Na prozoru (Aleksa Šantić)
S prozora, što gleda u vrt pust i sveo,
Ja od zore slušam kako jedna zvonka
Melodija dršće i s grmlja obronka
Rasipa se zlatna i kraj trese ceo.
Ono se proleće povraća sa puta,
Već je blizu reke. Eno, iza vrba,
Pred njim trče hitra deca golotrba,
Po kosi beharom bajama osuta.
O proleće lepo, i meni se svrati,
Pa i moju baštu uvelu pozlati
Zlatom pesme tvoje i tvojega leta!
No, gle, ono prođe! Ne pogleda na me...
Sa stabala mojih ne odlaze tame,
I u granju nigde ni pesme ni cveta.