Nanki
| Nanki Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Nanki
Čitao sam sitnu knjigu tvoju,
Sitnu knjigu, moje radovanje;
Čitao sam, mili perivoju,
Tvoje vaje, teško jadovanje,
Tvoje žalbe, teško opadanje,
I neverno tvoje pouzdanje.
Stani, dušo, uzor od ljubica,
Što rajevo izmetnu mi seme,
Odnegova bela golubica,
Anđelaka darova mi pleme.
U kopreni mirisnih cvetova,
U okrilju ružičnih spletova.
Stani, dušo, uzor od ljubavi,
Što milinom ljubiti me znadeš,
Zagrliti u nevinoj stravi,
Kad na grudi usijane padneš,
Tvoje jade razvedriću lako,
Hoću dragu tešiti te jako.
Zazorno je naše dragovanje,
Kad narodnost u okovu stoje;
Jer kakvo je srca blagovanje
Oko njega kad se bure roje,
Bujni vali propastima huje,
Otrov pljuju ognjevite guje!
Kakve li su te ljubavi časti,
Sveto tvoje kada ti se gazi ?
Kakve duša da oseća slasti
Na padanja strahovitoj stazi,
Na putanji bolova i vaja,
I s' nepravde teška uzdisaja!
U tamnici ljubiti je tužno,
Plam ljubavni ohlade ti kami;
Ne ljubi se, kad je srce suzno
U bolova prikrijeno tami;
U haosu kada srce pliva,
0 dragama, ljubavi ne sniva.
Ja te volim, ah, poreći neću;
Ap' narodnost sveopšta je draga —
Njoj palimo na oltare sveću,
U božanstva molimo joj blaga,
Jer sva srca ona ]e zanela,
Od malena do silna vlastela.
Slavsloboda narodposti s' vije!
Ta druga je spasitelja sina,
U duši joj budućnost se smije,
Odgajana s ljudskijeh vrlina,
I Bog veli: Nek' časti sloboda
Sva stvorenja od ovakoga roda!
U ovako gradonosio doba
Ljubiti se — Boga mi, grehota!
Narodnosti kad se kopa groba,
Voleti se — zazor i sramota!
Kad spasenje Srbima zazori,
Eto mene u ljubavni dvori!
Napomene[uredi]
- Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Danica, 1861 br. 13
Izvori[uredi]
- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 7-9. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|