,
0131 Однио је кули на Котаре,
0132 А одвео коња Козличина.
0133 Прошла није већ недиља дана,
0134 Јопе дошо Дрсковић Никола,
0135 Јопе су га, беже, даровали:
0136 Украли јопе на Лици дивојку,
0137 Липу Меку, сестру Кумалијћа,
0138 А унуку Козлић-Хурамаге,
0139 А сестричну своју, Мустајбеже!
0140 И њу дали Дрсковић-Николи,
0141 Однио је кули на Котаре.
0142 И то било, за дуго не било,
0143 Прошла није ни недиља дана,
0144 Јопе дошо Дрсковић Никола,
0145 Јопе су га, беже, даровали,
0146 Украли јопе на Лици дивојку,
0147 Сестру Ханку бунићког диздара,
0148 Јауклију Ћерим-бајрактара,
0149 Твог Ћерима, вридног бајрактара,
0150 И њу дали Дрсковић-Николи,
0151 Однио је и њу на Котаре.
0152 Џаба т’ и то, лички Мустајбеже,
0153 Јеси л’ чуо, лички Мустајбеже,
0154 Нестало да је Црнчић-Османаге
0155 Са Ћојлука, са широке Лике,
0156 И њега су издале Козлице,
0157 Дали куму Дрсковић-Николи.
0158 Ено, беже, Црнчић-Османаге
0159 У тавници Дрсковић-Николе;
0160 Ено, беже, трију дивојака
0161 У високој кули Дрсковића.
0162 Шта нас питаш, лички Мустајбеже,
0163 А за пасјег коња великога?
0164 Кад ти, беже, ни мукает ниси,
0165 Ти не гледаш по широкој Лици,
0166 Невјера се у нас уселила,
0167 Козлице су невјерно плетиво,
0168 Издађоше Турке у кауре.
0169 Да им је куме често долазио,
0170 Све би наше покрали дивојке.
0171 Не питај нас, лички Мустајбеже,
0172 Већ погледај по широкој Лици!“
0173 То говори Диздаревић Мехо,
0174 А све беже гледа са пенџера,
0175 Стоји хрка ата празовита.
0176 Кад погледа беже са пенџера,
0177 Он познаде Маљковић-Стипана
0178 Под мондуром и црним шкрљаком,
0179 Гдје дојаха врана великога,
0180 Пред механом остави хајвана.
0181 Кад он бегу у механу уђе,
0182 Помоћ викну, а полети руци,
0183 Не даде беже руке пољубити,
0184 Прегрли га, код себе посади,
0185 Па му чашу даде наливену:
0186 „Сједи, сине, да се напијемо!
0187 Попиј чашу, Маљковић-Стипане,
0188 Право кажи Мустајбегу своме,
0189 Куд си добра појахао врана
0190 Под мондуром и црним шкрљаком,
0191 Јеси л’, сине, био на Котару,
0192 Уходио села по Котару?“
0193 Узе Стипан, па чашу попио,
0194 Мустајбегу вели у механи:
0195 „Чуј, Мустајбег, и ви Удбињани!
0196 Има, беже, три недиље дана
0197 Да је Стипан био на Котару,
0198 Уходио села по Котару,
0199 Синоћ касно стиго са Котара,
0200 Ја сам био на Стапарју равну
0201 Код биле куле Дрсковић-Николе.
0202 Ту сам виђо, што видио нисам,
0203 Срећа камо, да сам погинуо,
0204 Да Стапарја ја видио нисам!
0205 Јеси л’, лички, чуо Мустајбеже:
0206 Козлице су с’ с њиме кумовале,
0207 Док су с њиме кумство потврдиле,
0208 Три су. њему придали дивојке,
0209 А и добра коња карамана,
0210 Ја сам их, беже, очима видио
0211 У авлији Дрсковић-Николе.
0212 Џаба т’ и то, лички Мустајбеже!
0213 Ено ми побре Црничић-Османа
0214 У тавници Дрсковић-Николе.
0215 Ту сам био три бијела дана,
0216 Уходио кулу Николину,
0217 Крсти сина, проводи весеље,
0218 А потего котарске сердаре,
0219 Из беглука пиће положио.
0220 Све дан по дан за недиљу дана,
0221 Коло игра тријест дивојака
0222 У авлији Дрсковић-Николе,
0223 Све сестара котарских сердара,
0224 Међа њима банова дивојка,
0225 Ћи Ружица бана Задранина.
0226 Џаба т’ и то, лички Мустајбеже!
0227 Видио сам, што видио нисам,
0228 Стигла је, беже, уз море ђемија
0229 Од Ћорфеза, преко сињег мора,
0230 И у њојзи капетан-дивојка,
0231 А некаква Ана Приморкиња,
0232 Ја је липше још видио нисам.
0233 Ишћерала благо готовину,
0234 Кочије пуне мала готовине,
0235 "Да купује робље по Котару,
0236 Да га гони до Ћорфеза свога,
0237 Оклен га, беже, повратити не ћеш.
0238 Ено Ане, беже, на весељу
0239 А код куле Дрсковић-Николе,
0240 Све потегла робље уз Котаре,
0241 Ено робља код куле камене.
0242 Ја сам робље очима видио,
0243 Шездесет му робља у авлији,
0244 Све Турака са турског ћенара,
0245 И још, беже, дван’ест дивојака
0246 И тридесет млади доведених,
0247 Завргли су шенлук и весеље,
0248 Узвили су младе Котаране.
0249 Врло се је Ане утврдила
0250 Око куле Дрсковић-Николе,
0251 Истирала седам лубарада,
0252 Закопала седам метериза,
0253 На њих седам вргла лубарада,
0254 Око куле логор намистила,
0255 Јер се чува тебе, Мустајбеже!
0256 Да ти, беже, видиш Приморкињу.
0257 Кад уфати коло с дивојкама,
0258 Да је липше на свем свиту нејма,
0259 Ја сам код ње игро у авлији.
0260 Џаба т’ и то, лички Мустајбеже!
0261 Аница је ка и мушка глава,
0262 Да је мореш очима видити:
0263 Кад обуче мушко одијело,
0264 Буч огрне, а палош припаше,
0265 А натури шкрљу над обрве,
0266 За пас метне седам самокреса,
0267 Па појаше мрку бедевију
0268 Уз ограде, испод куле биле,
0269 Уз њу јаше дван’ест плаћеника,
0270 Подвикује Ана Приморкиња,
0271 Све спомиње по Лици јунаке,
0272 Да јунака сад на Лици нема,
0273 Да би на њу смио ударити,
0274 Да освоји, док силах не прими.
0275 Џаба т’ и то, лички Мустајбеже!
0276 Ал да видиш велике жалости:
0277 Кад изиђе Ана Приморкиња,
0278 Па изведе три наше дивојке
0279 И још с њима дван’ест дивојака,
0280 Нагони их Ана Приморкиња,
0281 Да поведу коло у авлији,
0282 Да јој, беже, писму запивају,
0283 А намакне дванаест усара,
0284 А потегну усарске канџије,
0285 Чудно бију Таркиње дивојке.
0286 Ту су ми, беже, сузе удариле
0287 Гледајући сестру Кумалијћа,
0288 Како сестра цвили Кумалијћа,
0289 А спомиње тебе, Мустајбеже,
0290 Ти с’ јој бабин био побратиме,
0291 Ту сам ћио кавгу заметнути,
0292 Ал не могох замећати кавге,
0293 Ја сам, беже, чудо Котарана.
0294 Виђо сам побру Црнчића Османа
0295 У авлији Дрсковић-Николе
0296 Савезатих руку наопако.
0297 Котаркиње коло уфатише
0298 И Османа у коло метнуше,
0299 Око њега играју дивојке,
0300 Све Османа бију цокулами,
0301 Повикују Црничић-Османа:
0302 „Тамо даље, Црничић-Османе!
0303 Нису за те господске дивојке,
0304 За те није сестра Дрсковића."
0305 Ја кад видих побратима свога,
0306 Од жалости ја повратих врана,
0307 Ја отискох врана уз Котаре,
0308 Ево теби стигох на Удбину,
0309 Да ти кажем, беже, у беглуку.
0310 Знаш Мустајбег, од Бога ти тешко!
0311 Ти не гледаш по широкој Лици:
0312 Невјера се у нас уселила.
0313 Козлице су невирно плетиво,
0314 Предадоше Турке у кауре.
0315 Наше ће робље у недиљу поћи,
0316 У недиљу мору на галију,
0317 Оде, беже, робље преко мора.
0318 Чујте добро, наши Удбињани!
0319 Ко год коња на јаслама храни,
0320 Куја му мати, а бабо копиле!
0321 Ко год саћи у недиљу не ће
0322 На Котаре кули Дрсковића,
0323 На весеље Дрсковић-Николи,
0324 На растанку Ану испратити,
0325 Тамо ће, беже, Стипан осванути!“
0326 То му рече, из механе пође,
0327 Пред механом посиде хајвана,
0328 Оде Стипан свому билу двору.
0329 Мустајбегу сузе ударише,
0330 Згледају се у механи
0331 Турци, Сваки мучи, ништа не дивани,
0332 Стаде вика личког Мустајбега:
0333 „Удбињани у беглук-механи,
0334 Чујете ли, што Стипан говори?
0335 Сад што ћемо, моји Удбињани!“
0336 Стаде вика Диздаревић-Мехе:
0337 „Видиш, беже, што раде Козлице,
0338 Шаљи, беже, двору Козличину,
0339 Зови, беже, Козлић-Хурамагу
0340 И његових четрн’ест синова,
0341 Па им, беже, суди на Удбини;
0342 Јер ако им ти судити не ћеш,
0343 Ја ћу с њима заметнути кавгу,
0344 Па ’нда ићи кули на весеље.
0345 Молим ти се, лички Мустајбеже,
0346 Дижи, беже, сву широку Лику,
0347 Сведи мене кули на Стапарје,
0348 Да ја видим Ану Приморкињу.
0349 Што спомиње по Лици Личане,
0350 Да нико на њу не сми ударити,
0351 Освојити, док силах не прими.“
0352 Стаде вика Тале Личанина:
0353 „Шаљи, беже, двору Козличину,
0354 Ти их зови, од Бога ти тешко,
0355 Па им, беже, суди на Удбини!
0356 Ако њима ти судити не ћеш,
0357 Бит ће кавга на нашој Удбини,
0358 Јер ће Тале заметнути кавгу.
0359 Знаш, Мустајбег, у беглук-механи,
0360 Што год рече будаласти Тале,
0361 То ће рећи сви по Лици Турци.
0362 Молим ти се, беже, у механи,
0363 Хајмо кули на весеље саци,
0364 Сведи Талу кули Дрсковића
0365 До кочија Ане Приморкиње,
0366 До кочија и до готовине,
0367 Не би л’ Тале тамо задобио,
0368 Јер ја паре ни динара немам,
0369 За што с’, беже, напојити немам."
0370 Насмија се лички Мустајбеже:
0371 „Мучи, Тале, једна будалино!"
0372 Бег повика Ћерим-бајрактара:
0373 „Мој Ћериме, бегов бајрактару!
0374 Појаш’, сине, великог алата,
0375 Гони кули Козлић-Хурамаге,
0376 Позовни ми Харамагу старог
0377 И његових четрн’ест синова,
0378 Да их беже у механи пита
0379 За његова коња великога.“
0380 Оде Ћерим, појаха алата,
0381 Гони ата кули низ Крбаву,
0382 Све га беже гледа са пенџера.
0383 Кад замаче Ћерим у авлију,
0384 Мало вриме, за дуго не било,
0385 Авлијнска се отворише врата,
0386 Изводе се ати из авлије,
0387 Четрн’ест је ата племенитих
0388 Од четрн’ест агиних синова.
0389 Изведе се билка бедевија,
0390 Бедевија Хурамаге старог,
0391 А изађе ага из авлије
0392 И уз њега четрн’ест синова,
0393 Појахаше ате код авлије,
0394 Наприд пође Ћерим бајрактару,
0395 За њим јаше Козлић Хурамага,
0396 А уз њега четрн’ест синова,
0397 Преко сваког с’ аламанка воза,
0398 А гледа их беже са пенџера.
0399 Кад се они близу прикучише,
0400 Све погледа беже по механи,
0401 Све Личани зуби пошкрипују.
0402 Њима вели лички Мустајбеже:
0403 „О Личани у беглуку моме!
0404 Ето нами Козлић-Хурамаге
0405 И његових четрн’ест синова!
0406 Кад нам ага у механу уђе,
0407 Немојте му врло кидисати,
0408 До образа аги догонити,
0409 У њега је четрн’ест синова,
0410 Море кавга бити у механи,
0411 Да ми добро агу дочекамо!
0412 Мустајбег ће с њима говорити.“
0413 Личани муче, ништа не говоре.
0414 Механи се отворише врата,
0415 Наприд уђе Козлић-Хурамага,
0416 А уз њега четрн’ест синова,
0417 Мустајбегу турски салам викну,
0418 А Мустајбег на ноге скочио,
0419 Хурамагу добро дочекао,
0420 Код себе му мисто намистио,
0421 Код њег сиде четрн’ест синова,
0422 Напуни се у беглуку тола.
0423 Удбињани ни мукает нису,
0424 Већ погледа један на другога,
0425 Разложише хладно пити пиће.
0426 Кад се ага пића напојио,
0427 Њему вели лички Мустајбеже:
0428 „О наш ага, Козлић-Хурамага!
0429 Ево има за петнаест дана,
0430 Ја по вас дан сједим у механи.
0431 Тебе мени нејма у механу;
0432 Ја ти гледам кули са пенџера,
0433 Кад с’ отворе од авлије врата,
0434 Па с’ изведу ати из авлије,
0435 Из авлије врилу леденоме,
0436 Четрнаест ата племенитих
0437 Од четрн’ест а твојих синова,
0438 Теби ата најбољега нејма,
0439 Карамана, коња великога.
0440 Деде мени у механи кажи:
0441 Куд нестаде карамана твога?"
0442 Њему вели Козлић Хурамага:
0443 „Прођи ме се, лички Мустајбеже!
0444 Ево има три недиље дана,
0445 Да ми коња код оџака нејма;
0446 Стара с’ моја опремила љуба
0447 И Умија, моја јединица,
0448 Отишле су преко Плишивице
0449 Мом сестрићу у Кладуши Муји,
0450 Одјахале карамана мога,
0451 С тог ми коња код оџака нејма.“
0452 Док то рече Козлић Хурамага,
0453 Стаде вика Диздаревић-Мехе:
0454 „Хурамага, јами петљанију!
0455 Што нам лажеш, а право не кажеш?
0456 Ено твоје старке на оџаку
0457 И Умије, твоје јединице,
0458 Ја сам ти их очима видио,
0459 Ево нејма ни недиља дана,
0460 Ја сам био код оџака твога,
0461 Што нам лажеш у беглук-механи?“
0462 Док то рече Диздаревић Мехо,
0463 Стаде вика Козлић-Алиаге,
0464 Најстаријег сина Козличина,
0465 Од Марије, од халис-влахиње:
0466 „О мој бабо, јами петљанију!
0467 Не лажи им у беглук-механи,
0468 Ван им право у беглуку кажи,
0469 Куд нестаде карамана твога,
0470 Па нек чине, што ће учинити!
0471 И ти знадеш, бабо Хурамага,
0472 Када смо се с кумом кумовали
0473 Са Стапарја Дрсковић-Николом,
0474 Три је унука твоја стриго, бабо!
0475 Кад је куме на кумство изишо,
0476 Ишћеро је кочије дарова
0477 И четрн’ест златних прстенова,
0478 Четрн’ест је снаха даровао,
0479 Врло нас је даром застидио.
0480 Тада смо му коња поклонили,
0481 Карамана, коња великога.
0482 Ми украли с Удбине дивојку,
0483 Липу Унку Брдарић-Алаге,
0484 А од брата твога, Хурамага,
0485 Дали смо је куму Дрсковићу,
0486 Однио је кули на Котаре.
0487 Прошла није веш недиља дана,
0488 Јопе нам дошо Дрсковић Никола,
0489 Јопе смо га, бабо, даровали,
0490 Украли му са Лике дивојку,
0491 Сестра Меку Кумалијћ-Мујаге,
0492 А унуку твоју, Хурамага!
0493 И њу дали Дрсковић-Николи,
0494 Однио је кули на Котаре.
0495 Прошла није веш недиља дана,
0496 Дошо нам јопе Дрсковић Никола,
0497 Јопе смо га добро даровали,
0498 Украли јопе са Лике дивојку,
0499 Сестру Ханку бунићког диздара,
0500 Јауклију Ћерим-бајрактара,
0501 И њу дали Дрсковић-Николи,
0502 Однио је кули на Котаре.
0503 И то било, ни дуго не било,
0504 Прошла није веш недиља дана,
0505 Ја сам једно јутро подранио,
0506 Ја појахо врана великога,
0507 А повео хрте и вижлове,
0508 Па ја пошо хитар лов ловити.
0509 Кад смо сашли низ Лику Суљанцу,
0510 До Суљанца кланца врлетнога,
0511 Ја одјахах под планином вранца,
0512 А ја пуштах вижлад у планину.
0513 А ја стадох на кланцу Суљанцу,
0514 Да дочекам звирку у планини;
0515 А прочу се вика у планини,
0516 Познадох грло Дрсковић-Николе,
0517 Повикује Црнчића Османа:
0518 „ „Стан’, Османе, утицања нејма!
0519 Ни ’ш утећи, ни главе однити,
0520 А ни моје сестре јединице.
0521 Тебе фале, да си јунак прави,
0522 Сјаши ђогу у Суљанцу кланцу,
0523 Скин’ ми Виду са сапи ђогату,
0524 Врати ђогу, да се огледамо,
0525 Да ја видим, је л’ дивојка за те.“ “
0526 Бјежи Осман, ни мукает није.
0527 За њим скаче седам Дрсковића,
0528 А све браће од једне матере,
0529 Све кумова наших, Хурамага!
0530 Кад Никола мене опазио,
0531 Стоји вика Дрсковић-Николе:
0532 „ „А мој куме, Козлић-Алиага!
0533 Уфати ми Црнчића Османа,
0534 Додржи га жива до менека,
0535 А ево ти моји ледењаци,
0536 Који двиста важу маџарија.""
0537 Кад наскака Осман на ђогату,
0538 Мени салам назва у планини,
0539 Ја се с њиме за здравље упитах,
0540 Ту преварих Црнчића Османа,
0541 Оборих га са коња ђогата,
0542 Ја сам њему руке савезао,
0543 Дадох њега Дрсковић-Николи,
0544 А повратих сестру Дрсковића,
0545 Па ми пушке даде ледењаке,
0546 Ево их, бабо, сад за мојим пасом.
0547 Право њима кажи, Хурамага,
0548 Пак нек чине, што це учинити!“
0549 Стаде вика диздарева сина:
0550 „Видиш, беже, што Козлице раде,
0551 Суди им, беже, у беглуку своме!
0552 Ако им, беже, ти судити не ћеш,
0553 Сад де кавга бити у механи.“
0554 Стоји дрека Тале Личанина
0555 И побре му малог Радована:
0556 „Суди им, беже, од Бога им тежко!
0557 Сад ће бити у механи кавга!“
0558 Повикује лички Мустајбеже:
0559 „Стани, Тале, немој будалити!
0560 Не ћемо овде замећати кавге,
0561 Доста ће нам бити на Котару.“
0562 Па он вели аги у механи:
0563 „О мој ага, Козлић-Хурамага!
0564 Сад се примај зелена бајрака,
0565 Мог Ђулића, вридна бајрактара,
0566 Ваља т’ бајрак у недиљу снити
0567 На Котаре кули Дрсковића,
0568 Својим кумом кумство потврдити.
0569 Ја ћемо наше робље повратити,
0570 Ја ћемо тамо погубити главе.“
0571 Мора с’ ага примити бајрака,
0572 А бајрака Ђулић-бајрактара,
0573 Он га даде Шабанаги сину,
0574 Од Умије, од ислах-Туркиње.
0575 Јопе му вели лички Мустајбеже:
0576 „Примај с’, ага, и другог бајрака,
0577 Мог Врцића, вридна бајрактара,
0578 И њег ти ваља на Котаре снити,
0579 Своме куму на весеље доћи.“
0580 Прими с’ ага и тога бајрака,
0581 Он га даде Јусуфаги сину,
0582 Од Умије, од ислах-Туркиње.
0583 Стаде вика личког Мустајбега:
0584 „Примај с’ ага и трећег бајрака,
0585 Мог Ћерима, вридна бајрактара,
0586 И њега ћеш на Котаре снити
0587 До високе куле Дрсковића,
0588 На весеље Дрсковић-Николи,
0589 На лубарде Приморке дивојке,
0590 Ту ’ш ми, ага, изнити бајраке.“
0591 Прими с’ ага и трећег бајрака,
0592 Па га даде Мехмедаги сину:
0593 „Дјецо моја, моји бајрактари!
0594 Ваља вами на весеље сићи,
0595 А санити бегове бајраке,
0596 Својим кумом кумство потврдити,
0597 Јали наше робље повратити,
0598 Јали своје посијати главе.
0599 Ова моја сва четири сина,
0600 Од Умије, од ислах-Туркиње,
0601 Они ће бити за вами јамаци!“
0602 Стаде вика Козлић-Алиаге,
0603 Најстаријег сина Козличина,
0604 Од Марије, од халис-влахиње:
0605 „Чуј, мој бабо, Козлић-Хурамага!
0606 Ти се примај бегових бајрака,
0607 А пречекај бега и Личана,
0608 Док Мустајбег на Котаре пође,
0609 Ја ћу му јутрос на Котаре поћи,
0610 Повест’ својих све шеш’т братинаца
0611 На весеље Дрсковић-Николи,
0612 Јер ме је куме звао на весеље.
0613 Чуј Мустајбег, од све Лике главо!
0614 Дижи, беже, сву широку Лику,
0615 Ходи рано у недиљу сиђи
0616 На Котаре кули Дрсковића,
0617 Ја ћу те, беже, добро дочекати
0618 Код високе куле Дрсковића,
0619 Ја ћу с кумом кумство потврдити.
0620 Кад је тако, лички Мустајбеже,
0621 Од мене гледај главу Дрсковића.
0622 Ја ћу т’ своју дати за његову,
0623 Браћа ће ти кулу додржати.“
0624 То му рече, а на ноге скочи,
0625 А подиже све шест братинаца,
0626 Појахаше ате пред механом,
0627 Не ћидоше на Крбаву кули,
0628 Одош’ управ низ Лику Суљанцу.
0629 Насмија се Диздаревић Мехо:
0630 „Видиш их, беже, црн им образ био,
0631 Како су, беже, соја невирнога!
0632 Сад ће кума приварити свога.
0633 Ја да сам се с њиме кумовао,
0634 Невјере му не би учинио,
0635 Волио би главу изгубити,
0636 Ал се тако не би ни кумово.“
0637 Ага мучи, ништа не дивани,
0638 Њему вели лички Мустајбеже:
0639 „Нека, сине, така је крајина!
0640 И невјерни могу трибовати,
0641 Не треба им глави кидисати."
0642 А вели му Тале Личанине:
0643 „Ради, беже, како теби драго!
0644 Да си пито Тале Личанина,
0645 Ја им не би дао на Котаре,
0646 Ја би њима изос’јецо главе,
0647 Да би робља никад не вратио.
0648 Корит ће нас посли Котарани,
0649 Да су на Лици сви невирни Турци"
0650 „„Ако ће, Тале, немој будалити,
0651 Нек сазнаду и њих Котарани,
0652 Нек се кашње с њима не кумују.
0653 Хајте, дјецо, сваки двору своме,
0654 Спремајте се сваки на оџаку,
0655 Ви осван’те рано у суботу
0656 Пред Удбином, код воде Црваћа,
0657 Ваља нами на Котаре поћи.
0658 Хајде, Тале, појаши кулаша,
0659 Гони ата по нашој Удбини,
0660 Грлом вичи, у таламбас туци,
0661 Нек с’ свак спрема до прве суботе.
0662 Ко год ата храни на јаслама,
0663 Седам да је браце у оџаку,
0664 Ваља с бегом на Котаре поћи.
0665 Сваком кажи, Тале Личанине,
0666 Ко остане иза Мустајбега,
0667 Биде имо ата на јаслама,
0668 Ако с’ здраво ја натраг повратим,
0669 Не де мени моћи џевапити.“ “
0670 Оде беже до конака свога,
0671 Оде ага на Крбаву кули
0672 И однесе бегове бајраке.
0673 Кад Мустајбег до ахара сиђе,
0674 Он опрема тридесет делија
0675 На све стране по широкој Лици,
0676 Да подижу по Лици Личане,
0677 Да свак иде бегу на Удбину,
0678 Да осване рано у суботу
0679 Пред Удбином, код воде Црваћа.
0680 Нек се спрема лички Мустајбеже!
0681 Видит ћемо Козлић-Алиаге!
0682 Кад стигоше низ Лику Суљанцу,
0683 Веш се тавна ноћца уноћала,
0684 По ноћи браћа гору прегазише,
0685 До у јутро, док се роди сунце,
0686 Стигоше кули Дрсковић-Николе,
0687 Дочека их Дрсковић Никола:
0688 „Гдје си, куме, Козлић-Алиага?
0689 Што те нејма мени на весеље?“
0690 „ „Ево ме, куме, Дрсковић-Никола!“ “
0691 Састаде се четрн’ест кумова,
0692 Изиђоше у кулу бијелу,
0693 У одаји толу заметнуше,
0694 Уврх толе Козлић Алиага,
0695 До њег сио Дрсковић Никола,
0696 Па остали редом у коледи,
0697 Кум до кума један до другога,
0698 Гледају се ка планински вуци.
0699 Проводи се шенлук и весеље
0700 Све дан по дан за недиљу дана,
0701 Све кумови пију у одаји,
0702 Све погледа ага са пенџера,
0703 Гледа толе испод куле биле,
0704 А сеири коло и дивојке,
0705 А највише Приморку дивојку,
0706 Гледа липу ага са пенџера,
0707 Кад обуче мушко одијело,
0708 Око ње се палошина воза,
0709 А натури шкрљу над обрве,
0710 За пас метне седам самокреса,
0711 А узјаше мрку бедевију,
0712 Испод куле појаше кобилу,
0713 Подвикује на њој Приморкиња,
0714 Све спомиње по Лици Личане,
0715 Да јунака тог на Лици нејма,
0716 Да уфати Приморку дивојку,
0717 Да уфати, док силах не прими.
0718 Све се смије Козлић Алиага,
0719 А спомиње диздарева сина,
0720 И спомиње Маљковић-Стипана:
0721 „Гдје сте сада, оба побратима,
0722 Да видите Приморку дивојку!“
0723 Кад недиља јутро освануло,
0724 Кумови су рано подранили,
0725 У одаји толу заметнули,
0726 А већ жарко обасјало сунце.
0727 Све погледа ага са пенџера,
0728 Авлија је пуна напунила,
0729 Коло хода тријест дивојака,
0730 Међу њима тријест официра,
0731 Гледа их ага, грохотом се смије.
0732 Он се смије, а куму не каже,
0733 Јер познаје момке у авлији.
0734 Кад погледа ага са пенџера
0735 До кочија Приморке дивојке,
0736 До кочија и до готовине,
0737 Што их чува дван’ест плаћеника,
0738 Он опази до два духовника,
0739 Оба попа сједе код кочија,
0740 Један држи књигу расклопиту,
0741 Па он чата ни право ни криво,
0742 Онај чата, а други се смије,
0743 Два их ђака дворе у авлији.
0744 Насмија се Козлић Алиага,
0745 Јер познаде Талу Личанина,
0746 Код њег побру малог Радована,
0747 Тале књигу држи расклопиту,
0748 Тале чата ни право ни криво,
0749 Све се смије мали Радоване:
0750 „Није тако, попе духовниче!“
0751 Што их дворе оба млада ђака,
0752 Ко су ђаци Тале Личанина?
0753 Дви Струњице испод Корјенице,
0754 Оба сина Струње Јусуфаге,
0755 Старог вука с корјеничког бука,
0756 Добро служе оба духовника,
0757 Крај њих хода дван’ест службеника.
0758 Гледа их ага, грохотом се смије,
0759 Све погледа уз Котар Суљанцу,
0760 А полиће магла низ Котаре,
0761 Спомиње ага бега удбињскога
0762 И свог бабу Козлић-Хурамагу.
0763 Стаде вика Дрсковић-Николе:
0764 „А мој куме, Козлић-Алиага!
0765 Вид’ де, куме, што видио ниси,
0766 Ено врага, Врховца Алаге,
0767 Гдје он коло игра с дјевојкама
0768 Код Јефтије Антун-капетана,
0769 На срамоту, на весељу моме.“
0770 Њему вели Козлић Алиага:
0771 „Нека куме, немој будалити!
0772 Дјевојци ништа нашкодити не ће,
0773 Агу ћемо пићем опојити,
0774 Па ћемо га жива уфатити."
0775 Њему вели Дрсковић Никола:
0776 „Видиш, куме, Козлић-Алиага!
0777 Вид’ де главе Боснић-Новљанина,
0778 Вид’ де браће, два Ћејванагића,
0779 Гдје играју коло у авлији,
0780 Вид’ де код њих тријест официра!
0781 Могло б’ бити у авлији кавге.“
0782 „„Нека, куме, немој будалити!
0783 Бити не ће у авлији кавге,
0784 Дјевојкама нашкодити не це,
0785 Свију ћемо пићем опојити,
0786 Тад ћемо их пофаћати живе."
0787 Све полице магла низ Котаре,
0788 А све гледа ага са пенџера,
0789 А из магле излићу бајраци.
0790 Познаде ага првог бајрактара,
0791 Шабанагу на коњу дорату,
0792 Под бајраком Ђулић-бајрактара,
0793 А уз њега јаше Јусуфага,
0794 Пореди му брат му Мехмедага,
0795 Под бајраци бега Удбињскога.
0796 За њима јаше Козлић Хурамага
0797 А на својој билки бедевији,
0798 За њим беже наметно голуба,
0799 За бегом иде силновита војска.
0800 Стаде вика Дрсковић-Николе:
0801 „А мој куме, Козлић-Алиага!
0802 Вид’ де јутрос велике неправде!
0803 Ено врага Маљковић-Стипана,
0804 Гдје он коло вода у авлији
0805 А до моје сестре јединице!"
0806 Насмија се Козлић Алиага:
0807 „Нека куме, немој будалити!
0808 И њег ћемо пићем опојити,
0809 Ја ћу ти га уфатфти жива.“
0810 Док то рече, Козлић Алиага,
0811 Прочу с’ нара личког поглавара,
0812 Стаде вика Козлић-Хурамаге:
0813 „Чуј мој куме, Дрсковић-Никола!
0814 Јеси л’ јутрос рано подранио,
0815 У одаји толу заметнуо,
0816 Јесу л’ моја дјеца у одаји?“
0817 А отрже седам лубарада,
0818 Јер удари Козлић Хурамага.
0819 Стаде вика Дрсковић-Николе:
0820 „О мој куме, што би ово било?
0821 Заврже се кавга у авлији!"
0822 А повика Козлић Алиага:
0823 „Чуј, мој куме, не уздај се у ме!
0824 Ја ти јутрос помоћи не могу,
0825 Држ’ се, куме, ето мене на те!“
0826 Кад се оба кума завадише,
0827 А запуца пушка у одаји,
0828 Заврже се кавга око куле,
0829 Стаде дрека попа духовника:
0830 „Котарани у нашој авлији!
0831 Леже народ око куле биле,
0832 Не би ли им Индат учинили?"
0833 Тргоше се котарски сердари,
0834 Вавик виче попе духовниче:
0835 „Остављајте кићене дивојке
0836 Ви код попа у халват-авлији,
0837 Хајте бран’те народ око куле!“
0838 Ал побиже Приморка дивојка,
0839 За њом Мехо наврже дората:
0840 „Стан’, Приморко, утицања нема!
0841 Јунаштво нам ваља окушати.“
0842 Упореди Стипан на гаврану:
0843 „Стан’, дјевојко, утицања нејма!"
0844 Ујагмише на авлијнска врата,
0845 Истишће Тале бисне Котаране,
0846 А за њима личке набодице,
0847 А на ђаке своје повикује:
0848 „Претварајте од авлије врата,
0849 Чуват ћемо куле и авлије,
0850 Ето бега, ето Котарана,
0851 Нек с’ погоде око куле биле!“
0852 Претворише од авлије врата,
0853 Оба с’ попа натраг повратише
0854 До кочија и до готовине.
0855 Пушка пуца око куле биле.
0856 Док с кумови кумство потврдише,
0857 Седам их мртвих паде у одаји,
0858 И погину Дрсковић Никола,
0859 Два му брата код њег погинуше,
0860 А остаде ага у одаји
0861 И два брата стоје код његака,
0862 Четири му брата погинула,
0863 Кумови се њему придадоше:
0864 „Немој, куме, кидисати глави!“
0865 „ „Не бојте се мене у одаји,
0866 Нико вам не ће кидисати глави.“ “
0867 Пушка пуца око куле биле,
0868 Нек се гони лички Мустајбеже!
0869 Ујагми им Приморка дивојка,
0870 Просиче Турке, низ Котар побиже,
0871 За њом скачу оба побратима,
0872 Стиже Мехо Ану на Котару:
0873 „Приморкињо, кићена дивојко!
0874 Не кидиши мркој бедевији,
0875 Предаји се диздареву сину,
0876 ’Ваког Мехе на свој Лици нејма.“
0877 Аница се фати самокреса,
0878 Па на њему дагму начинила.
0879 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0880 „Хаирли ти, брате, рана била!“
0881 „ „Хаирли је рана, побратиме!“ “
0882 Бјежи Ана низ камен-Котаре,
0883 Ћерају је оба побратима,
0884 Стоји вика диздарева сина:
0885 „Не кидиши мркој бедевији,
0886 Предаји се диздареву сину,
0887 Видиш, драга, утицања нејма!“
0888 Јопе с’ Ана фати самокреса,
0889 Јопе на њем дагму начинила.
0890 Кад га друга пушка ударила,
0891 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0892 „Мореш ли, побро, Диздаревић-Мехо?
0893 Утече нам дилбер Приморкиња.“
0894 „ „Гони, побро, врана великога,
0895 Ћерат ћу је мору на јалију,
0896 Удри јој, брате, мрку бедевију,
0897 Ја погуби ти на њој дивојку.“ “
0898 Кад стигоше Приморку дивојку,
0899 Стоји вика диздарева сина:
0900 „Придаји се, кићена дивојко,
0901 А не бој се на рамену глави,
0902 Што си мени ’вако кидисала.“
0903 Јопе с’ Ана фати самокреса.
0904 Кад га трећа пушка ударила,
0905 Види Мехо, освајања нејма,
0906 За њом гони дору низ Котаре,
0907 А повика побратима свога:
0908 „Побратиме Маљковић-Стипане!
0909 Удри под њом мрку бедевију,
0910 Утече нам Приморка дивојка!“
0911 Фати с’ Стипан пушке од појаса,
0912 Пуче пушка Маљковић-Стипана.
0913 Он погоди мрку бедевију.
0914 Када паде мрка бедевија,
0915 А преко ње кићена дивојка,
0916 Сустигоше оба побратима,
0917 Освојише кићену дивојку,
0918 Ујагмише седам самокреса,
0919 Њојзи вели Диздаревић Мехо:
0920 „Давор Ано, Приморко дивојко!
0921 Видиш, драга, утећи не мореш!“
0922 „ „О Турчине, Диздаревић-Мехо!
0923 Што сам рекла, ни порекла нисам,
0924 Не уфати, док силаб не прими.“ “
0925 Врло је Мехо рана допануо.
0926 Стаде дрека Маљковић-Стипана,
0927 Ујагми јој русу плетеницу,
0928 А сијну му сабља голотрба,
0929 Ћиде Ани одризати главу,
0930 А брани је Диздаревић Мехо:
0931 „Немој јој, ’побро, глави кидисати!
0932 Пушти је, брате, Диздаревић-Мехи,
0933 Да дивојци ја одс’јечем главу,
0934 Врло ме је кахар учинила,
0935 Јер је теби врло кидисала.
0936 Нека, побро, немој будалити,
0937 Ја јој за то замирити не ћу,
0938 Побратиме, тако је јунаштво!
0939 Да одсичеш главу дивојачку,
0940 Кад сађемо на широку Лику
0941 До беглука личког Мустајбега,
0942 Шалит ће се с нами Удбињани:
0943 „ „Вид’ де двају најбољих јунака.
0944 Одс’јецају главе дивојачке! “ “
0945 Побратиме, то није јуначка.“
0946 Њему вели Маљковић Стипане:
0947 „Да што ће ти кићена дивојка?
0948 Ван што твоју не усија главу!“
0949 „ „Ако ће, побро, немој будалити,
0950 Синовца ћу оженити с њоме,
0951 Твог Илију, сина најмлађега.“ “
0952 „Побратиме, Диздаревић-Мехо!
0953 Што ће мени пасја дивичица,
0954 Побратиме, у оџаку моме?
0955 Могла би ми кулу запалити.“
0956 „ „Не ће, побро, немој будалити.“ “
0957 Док с’ отален оба повратише,
0958 Понесоше Приморку дивојку,
0959 Све се смије Приморка дивојка:
0960 „Вид’ де нама диздарева сина,
0961 Гдје не може мене уфатити.
0962 Освојити, док силах не прими!“
0963 Све се љути Маљковић Стипане:
0964 „Муч’, дивојко, одсјекох ти главу!“
0965 Њему вели Диздаревић Мехо:
0966 „Побратиме, немој будалити!
0967 Нек говори кићена дивојка!
0968 Што говори, истина је права,
0969 Не могосмо Ане уфатити,
0970 Док не добих рана на себика.“
0971 Кад стигоше кули Дрсковића,
0972 Веш се Турци натраг повратили.
0973 Док су билу кулу освојили,
0974 Врло су се Турци изгрдили.
0975 Хурамага рана допануо,
0976 Четири га пушке удариле,
0977 Хурамаги сузе ударише,
0978 Јер три аги погинула сина,
0979 Сва три сина, сва три бајрактара,
0980 Од Умије, од ислах-Туркиње.
0981 А изашо Козлић Алиага,
0982 Док је с кумом кумство утврдио,
0983 Он четири брата изгубио,
0984 Алиаги сузе ударају.
0985 Ко отвори од авлије врата?
0986 Отворише оба духовника.
0987 Кад Мустајбег Талу опазио:
0988 „Гдје си, Тале, личка будалино!
0989 Још ти кавге ни чинио ниси.“
0990 „ „Не будали, лички Мустајбеже!
0991 Ја сам чуво куле и авлије,
0992 Нашег робља, а и дивојака,
0993 Ја сам, беже, добро задобио,
0994 Хоћу л’ билу кулу запалити?“ “
0995 „Немој, Тале, куле запалити,
0996 Нек остане кула на Котару,
0997 Нек смо своје робље повратили!
0998 Још четири има Дрсковића,
0999 Никакву глави кидисати не ћу.“
1000 Док с’ отален подигоше Турци,
1001 Отискоше уз Котар Суљанцу.
1002 Кад стигоше на широку Лику,
1003 Изведоше робље са Котара,
1004 Извели су тријест дивојака
1005 И четири брата Дрсковића.
1006 Сав добитак на хрпу санили,
1007 Сваком беже право подилио,
1008 А прифати тријест дивојака.
1009 Стиже књига од Задра камена
1010 А на руке личком Мустајбегу:
1011 „Ето т’, беже, књига од менека!
1012 Што си ћио, то си учинио,
1013 Мрву си ми Котар поробио,
1014 Док си своје робље повратио,
1015 Одвео си моју јединицу
1016 И још с њоме тријест дивојака.
1017 Немој им, беже, тамо кидисати,
1018 До образа њима догонити.
1019 Која није каил, Мустајбеже,
1020 А у твоју Лику населити,
1021 Па с’ удати за каква јунака,
1022 Врати ми је за новце готове.“
1023 Када бегу така књига стиже,
1024 Па је види лички Мустајбеже,
1025 Онда беже вели дивојкама:
1026 „Чујете ли, котарске дивојке,
1027 Нико вам није криво учинио,
1028 Ни ја вам криво учинити не ћу,
1029 Ево књиге бана Задранина:
1030 Која не ће на Лици остати,
1031 Вратит ћу вас натраг на Котаре,
1032 Опремити како дјецу своју;
1033 Која с’ хоће и овде удати,
1034 Нико њојзи ни бранити не ће.“
1035 Стаде вика банове Анице:
1036 „Чуј, Турчине, лички Мустајбеже!
1037 Немој мени криво учинити:
1038 Ја ћу Задру ићи на Котаре,
1039 Тражит тамо себи муштерију.“
1040 Кад то рече кићена дивојка,
1041 Све рекоше кићене дивојке,
1042 Да би свака ишла на Котаре.
1043 Не да Мехо дилбер-Приморкињи,
1044 Ван он вели бегу Мустајбегу:
1045 „Немој, беже, Приморке дивојке!
1046 Ја јој натраг не дам на Приморје,
1047 А криво јој учинити не ћу,
1048 Дат ћу је побри Маљковић-Стипану,
1049 За Илију, сина најмлађега.“
1050 Кад га виђа Приморка дивојка,
1051 Она Мехи полетила руци:
1052 „По Богу брате, Диздаревић-Мехо!
1053 Кад ми криво учинити не ћеш,
1054 Ни ја натраг у Приморје не ћу,
1055 Баш ме подај за ’ваког јунака.“
1056 Насмија се лички Мустајбеже:
1057 „Маљковићу, десно крило моје!
1058 Хош Приморку за снаху примити?"
1059 „ „Хоћу, беже, лички Мустајбеже!
1060 Кад је каил за Илију мога,
1061 И ја ћу је за снашу примити
1062 Раз хатора побратима свога,
1063 Па макар ми кулу запалила!“
1064 Дивојка му руку пољубила:
1065 „Не дај Боже и срећа божија!
1066 Твоје куле запалити не ћу,
1067 Служит ћу те добро код колина.“
1068 Онда беже књигу отписао
1069 А на руке Задранину бану:
1070 „Ето т’ књига, Задранине бане!
1071 Ход’ изађи кланцу Суљанскоме,
1072 Да ти предам кићене дивојке,
1073 Нек ти кажу код мене дивојке,
1074 Је л’ им криво што код бега било.“
1075 Кад је види Задранине бане,
1076 Он подиже своје Котаране,
1077 Па изађе кланцу Суљанскоме;
1078 Натраг беже поврати Личане,
1079 Састаше се код Суљанског кланца,
1080 Кад бан с бегом сиде у коледу,
1081 Онда вели Лика-Мустајбеже:
1082 „Ево, бане, ваших дивојака!
1083 Сад их питај, бане Задранине,
1084 Је л’ им ико криво учинио.“
1085 А полети банова Аница:
1086 „О мој ћаћа, бане Задранине!
1087 Нико нам није криво учинио.
1088 Фала теби, лички Мустајбеже!“
1089 Сви сердари бегу зафаљују:
1090 „Фала теби, лички Мустајбеже,
1091 Кад им криво учинио ниси.
1092 Шта је за њих главног дуговања?“
1093 „ „Није, бане, паре ни динара,
1094 Дивојке нам ништа криве нису,
1095 Котарани јесу окривили,
1096 Ћили су моје робље продавати,
1097 Продати га Приморки дивојки,
1098 Ја оклен га не би повратио.“ “
1099 „Ако ће, беже, лички Мустајбеже!
1100 С отог си ми Котар поробио,
1101 Ја ти за то завидити не ћу;
1102 Да си, беже, кулу упалио,
1103 Билу кулу Дрсковић-Николе,
1104 Ја т’ ни за то не би завидио:
1105 Ето тебе, ето Дрсковића!“
1106 „ „Господине, Задранине бане!
1107 Моја није кула Дрсковића.
1108 Кумови су кумство свршивали,
1109 Ено мога Козлић-Алиаге,
1110 Ено њега, а ето кумова!
1111 Ако ће их натраг отпуштити,
1112 Не брани му лички Мустајбеже.“ “
1113 А повика Козлић Алиага:
1114 „Кад ми, беже, завидити не ћеш,
1115 И ја ћу их натраг повратити.“
1116 Па поврати браћу Дрсковиће:
1117 „Ето вами кула на Котару!
1118 А немојте мени завидити,
1119 Што сам кума погубио свога.
1120 И мени је за главу запело,
1121 Волио сам својој живој глави,
1122 Моје је браће седам погинуло,
1123 И бабо ми рана допануо.“
1124 Хурамаги сузе ударају:
1125 „Чуј, Мустајбег, од све Лике главо!
1126 Мени ћете криво учинити,
1127 Јер су мене ране савладале.
1128 Да б’ и мого ране преболити,
1129 Ја не могу седам пособаца.“
1130 „ „Нека, нека, Козлић-Хурамага!
1131 Ти с’ се мого с кумом кумовати,
1132 Не давати наших дивојака.“
1133 Насмија се бане Задранине:
1134 „Фала теби, лички Мустајбеже!
1135 Ал да дадеш бану Задранину,
1136 Свију би им изосицо главе,
1137 Све Козлице под сабљу узео.“
1138 „ „Немој, бане, вридан господине,
1139 Нека соја има свакојаког!“ “
1140 „Невјерни су, беже, Козличићи,
1141 А и моји с њима Дрсковићи,
1142 Они мени Котар запалише
1143 И њихово кумство на Удбини.
1144 Је си л’ робље натраг повратио?“
1145 „ „Јесам, бане, вридан господине,
1146 Избавио Црнчић-Османагу.“ “
1147 Кад га види бане Задранине,
1148 Стаде вика бана Задранина:
1149 „О Турчине, Црнчићу Османе!
1150 За што с’ био запао невоље
1151 И тавнице Дрсковић-Николе?“
1152 „ „Господине и господски сине,
1153 За дивојку Дрсковић-Николе,
1154 Са мном она вјеру утврдила,
1155 Упитај је, бане господине,
1156 Ал је вјера, ал је сила љута?“ “
1157 А пита је бане Задранине:
1158 „Кажи право, кићена дивојко!
1159 Јеси л’ њему своју вјеру дала?“
1160 „ „Јесам, бане, вридан господине!
1161 Био ми је срцу омилио,
1162 Ја му вјеру дала од себека,
1163 Да ћу за њег Лику населити.“ “
1164 Насмија се Задранине бане:
1165 „Кад је тако, кићена дивојко,
1166 И ја цу те њему поклонити.
1167 О Турчине, Црнчић-Османага!
1168 Ето теби кићена дивојка,
1169 Па је води на широку Лику,
1170 Па се жени, како теби драго,
1171 Нико ти за то завидити не ће,
1172 Кад је воља кићене дивојке.
1173 Туркиња ти никад бити не ће,
1174 Ни у какав закон престанути,
1175 Видите ли, што Козлица ради?“
1176 Што бан бегу рече на растанку:
1177 „Мустајбеже, од све Лике главо!
1178 Да ко снесе са Лике дивојку,
1179 Ако буде воља дјевојачка,
1180 Да с’ ожени с њоме на Котару,
1181 Немојте ми томе завидити.
1182 Нек нам, беже, завиђења нејма!“
1183 Њему вели лички Мустајбеже:
1184 „Томе ти, бане, завидити не ћу.
1185 Када буде воља дјевојачка,
1186 На силу их немојте крстити,
1187 Ни ја никад не дам потурчити;
1188 А што ’вако подигнемо војску,
1189 Поробимо, добро добијемо,
1190 Нек ни за то завиђења нејма.“
1191 То рекоше, па се растадоше,
1192 Оде бане Задру низ Котаре
1193 И уз бана котарски сердари,
1194 Свак поврати своју дивичицу
1195 Послиј саме сестре Дрсковића
1196 А и липе Приморке дивојке.
1197 Када беже на Удбину дође,
1198 Оженише Црничић-Османа,
1199 Он Стипану на весеље сиђе,
1200 Илију му оженише сина,
1201 Дадоше му Приморку дивојку,
1202 Њојзи вели лички Мустајбеже
1203 (А даде јој стотину дуката):
1204 „Добро ми служи Маљковића мога!“
1205 „ „Хоћу, беже, не старај се с тиме!“ “
1206 Насмија се Маљковић Стипане:
1207 „Мустајбеже, не старај се с тиме!
1208 Ја служити мене на оџаку,
1209 Ја јој мртвом говорити главом.“
1210 Док им главе у животе биле,
1211 Служила снаша Маљковић-Стипана,
1212 Држо је Стипан ка’ и д’јете своје.
1213 Док је Лика у Турака била,
1214 Они су вавик често војевали,
1215 С Котарани па се узајмали.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.