U Sarajvu, u svome konaku,
Zove paša halaj-robinjicu:
»Ustaj gore, halaj robinjice,
Pa ti hajde u kauš-hodaju:
Zovi meni baš-čauša moga. 5
Neka sađe u tople podrume,
Nek mi seiz moga hata sprema,
Pa nek ide na sjajne hajare,
Nek mi skine sablju sa hajara;
A ti hajde u žensku odaju, 10
Zovi meni šćercu Melćijanu,
Nek mi nosi zlatne čamašire«.
Robinjica na noge skočila,
Pa odlazi u kauš-odaju,
Baš-čauša u kaušu nema, 15
Pa silazi u tople podrume,
A kad hata u podrumu nema,
Pa se vrati na sjajne hajare,
Kad ni sablje na hajaru nema.
Pa odlazi u žensku postelju, 20
Kad mu šćerce u postelji nema.
Brže trči halaj-robinjica
Na divanu paši gospodaru:
»Aman, aman, pašo efendijo,
Nema hata u toplu podrumu, 25
Ni čauša u kauš-odaji,
Nitn sablje na sjajnom hajaru,
Niti šćerce u mekoj postelji.«
Tu se jadu paša osjetio,
Da je čauš pašu prevario 30
I skupo mu ajluk naplatio.
Brže paša tatara doziva,
Te on knjige na menzile daje:
»Moj čauše, doma ne stignuo!
Kad odvede šćercu iz kafeza, 35
Što odvede hata debeloga
I odnese sablju sa hajara.
Vrati sablju i paripa moga,
Jer sam hata za sebe gojio,
A sablju sam za sebe kovao, 40
A šćerca je za tuđina rasla.
Šćercu vodi, kad si ugrabio.«
Odgovara čauš sa bježanja:
»Gospodaru, pašo, efendijo,
Ako meni do nevolje dođe, 45
Pa da bude bježat na junaštvo,
Na tvom hatu mogu pobjegnuti,
Od tvog hata bržeg ne imade,
A da bude sabljom udarati,
Tvojom sabljom mogu zadobiti, 50
Jera bolje sablje ne imade,
Nego što je tvoja sakovana.«
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 66-68.
