НИСАМ ЖЕЉАН...
Нисам жељан више неба,
Нити неба, нити раја;
Та у небу, та у рају
Нема тога чистог сјаја,
Што га, данче, тамо има
У твојима, у очима.
Грдна лаж су оне речи,
Да Бог рај на небу створи;
Лаж је и то, да на њему
Само једно сунце гори.
А да шта су, злато моје,
Муњевите очи твоје?
Не молим се више богу,
Не молим се њему веће:
Ал' и зашто да се молим?
Та више ми дати не ће,
Нег' што ми је онда дао,
Кад сам ти на груди пао!
Ја на груди од паперја,
А душа на очи црне —
Са очију не мож' више
Да у рајске висе прне,
Као негда, тицо мала,
Кад још тебе није знала.
На твоме ће оку бити,
Док ме волиш, цвете вити;
Кад ме више не ћеш хтети
Из ока ће да се слети,
На криоце да ти пане
А на крилу да издане.
