NE VERUJEŠ?...
Ne veruješ, da te volim?
Ma tako mi vere svete,
Još pod nebom samo ti si,
Mila meni, divni cvete!
I ako je srce moje
Otvorena knjiga čista:
Na svakome belom listu
Tvoje lepo ime blista;
Il' ako je srce moje
Od pesama tijo vrelo:
Na obali živog vrela
Ti si cvetak, čedo belo;
Ol ako je srce moje
Rascvetani gaj zeleni:
Ti si tica, što iz gaja
Umiljato pevaš meni.
Ne veruješ, da te volim?
Ma vidiš mi suze vrele,
Što su meni na sumorne
Trepavice moje sele;
I vidiš mi mutno čelo,
Sada mutno, vedro prije,
Od kojeg se svaka tica
U lisnate žbune krije;
I čuješ mi uzdisaje,
Što iz srca moga lete,
Što su vazda oko tebe,
Oko tebe, lepo dete,
Mole ti se šaputaju,
Da proučiš pesme moje,
Da ih primiš već jedared
U vrelano srce tvoje!
Ne veruješ, da te volim?
A veruješ živa boga?
Veruješ li, da ga ima
U zracima, vihorima?
Ali našto praznih reči!
Bezuspešna našto zbora!
Ol kada se smilovala
Tavnoj noći rujna zora?
Ol kada će na nebesi
Ognjevito sunce stati,
Da poljubi onu sliku,
Što ga svuda verno prati?
Ol je bojse višnja sila
Novu kaznu izmislila,
Da se onom ništa ne da:
K'o istinu propoveda!?
