Nada (Mileta Jakšić)

←Spavaju pupoljci

Nada Pisac: Mileta Jakšić

Trenutak sreće→

Razbilo sunce jutarnje magle,
Razmaknula se dálja,
Pozdravljaju me vetrovi topli
Iz dàlekih zemalja.

Nagreznule su proletnje vode
Topi se zemlja meka —
Na tebe, sunce, na tebe Juže
Priroda željno čeka.

Ti u svom krilu širokom nosiš
Života novog klice,
Zametke plodne proleća mlada
Pupoljke, cveće, ptice.

Štedro je krilo obilja tvoga
Bogato breme tvoje —
Da l’ ćeš u njemu, proletnji vetre,
Doneti nade moje?...

Kȏ lastavica kad gnezdo mane
Ispred jesenje studi —
Tako je nada ostavila mi
Puste i prazne grudi.

Ali ti nadu u staro gnezdo
Uputi i ugoni,
Pa nek se pesma njena ko nekad
Razlegne i zazvoni

I kad se skorim na zemlji opet
Obnovljen život krene
S radošću opštom neka se slože
Vesele pesme njene.

Izvor

• Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 42

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.