Насрид Срима бадем дрво расло,
Ту свезана од злата љуљајка,
Ту се љуља сва господа сримска,
Понајвише челебија Мато.
Отрже се од злата љуљајка, 5
Паде Мато у зелену траву,
Како паде, богу душу даде.
Свако жали челебију Мату,
А највише од Срима дивојка.
Жалила га девет годин дана: 10
За три прве није се умила,
За три друге није се чешљала,
За три треће ни у цркву ишла.
Од жалцсти Мара оболила,
Она зове своју милу мајку: 15
„Мила мајко, умрит ћу ти млада,
Укопај ме поред Мате мога.“
То јој рече, душицу испусти.
Мајка копа ћерку јединицу,
Око гроба ружу посадила, 20
Подну ногу воду навратила:
Ко је млађан, нек руже мирише,
Ко је жедан, нек водицу пије.
