Na omari

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Na omari
Pisac: Mileta Jakšić





        
NA OMARI

Odahnite grudi! Stani nogo moja!
Kud ćeš po vremenu plamena i znoja?

Gori sunce, plamte ražareni zraci,
S obzorja se dižu olujni oblaci.

Srce jedva bije, znoj mi kaplje s čela
A još je daleko do mojega sela,

Već grom tiho gudi na zapadu tamo —
Ajde da u čardi malo pričekamo,

Jer pre dva tri leta, kad sam tuna mino,
Tu je pored hlada bilo dobro vino.

Služio ga tada jedan cvetak mio,
Ej, al cvet je onda tek pupoljak bio,

Kom sam ipak s žarom pesmicu napiso
Al joj dete nije razumelo smiso.

Sad su procvetali obraščići njeni,
Ko međ zlatnim žitom orašak rumeni.

Možda sad nemirna sve za mene pita
I uzdiše kradom, kad stihove čita.

Ko zna možda kad me upozna i vidi
Od tajne će želje i da se zastidi,

Al će dati da joj ljubim usne, veđe,
Sve dok žega mine i dok bura pređe.



Izvor[uredi]

  • Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 21


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.