Највећи јади (Мило Јововић)
Кад бих стао да набрајам
Сваковрсни јадах број,
Мислим неби мањи био
Нег' пчелица читав рој.
Ал све јаде човјек може
У побједи савладат,
Но највеће јаде то је
Кад на брата мрзи брат.
То су јади несносиви
И гр'јех кога мрзи Бог;
Гојит мржњу и освету,
На рођеног брата свог.
Није л' мајка, мила мајка
На рођење рекла нам:
Да за брата не жалимо
Ни у воду ни у плам?
Није ли нас заклињала
Истом храном прса свог,
Да љубимо братац брата
Јере тако хоће Бог.
Љубимо се дакле браћо,
Нека буде мржњи крај,
Јер иначе без љубави
Затворен је Божји рај.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару (Црна Гора), 1894., Мило Јововић, „Словански свет “, број 16., у Трсту, 25. августа 1894., стр. 307.