Najveći jadi (Milo Jovović)
Kad bih stao da nabrajam
Svakovrsni jadah broj,
Mislim nebi manji bio
Neg' pčelica čitav roj.
Al sve jade čovjek može
U pobjedi savladat,
No najveće jade to je
Kad na brata mrzi brat.
To su jadi nesnosivi
I gr'jeh koga mrzi Bog;
Gojit mržnju i osvetu,
Na rođenog brata svog.
Nije l' majka, mila majka
Na rođenje rekla nam:
Da za brata ne žalimo
Ni u vodu ni u plam?
Nije li nas zaklinjala
Istom hranom prsa svog,
Da ljubimo bratac brata
Jere tako hoće Bog.
Ljubimo se dakle braćo,
Neka bude mržnji kraj,
Jer inače bez ljubavi
Zatvoren je Božji raj.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
U Baru (Crna Gora), 1894., Milo Jovović, „Slovanski svet “, broj 16., u Trstu, 25. avgusta 1894., str. 307.