NISAM ŽELjAN...
Nisam željan više neba,
Niti neba, niti raja;
Ta u nebu, ta u raju
Nema toga čistog sjaja,
Što ga, danče, tamo ima
U tvojima, u očima.
Grdna laž su one reči,
Da Bog raj na nebu stvori;
Laž je i to, da na njemu
Samo jedno sunce gori.
A da šta su, zlato moje,
Munjevite oči tvoje?
Ne molim se više bogu,
Ne molim se njemu veće:
Al' i zašto da se molim?
Ta više mi dati ne će,
Neg' što mi je onda dao,
Kad sam ti na grudi pao!
Ja na grudi od paperja,
A duša na oči crne —
Sa očiju ne mož' više
Da u rajske vise prne,
Kao negda, tico mala,
Kad još tebe nije znala.
Na tvome će oku biti,
Dok me voliš, cvete viti;
Kad me više ne ćeš hteti
Iz oka će da se sleti,
Na krioce da ti pane
A na krilu da izdane.
