Na badnji dan/27

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

◄   Pojava šesta POJAVA SEDMA Pojava osma   ►

POJAVA SEDMA
MARIJA i pređašnji.


MARIJA (tiho):
Gospodine, gospodine!
SVETOZAR:
No, — šta ćete opet sa mnom
MARIJA:
Nemojte se šetati, lupate jako, pa se mati može probuditi, a baš je sada sirotica zaspala!
SVETOZAR:
Lepo, — sad se u svojoj rođenoj sobi ne smem da šetam!
MARIJA:
Gospodine dragi — nemojte se srditi!
SVETOZAR:
Ko ja? Ko vam je to kazao? — Zar se ja moram šetati? Ko meni zapoveda da se ja šetam? Zar ja ne smem sesti? Baš ću zato da sednem. (Sedne)
MARIJA (za sebe):
Dobar je, a ne zna ni sam! {Svetozar zeva) Vama je dugo vreme?
SVETOZAR:
Jeste do duše, a vama?
MARIJA:
Meni nije nikad dugo vrome!
SVETOZAR (gledi je):
Zaista?
MARIJA:
Tako je, gospodine! Ko nije naučen na neprestanu zabavu, tom nije nikad dugo vreme.
SVETOZAR:
Može biti, i onda sam ja po svoj prilici naučen na zabavu.
MARIJA:
Za celo da ste!
SVETOZAR:
Odkud vi to znate!
MARIJA:
Bože moj, to je lako na vama viditi!
SVETOZAR:
Pa kakva bi to bila zabava, na koju sam ja naučen?
MARIJA:
Na primer, da idete u kafanu!
SVETOZAR:
To je istina!
MARIJA:
Na primer, da čitate novine.
SVETOZAR:
I to je istina!
MARIJA:
Da se bilijarite.
SVETOZAR:
O, to strasno činim?
MARIJA:
Da se kartate.
SVETOZAR:
Samo darde i nikakvu drugu igru.
MARIJA:
Istina? Onda vam mogu ja pomoći.
SVETOZAR:
Tako?
MARIJA:
I ja znam igrati darde, to sam naučila još od moga pokojnog oca.
SVETOZAR:
Zaista? No to mi je vrlo milo, — pa da se kartamo?
MARIJA:
Da bome, — samo gde su karte?
SVETOZAR:
Evo ih odmah! (Izvadi iz stola karte.) Evo i tablica, a evo krede. (Nameste se oko stola.) Da vidimo ko će mešati. Dignite!
MARIJA (digne):
Crveni doljnjak.
SVETOZAR (digne):
Tikveni gornjak. Ja sam taj — koji mešam. (Meša i deli.)
MARIJA:
Hm, hm, vi ćete kanda izgubiti ovu partiju!
SVETOZAR:
To se ne zna napred!
MARIJA:
To se zna, gospodine! Terc od devetke!
SVETOZAR:
Dobar je!
MARIJA:
To se zna, gospodine! Kvart od desetke!
SVETOZAR:
Al‘ u kojoj farbi!
MARIJA:
U crvenoj, dragi moj gospodine!
SVETOZAR:
Lepo, lepo!
MARIJA:
Sekst uvek u crvenoj, dragi gospodine!
SVETOZAR:
To je već suviše!
MARIJA:
Ponda četir gornjaka, — ponda fus naravno uvek u crvenoj, — ponda ste vi, dragi gospodine, mač!
SVETOZAR:
No to je sreća!
MARIJA:
Mač!
SVETOZAR:
Dobro, dobro, čuo sam!
MARIJA:
Mač! Da napišem samo da je gospodin, — al‘ da, ja još i ne znam kako se vi zovete?
SVETOZAR:
Ja?
MARIJA:
Vi, vi, gospodine!
SVETOZAR:
A zar je to od važnosti?
MARIJA:
Na svaki način!
SVETOZAR:
To ćete mi oprostiti, jer to vama mora biti sa svim sve jedno!
MARIJA:
Ni najmanje!
SVETOZAR:
Već vidim, da se vi rado prepirete.
MARIJA:
To ne, al‘ vi ste kanda po dosta tvrdoglav.
SVETOZAR (za sebe):
Ova me ženska sve većma jedi. (Glasno.) Tvrdoglav velite?
MARIJA:
Tvrdoglav!
SVETOZAR:
I to za to, što ne ću da kažem, kako se zovem.
MARIJA:
Baš za to!
SVETOZAR:
E, da vidite, da ime ništa ne čini, kazaću vam. Ja se zovem Svetozar Vujić, advokat iz Novoga Sada.
MARIJA (skoči):
Vi ste advokat Vujić?
SVETOZAR (začuđeno):
Ja, da! A šta je to vas tako iznenadilo?
MARIJA (ozbiljno):
Ništa, zbogom gospodine!
SVETOZAR:
Vi idete. A kuda, ako smem pitati?
MARIJA:
Da probudim mater i brata, pa da ostavimo ovu sobu.
SVETOZAR:
Ja ne razumem ništa!
MARIJA:
Nije ni nužno!
SVETOZAR:
Oprostits, al‘ u mojoj kući —
MARIJA:
Zbogom gospodine! (Pođe.)
SVETOZAR:
Ta jeste li vi po —
MARIJA:
Zbogom, gospodine! (Pođe.)
SVETOZAR (skočn n uhvati je):
Vi ne ćete ići dok mi ne kažete, pa ma vas ja vezao.
MARIJA:
Gospodnne, ja mislim, da muški valja ženske više da poštuju!
SVETOZAR:
To je meni sve jedno, — ja hoću da znam, za što vi hoćete da ostavite ovu sobu!
MARIJA:
A ja ne ću da vam kažem, pa mirna Bačka!
SVETOZAR:
Ali vi morate kazati, — ja vas ne puštam dotle!
MARIJA:
Gospodine, to nije pristojno, to vređa gostoprimstvo, — pustite me odmah!
SVETOZAR:
Al‘ ja ne ću!
MARIJA:
Hoćete da vičem?
SVETOZAR:
Sa svim mi je sve jedno!
MARIJA:
Puštajte!
SVETOZAR:
Ne ću!
MARIJA (viče):
U pomoć, u pomoć! (Čuje se kucanje.)
SVETOZAR:
Ćutite!
MARIJA:
U pomoć, u pomoć!