На бадњи дан/23

ПОЈАВА ТРЕЋА

ПОЈАВА ТРЕЋА
СВЕТОЗАР (сам.)

СВЕТОЗАР:
Тако! Сто је постављен, сад да седнемо па да једемо. (Седне) Да видимо, шта је онај магарац накуповао? Харинге. За то не марим: врло слано јело! А шта је ово? Ајвар? То је сувише отужно. Маслине баш не трпим, зетин не марим ни да га видим. А шта је ово: Риба из саламуре! И то ми је лепо јело! Тај магарац све је којешта покуповао. А шта има под овим тањиром? Ораја! Ко би још ораја јео да промукне за три дана. А ово овде? Јабуке (Скочи са столице.) До сто ђавола, каква су то јела. Та то није ни враг видио! (Шета се горе доле.) Хм! Мени се чини, да ја нисам ни гладан. Да боме да нисам, тек је шест сахата, ко би сада још вечерао! Па шта да радим? Шта да радим? Гром и пакао, овако на бадњи дан, могао би човек да полуди. (Извади цигару, запали је, стане код прозора, лупајући прстом о прозор звижди.) Шта је то? На сред сокака по тој вејавици једна жена, и још једна и једно дете? Она једна канда плаче? Да боме да плаче. (Отргне се од прозора.) Шта ме се тиче та да, шта ја марим, што ко плаче? То јест, зашто се не бих распитао из радозналости. Ко мени заповеда? Јоване, Јоване! (Јован се покаже.) Иди истрчи на сокак, па распитај шта раде оне жене и оно дете по сред снега? (Јован оде.) Мене се истина не тиче, ја не марим ни за кога, ал из љубопитљивости, та да, каква посла имају они на сокаку по том времену? Па шта има она једна да плаче?