Na steni(Šapčanin)
| Na steni Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Na steni
Život se ras’o u prazne seni!
Pobegoh amo ka suroj steni
I gledam sunce, što svetli živim, —
Nit’ sam ga željan, nit’ mu se divim.
Iz mene mnoga iskrica prnu,
Svetlucnu, trepnu, pa i utrnu.
K’o i ja, sunce, i ti se gasi,
Svemir je širok, žuri se, spasi!
Ko traži tvoga toploga žara?
Sklon’ se u zapad, budalo stara!
Umri bez pesme i ljupkih zvona
Tamo u carstvu mraka Plutona!...
Selo si...
Putuj!...
Penji se gore,
Prezreni druže, o moj lahore!
Ni za te dole života nije —
Tamo su pustoši i maštanije;
Ni dah tvoj srca umorna budi,
Ni sveži lica, ni puni grudi:
Gora bez pesme i vrt bez cveta,
To ti je ta dole sudbina sveta.
Zato, vetriću, i ti se žuri!
Ostavljaj sveta gole kosturi!
Begaj putima neznanim, dugim!
I duvaj tamo stranama drugim!
Napomene[uredi]
- Ova pesma je prvi put objavljena u Javor, 1892, br.22, Rukopis
Izvori[uredi]
- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 81-82. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|