Napušteno gnezdo
Lepo leto prođe, hladna zima nasta,
I zatutnja sever pomaman i ljut,
I od gnezda svoga odreče se lasta
I dade se letu:
U tuđemu svetu
Da potraži gdegod i topliji kut.
Al' kad opet nasta premaleće milo,
Povrati se lasta, da svoj traži dom.
„Evo doma moga!" Al' je dockan bilo:
Jer u gnezdu njenom,
Sa decom i ženom,
Nastavô je vrabac kô u domu svom.
„Hajd' napolje, vrapče", podviknu mu lasta.
„To je gnezdo moje a ti sebi vi".
A na to se vrabac nasmejao samo:
„Dok je sever duvô,
Ja sam njega čuvô,
A da beše tvoje, čuvala bi ti".
