Na bregu (Mileta Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Na bregu
Pisac: Mileta Jakšić




        
NA BREGU

Kako li je tiho! U sjaju sunčanu
Dremaju dubrave. Gora nevesela
Slukti: tiho gudi na vedrome danu
Zvono u daljini iz planinskog sela,
Tu, gde stojim nema grma ni suvarka:
Golet jedva daje život bednoj travci —
Tiho je... Na visu vetar samo ćarka,
Letaju leptiri i graju skakavci,
Daleko na Jugu vidokrug se praši
I dimi se ravan; sela rasejana
Kao bele ptice na zelenoj paši
Blistaju kroz maglu sunčanoga dana
Gluvi glas petlova, vetrić iz daljine
Popne se do mene kada na put pođe:
Trepti u vazduhu, po goleti mine
Na uho mi šapne, po kosi mi prođe,
Provlači se kroz trn il’ travku obleće,
Stane, kao da i on nešto osluškuje,
Čas mi opet uho na srdašce meće
Kao da bi hteo želje da mi čuje,
I veselo ode. Kud se sada deva?..
Gora ćuti — ćuti ravnica golema,
Na njoj mirna sela, tisuću puteva
Što spokojstvu vode — tek mog puta nema.



Izvor[uredi]

  • Mileta Jakšić: „Na bregu“, Brankovo kolo, III, br. 44, 30. oktobar (11. novembar) 1897, str. 1377.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.