Na razvalinama

Na razvalinama Pisac: Milorad Mitrović

* * *

        Na razvalinama

Pod koprenom mahovine meke
Tužno stoje razvaline neke;
I kad mašta razigra se živa,
Burne snove podiže i sniva.

Tu su nekad sjajni dvori bili,
Treptali su u zlatu i svili,
A vitezi u okrilju njinu
Pevali su ljubavi i vinu.

Al' što bude mora jednom proći,
I pir presta u večitoj noći,
A u miru, u tuzi i čami,
Gordi dvori ostadoše sami.

I da suze u osami roni,
Patnik neki ovamo se skloni,
Pa je ovde tugovo i kleo
Svet i ljude i svoj život ceo.

Al' smrt dođe nečujno i mukom,
I jad presta, kad mu mahnu rukom,
Pa i dvore, nekad tako hole,
Silno vreme zatim sruši dole.

Pod koprenom mahovine meke
Tužno stoje razvaline neke;
Pusti suzu, nek nad njima kane,
I tvoje će oplakati dane.

---

Izvor

• Milorad J. Mitrović: Pesme, SKZ, Beograd, 1910, str. 12

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Mitrović, umro 1907, pre 117 godina.