Небо и земља
Мили боже, чуда великога!
Свадило се небо са земљицом.
Говорила црна земља небу:
„Небо моје, да проклето било!
„Ти од мене неправицу делаш, 5
„Тучеп мене сваком неправицом,
„Бијеш мене тучом, па и ледом
„Од Мијајля до Ђурђева дана,
„Сунцем палиш шеницу од српа,
„Ситно просо оклатиш са вјетром, 10
„А курузе леденом крупицом,
„Гра одузмеш вјетром петровскијем.
„Давиш народ кугом и колером.
„Главобољом, па и другом бољом;
„Ти узимаш млађане снашице, 15
„Младе снаше од нејаке дјеце,
„А кравице од млади' телаца,
„Б'јеле овце од млади' јањаца.“
Ал' говори ведро небо земљи:
„Побољшај се црна земљо моја, 20
„Побољшај се биће боље за те!
„На теби је свако презакоње,
„Не познаје млађи старијега,
„Не пази се својта ни рођаци,
„Братац брата на мегдан позива. 25
„Сестра сестру сестром не дозива,
„А кум куму очигледно љуби;
„Дјевер снаси о срамоти ради,
„Некрштену дјечицу копате,
„Копате и' под кријућ у гробље. 30
„Побољшај се црна земљо моја,
„Побољшај се биће боље за те!
„Јер ћу слати и вруће камење,
Све на тебе која земљо црна."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
