Nasrid Srima badem drvo raslo,
Tu svezana od zlata ljuljajka,
Tu se ljulja sva gospoda srimska,
Ponajviše čelebija Mato.
Otrže se od zlata ljuljajka, 5
Pade Mato u zelenu travu,
Kako pade, bogu dušu dade.
Svako žali čelebiju Matu,
A najviše od Srima divojka.
Žalila ga devet godin dana: 10
Za tri prve nije se umila,
Za tri druge nije se češljala,
Za tri treće ni u crkvu išla.
Od žalcsti Mara obolila,
Ona zove svoju milu majku: 15
„Mila majko, umrit ću ti mlada,
Ukopaj me pored Mate moga.“
To joj reče, dušicu ispusti.
Majka kopa ćerku jedinicu,
Oko groba ružu posadila, 20
Podnu nogu vodu navratila:
Ko je mlađan, nek ruže miriše,
Ko je žedan, nek vodicu pije.
