NA OMARI
Odahnite grudi! Stani nogo moja!
Kud ćeš po vremenu plamena i znoja?
Gori sunce, plamte ražareni zraci,
S obzorja se dižu olujni oblaci.
Srce jedva bije, znoj mi kaplje s čela
A još je daleko do mojega sela,
Već grom tiho gudi na zapadu tamo —
Ajde da u čardi malo pričekamo,
Jer pre dva tri leta, kad sam tuna mino,
Tu je pored hlada bilo dobro vino.
Služio ga tada jedan cvetak mio,
Ej, al cvet je onda tek pupoljak bio,
Kom sam ipak s žarom pesmicu napiso
Al joj dete nije razumelo smiso.
Sad su procvetali obraščići njeni,
Ko međ zlatnim žitom orašak rumeni.
Možda sad nemirna sve za mene pita
I uzdiše kradom, kad stihove čita.
Ko zna možda kad me upozna i vidi
Od tajne će želje i da se zastidi,
Al će dati da joj ljubim usne, veđe,
Sve dok žega mine i dok bura pređe.
