Nasmehni se, dušo moja

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nasmehni se, dušo moja
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg


Nasmehni se, dušo moja


Nasmehni se, dušo moja,
Lepi su ti biser zubi,
Davno sam te, srce, željan —
Hoće život da te ljubi.

U mene je duša bujna,
Vrela krvca, ne znaš kaka,
Kad te ljubim, milina me
Nosi s tobom vrh oblaka.

Više neba, više sveta,
Više slasti, više raja
Pa me pusti u pučinu
Punu tihih uzdisaja.

Tu u praznom kraju gde no
Ne zna više svet za sebe
Obnevidim — samo ljubav
Šapće da sam još kod tebe.

A kad bujna vatra pređe,
I ti samo još me greješ,
Probudim se, pa pogledam
Kako s’ na me slatko smeješ.

Znaš kakva si kad se tebi
Po obrazu osmeh šeće? —
Da te samo vide, s neba
Anđelaka jato sleće.

A ja slabi istopim se,
U prah silni sav se prospem
Tako željan — pun miline
U sred srca tvoga dospem.

Pa tek onda čovek budem —
Čujem srce gde još bije —
Kada tebe, bleda dušo,
Opet tuga obavije.



Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 54

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 60-62. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.