НЕ ВЕРУЈЕШ?...
Не верујеш, да те волим?
Ма тако ми вере свете,
Још под небом само ти си,
Мила мени, дивни цвете!
И ако је срце моје
Отворена књига чиста:
На свакоме белом листу
Твоје лепо име блиста;
Ил' ако је срце моје
Од песама тијо врело:
На обали живог врела
Ти си цветак, чедо бело;
Ол ако је срце моје
Расцветани гај зелени:
Ти си тица, што из гаја
Умиљато певаш мени.
Не верујеш, да те волим?
Ма видиш ми сузе вреле,
Што су мени на суморне
Трепавице моје селе;
И видиш ми мутно чело,
Сада мутно, ведро прије,
Од којег се свака тица
У лиснате жбуне крије;
И чујеш ми уздисаје,
Што из срца мога лете,
Што су вазда око тебе,
Око тебе, лепо дете,
Моле ти се шапутају,
Да проучиш песме моје,
Да их примиш већ једаред
У врелано срце твоје!
Не верујеш, да те волим?
А верујеш жива бога?
Верујеш ли, да га има
У зрацима, вихорима?
Али нашто празних речи!
Безуспешна нашто збора!
Ол када се смиловала
Тавној ноћи рујна зора?
Ол када ће на небеси
Огњевито сунце стати,
Да пољуби ону слику,
Што га свуда верно прати?
Ол је бојсе вишња сила
Нову казну измислила,
Да се оном ништа не да:
К'о истину проповеда!?
