На стени(Шапчанин)
| На стени Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
На стени
Живот се рас’о у празне сени!
Побегох амо ка сурој стени
И гледам сунце, што светли живим, —
Нит’ сам га жељан, нит’ му се дивим.
Из мене многа искрица прну,
Светлуцну, трепну, па и утрну.
К’о и ја, сунце, и ти се гаси,
Свемир је широк, жури се, спаси!
Ко тражи твога топлога жара?
Склон’ се у запад, будало стара!
Умри без песме и љупких звона
Тамо у царству мрака Плутона!...
Село си...
Путуј!...
Пењи се горе,
Презрени друже, о мој лахоре!
Ни за те доле живота није —
Тамо су пустоши и маштаније;
Ни дах твој срца уморна буди,
Ни свежи лица, ни пуни груди:
Гора без песме и врт без цвета,
То ти је та доле судбина света.
Зато, ветрићу, и ти се жури!
Остављај света голе костури!
Бегај путима незнаним, дугим!
И дувај тамо странама другим!
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у Јавор, 1892, бр.22, Рукопис
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 81-82. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|