Насмехни се, душо моја
Насмехни се, душо моја,
Лепи су ти бисер зуби,
Давно сам те, срце, жељан —
Хоће живот да те љуби.
У мене је душа бујна,
Врела крвца, не знаш кака,
Кад те љубим, милина ме
Носи с тобом врх облака.
Више неба, више света,
Више сласти, више раја
Па ме пусти у пучину
Пуну тихих уздисаја.
Ту у празном крају где но
Не зна више свет за себе
Обневидим — само љубав
Шапће да сам још код тебе.
А кад бујна ватра пређе,
И ти само још ме грејеш,
Пробудим се, па погледам
Како с’ на ме слатко смејеш.
Знаш каква си кад се теби
По образу осмех шеће? —
Да те само виде, с неба
Анђелака јато слеће.
А ја слаби истопим се,
У прах силни сав се проспем
Тако жељан — пун милине
У сред срца твога доспем.
Па тек онда човек будем —
Чујем срце где још бије —
Када тебе, бледа душо,
Опет туга обавије.