На брегу (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
На брегу
Писац: Милета Јакшић




        
НА БРЕГУ

Како ли је тихо! У сјају сунчану
Дремају дубраве. Гора невесела
Слукти: тихо гуди на ведроме дану
Звоно у даљини из планинског села,
Ту, где стојим нема грма ни суварка:
Голет једва даје живот бедној травци —
Тихо је... На вису ветар само ћарка,
Летају лептири и грају скакавци,
Далеко на Југу видокруг се праши
И дими се раван; села расејана
Као беле птице на зеленој паши
Блистају кроз маглу сунчанога дана
Глуви глас петлова, ветрић из даљине
Попне се до мене када на пут пође:
Трепти у ваздуху, по голети мине
На ухо ми шапне, по коси ми прође,
Провлачи се кроз трн ил’ травку облеће,
Стане, као да и он нешто ослушкује,
Час ми опет ухо на срдашце меће
Као да би хтео жеље да ми чује,
И весело оде. Куд се сада дева?..
Гора ћути — ћути равница голема,
На њој мирна села, тисућу путева
Што спокојству воде — тек мог пута нема.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: „На брегу“, Бранково коло, III, бр. 44, 30. октобар (11. новембар) 1897, стр. 1377.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.