Na putu
Hitri konji frkću. Moja kola nagle.
A tamo, daleko, u sumraku tamnom,
Sve se većma gube i ostaju za mnom
Oštre, gole grede i turobne magle.
Nigde nikog. Samo, dokle mirno tone
Novembarsko sunce, i za vrhom trne,
U strukama magle za mnom četa srne;
To su boli moji što me snova gone.
O vi senke mutne, vi aveti blede,
Prođite se više smorena begunca!
Vratite se tamo u magle i grede,
Ja pokoja hoću! Hoću sreće, sunca!
No zaludu vapaj... Sve bliže i bliže,
S barjacima magle grdni povor stiže
I k'o gladni panter iza kola srne.
I ja čujem kako preko strana strmi'
Njegov divlji kikot širi se i grmi,
K'o hrid kad se ruši u bezdani crne.