Nebo i zemlja
Mili bože, čuda velikoga!
Svadilo se nebo sa zemljicom.
Govorila crna zemlja nebu:
„Nebo moje, da prokleto bilo!
„Ti od mene nepravicu delaš, 5
„Tučep mene svakom nepravicom,
„Biješ mene tučom, pa i ledom
„Od Mijajlя do Đurđeva dana,
„Suncem pališ šenicu od srpa,
„Sitno proso oklatiš sa vjetrom, 10
„A kuruze ledenom krupicom,
„Gra oduzmeš vjetrom petrovskijem.
„Daviš narod kugom i kolerom.
„Glavoboljom, pa i drugom boljom;
„Ti uzimaš mlađane snašice, 15
„Mlade snaše od nejake djece,
„A kravice od mladi' telaca,
„B'jele ovce od mladi' janjaca.“
Al' govori vedro nebo zemlji:
„Poboljšaj se crna zemljo moja, 20
„Poboljšaj se biće bolje za te!
„Na tebi je svako prezakonje,
„Ne poznaje mlađi starijega,
„Ne pazi se svojta ni rođaci,
„Bratac brata na megdan poziva. 25
„Sestra sestru sestrom ne doziva,
„A kum kumu očigledno ljubi;
„Djever snasi o sramoti radi,
„Nekrštenu dječicu kopate,
„Kopate i' pod krijuć u groblje. 30
„Poboljšaj se crna zemljo moja,
„Poboljšaj se biće bolje za te!
„Jer ću slati i vruće kamenje,
Sve na tebe koja zemljo crna."
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
