Na badnji dan/23

POJAVA TREĆA

POJAVA TREĆA
SVETOZAR (sam.)

SVETOZAR:
Tako! Sto je postavljen, sad da sednemo pa da jedemo. (Sedne) Da vidimo, šta je onaj magarac nakupovao? Haringe. Za to ne marim: vrlo slano jelo! A šta je ovo? Ajvar? To je suviše otužno. Masline baš ne trpim, zetin ne marim ni da ga vidim. A šta je ovo: Riba iz salamure! I to mi je lepo jelo! Taj magarac sve je koješta pokupovao. A šta ima pod ovim tanjirom? Oraja! Ko bi još oraja jeo da promukne za tri dana. A ovo ovde? Jabuke (Skoči sa stolice.) Do sto đavola, kakva su to jela. Ta to nije ni vrag vidio! (Šeta se gore dole.) Hm! Meni se čini, da ja nisam ni gladan. Da bome da nisam, tek je šest sahata, ko bi sada još večerao! Pa šta da radim? Šta da radim? Grom i pakao, ovako na badnji dan, mogao bi čovek da poludi. (Izvadi cigaru, zapali je, stane kod prozora, lupajući prstom o prozor zviždi.) Šta je to? Na sred sokaka po toj vejavici jedna žena, i još jedna i jedno dete? Ona jedna kanda plače? Da bome da plače. (Otrgne se od prozora.) Šta me se tiče ta da, šta ja marim, što ko plače? To jest, zašto se ne bih raspitao iz radoznalosti. Ko meni zapoveda? Jovane, Jovane! (Jovan se pokaže.) Idi istrči na sokak, pa raspitaj šta rade one žene i ono dete po sred snega? (Jovan ode.) Mene se istina ne tiče, ja ne marim ni za koga, al iz ljubopitljivosti, ta da, kakva posla imaju oni na sokaku po tom vremenu? Pa šta ima ona jedna da plače?