Muljani i Rišnjani (istinit događaj)
0001 Zbor zborila gospoda muljanska
0002 Pred bijelom kulom Paskovića:
0003 „Avaj, braćo, ako Boga znate,
0004 Već ovako živjet’ ne možemo
0005 Od rišnjana i njiov’ zuluma!
0006 Đe gođ vide koga od Muljana,
0007 Nazivlju nas da smo strašljivice;
0008 Otimlju nam ribu i ribanje —
0009 Đe je koja lješa i izbrana,
0010 Ta se znade da je za Rišnjana!
0011 Osobito živjet’ ne možemo
0012 Od krvnika Radović’ Mijata —
0013 Mijat davi našu sirotinju,
0014 Kad ne bije, ondar nam prijeti!
0015 Mi ovako živjet’ ne možemo,
0016 No može l’ se dobar junak naći
0017 Da otide Risnu na Gabeli
0018 Da uvati Radović’ Mijata,
0019 Il’ Mijata il’ od njega glave —
0020 Evo njemu šajka, barka mala,
0021 A u barku dvanaest vesala,
0022 Novo jedro od skupog postava,
0023 I evo mu mreža palandara,
0024 I evo mu zlatna perjanica
0025 Da je nosi i da seponosi
0026 Dok je Mulja i dok je Muljana!”
0027 Svi junaci mukom zamukšoe,
0028 Neki gleda u zemljicu crnu,
0029 Neki broji puca na kružatu,
0030 Neki gleda put Kotora grada,
0031 Neki broje u more gavune,
0032 Al’ ne gleda Čiča i Uliša,
0033 No Muljane među oči crne:
0034 „Čujete li, gospodo Muljani,
0035 Mi ćemo poć’ Risnu na krajini
0036 I ufatit’ Radović’ Mijata
0037 Il’ njegovu odasjeći glavu,
0038 Donijet’ je među Muljanima!”
0039 Digoše se na noge junaci,
0040 Zafališe Čiči i Uliši:
0041 „Be aferim, sivi sokolovi,
0042 Ako nama njega dovedete
0043 Il’ njegovu glavu donesete,
0044 Eto vama što smo obećali!”
0045 Tada reče Čiča i Uliša:
0046 „Čujete li, moja braćo draga,
0047 Samo teke da se poslušamo,
0048 Da mi date najbržiju barku
0049 I u barci šest najbolji druga —
0050 Ako nama do nevolje bude
0051 Kad s Mijatom natragu krenemo,
0052 Da nas ne bi pristigli Rišnjani,
0053 Nas pobili, Mijata oteli,
0054 Jer se davno priča i govori
0055 Rišnjani su na glasu junaci,
0056 Bojimo se goleme sramote!”
0057 Kad Muljani riječ saslušaše,
0058 Dadoše im Paskovića barku,
0059 Šest najbolji izabraše druga.
0060 Opremi se Čiča i Uliša,
0061 Na se meću junačko ođelo,
0062 O bedrici dva mača vukovca,
0063 O ramenu puške danickinje,
0064 Pune ćese praha i olova,
0065 Opremiše piva i jestiva.
0066 Notnjo po’še Risnu na Gabeli,
0067 U ponoći u Risnu dođoše,
0068 Po ponoći kulu opkoliše,
0069 Ali im je loša sreća bila —
0070 Mijata im doma ne bijaše,
0071 Nego poš’o uprav’ u Banjane
0072 Da dogoni silnu trgovinu.
0073 Svi osmina opasali kulu,
0074 Niko priđe ne opazi vojsku,
0075 Nego pusta kučka Mijatova,
0076 Al’ se njima prikučit’ ne može,
0077 Jer u avlij’ u sindžiru bjaše,
0078 Laje štene kanda je pomamno
0079 I probudi ljubu Mijatovu.
0080 Prenu mlada plaho, strahovito,
0081 Pak istrča na pendžer od kule,
0082 Grlom vika, ovako govori:
0083 „Ko je noćas oko dvora moga
0084 Neka mi se po imenu kaže!
0085 Ako l’ mi se objaviti neće,
0086 Kunem mu se a vjeru mu davam,
0087 Ako viknem ’Ko je vitez’ dvaput,
0088 Zora će mu jutros na zlo doći!”
0089 Prepade se jedan od Muljana:
0090 „Bjež’mo, reče „ako Boga znate,
0091 Prođimo se vraga i Mijata,
0092 Mi nemojmo ludo izginuti!”
0093 Razljuti se Čiča i Uliša:
0094 „Muč”, rekoše, „okamenio se,
0095 Kako ćemo k Muljanima poći
0096 Bez Mijata il’ njegove glave!”
0097 Nego snažno na vrati udriše,
0098 Lome vrata alkom gvozdenijem
0099 I Mijata zovu po imenu
0100 Da se bije il’ da se predava.
0101 Kada viđe ljuba Mijatova,
0102 Siđe mlada dolje u avliji
0103 I avliji otvorila vrata,
0104 Muljanima pravo kazivaše
0105 Da Mijata doma ne bijaše,
0106 Nego poš’o tamo u Banjane.
0107 Oni ženi vjerovat’ ne oću,
0108 No osmina u avliji do’še,
0109 Ćahu ići na bijeloj kuli;
0110 Ali gledaj muke i nevolje
0111 Kako kučka trza iz sindžira,
0112 Kako brani kuću od tuđina —
0113 Jako štene, jako zapiraše,
0114 Okide se iz sindžira pusta
0115 I uvati jednog od Muljana,
0116 Petne mu je žile iskinula,
0117 Jedan pade, sedam pobjegoše.
0118 Ranjen junak viknu iza glasa:
0119 „Šta radite, ako Boga znate,
0120 Al’ ćete me ostaviti živa
0121 Da me glođe kučka Mijatova!”
0122 Ražali se svoj družini redom,
0123 Svi se sedam natrag povratiše,
0124 Napraviše od drva nosilja,
0125 Odniješe druga najboljega,
0126 Bez Mijata natrag otidoše,
0127 Ne imaše što im obećaše
0128 I Mijat im jade zadavaše
0129 Doklen ga je smrca umorila —
0130 O, Mijate, pokojna ti duša!
