Nada (Mileta Jakšić)
| ←Spavaju pupoljci | Nada Pisac: Mileta Jakšić |
Trenutak sreće→ |
Razbilo sunce jutarnje magle,
Razmaknula se dálja,
Pozdravljaju me vetrovi topli
Iz dàlekih zemalja.
Nagreznule su proletnje vode
Topi se zemlja meka —
Na tebe, sunce, na tebe Juže
Priroda željno čeka.
Ti u svom krilu širokom nosiš
Života novog klice,
Zametke plodne proleća mlada
Pupoljke, cveće, ptice.
Štedro je krilo obilja tvoga
Bogato breme tvoje —
Da l’ ćeš u njemu, proletnji vetre,
Doneti nade moje?...
Kȏ lastavica kad gnezdo mane
Ispred jesenje studi —
Tako je nada ostavila mi
Puste i prazne grudi.
Ali ti nadu u staro gnezdo
Uputi i ugoni,
Pa nek se pesma njena ko nekad
Razlegne i zazvoni
I kad se skorim na zemlji opet
Obnovljen život krene
S radošću opštom neka se slože
Vesele pesme njene.
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 42
|