Mene pravu potvoriše,
Živa mi majka,[1]
Da sam dragog glavnjom bila.
Nijesam ga ni dodjela,
Veće rekoh, loži vatru! 5
Ne šće dragi ložit' vatru,
A ja glavnjom, te po ruci.
Nije dragom ništa bilo:
Već što su mu nokti spali.
Mene pravu potvoriše, 10
Živa mi majka,
Da sam dragog metlom bila.
Nijesam ga ni dodjela,
Već mu rekoh: kuću meti!
A on ne šće kuću mesti; 15
A ja metlom, te po čelu.
- Nije dragom ništa bilo:
Već što mu se mozak vidi.
Mene pravu potvoriše,
Da s' đutumom dragog bila. 20
Nijesam ga ni dodjela,
Već mu rekoh: nosi vodu!
Nešće drati nosit vodu,
A ja dragog te po glavi,
Nije dragom ništa bilo, 25
Već što dragom glava puče.
Ja ne žalim dragog glave,
Već što đutum nov ulupih.
Srpske narodne pjesme pokupljene po Bosni, zbirka Koste H. Ristića; Na korist fonda K. H. Ristića izdalo na svijet Srpsko učeno društvo; U Biogradu u Državnoj štampariji, 1873., str. 35-36.
