Na grobu Živka Šilića
| Na grobu Živka Šilića Pisac: Vladimir Vasić |
Na grobu Živka Šilića
sluš. I god. prava, umro 17 maja noću
Pod oštrom kosom smrti grozne,
Sve jedan po jedan pada cvet,
Sve jedan po jedan postaje žrtva
Nesite smrti, ostavlja svet.
Tek mladoj duši što sine život,
Tek što razvije krila let,
A već joj ruka grabljive smrti
Oduzme život i zemni svet.
Hej, smrti kleta, dokle ćeš tako,
Dokle ćeš cvelit' čovečji rod?
Dokle ćeš nevine žrtve grabit'?
Grabeži tvoje da l' vidiš plod?
Hej, smrti crna, zar nije dosta
Dosad što uze tvoja moć?
Zar još ne vidiš da je od kletve
Obraz ti crn, ka' crna noć?
Ali ti ćutiš, ne vidiš ništa,
Nesitost tvoja i Živka zgrabi,
Pod tvojom kosom on mlađan pade,
Ah, pade Živko ka' cvetak slabi.
U Zori bića tek što beše,
Tek što mu sijat' poče svet,
A već ga ruka tvoja ote,
Glavu mu kiti samrtni splet.
Tek kosa rana što poče gajit'
Njegovu dušu i duha let,
A već ga nema, mrtav je Živko,
U maju pade ka' majski cvet.
U lepoj nadi tek što je ugled'o
Gde mu se budućnost zlatna sprema,
Tek što je hteo stupiti k njojzi,
A već ga međ' živim više nema.
Ah, rano, rano, ode nam Živko,
Rano mu zađe života sjaj.
O, rano smrt ga otrže kleta,
Rano mu minu zemni baj.
No večna pravda uredi tako,
Ranije pozva k sebi ga tam';
O, putuj, Živko! drugova vrlih
Tam' ima dosta, nesi ti sam!
Kratak je, kratak zemni život,
U večnost skoro svi ćemo, svi,
Večni je život tek pravi život,
A tamo zajedno bićemo mi.
O, putuj, Živko! Spomen na tebe
Vazda će grlit' mlađanu grud,
Na grob tvoj ćemo dolazit' druzi,
Dokle nas ploče ne skrije stud.
Iz groba tvoga nići će cveće,
Suzama zalit' svak će od nas,
Suze će teći za tobom donde
Dokle nas smrti ne zovne glas.
A kad nas sa ovog nestane sveta,
Kada nas večnost sjedini tamo,
Zajedno večno tam' ćemo živet',
Onda će biti tek život samo!
U Beogradu.
Napomena[uredi]
Objavljeno u časopisau "Svetovid", 1861, br. 62.
Izvori[uredi]
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 9-11.
|