Напуштено гнездо

Напуштено гнездо Писац: Милорад Митровић

* * *

        Напуштено гнездо

Лепо лето прође, хладна зима наста,
И затутња север помаман и љут,
И од гнезда свога одрече се ласта
   И даде се лету:
   У туђему свету
Да потражи гдегод и топлији кут.

Ал' кад опет наста премалеће мило,
Поврати се ласта, да свој тражи дом.
„Ево дома мога!" Ал' је доцкан било:
   Јер у гнезду њеном,
   Са децом и женом,
Наставô је врабац кô у дому свом.

„Хајд' напоље, врапче", подвикну му ласта.
„То је гнездо моје а ти себи ви".
А на то се врабац насмејао само:
   „Док је север дувô,
   Ја сам њега чувô,
А да беше твоје, чувала би ти".

---

Извор

• Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 115

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.