Mujo i Malka
Majka sina na sabah budila:
„Ustaj, sine, sabah će ti proći."
Sinak majci tiho odgovara:
„Prođi me se, moja mila majko,
Ja sam noćas rane zadobio, 5
Na pendžeru u Malke djevojke."
Onda majka njemu govorila:
„Jesam li ti govorila sine,
Da se Malke i mahale prođeš?
Evo Ajka u našoj mahali, 10
Idem ti je zaprositi, sine."
Ode majka, zaprosi djevojku.
Dadoše je i ne kazaše joj;
Stala svadba punih petnaes’ dana,
Dokle Muji grdne rane prođu. 15
Muji majka dovede berbera,
Berber bio punih petnaest dana,
Dok je Muji rane izl'ječio.
Onda majka svate pokupila;
Išli svati dovesti djevojku. 20
Svima svatim’ govorio Mujo:
„Braćo moja, obadva vam sv'jeta,
Ne slušajte moje stare majke,
Jer je prvi poslušati neću:
Ja joj neću iz mahale Ajke! 25
Dok je Malke, cara djevojačkog."
Za to stara i ne haje majka,
Sama ode, dovede djevojku,
Sina Muja u đerdek oprema.
Eto sada jada golemoga: 30
Mujo neće u đerdek djevojci!
Onda stara majka progovara:
„Hajde, Mujo, u đerdek djevojci!"
„Neću, majko, rođenog mi dana,
Ja sam Malki vjeru uložio, 35
Da se s drugom oženiti neću,
Dok je Malke, cara djevojačkog."
Kad to stara razumila majka,
Obje svoje sise izvadila,
Pa je Muji sinu govorila: 40
„Ako nećeš u đerdek djevojci,
Svoje ću ti sise haramiti!"
Znade Mujo da se teško piše,
Kad se bude ml’jeko haramilo,
Silom ode u đerdek djevojci. 45
Za to ne zna u mahali Malka,
Ona misli da boluje Mujo;
Kad u đerdek uhodio Mujo:
U budžaku pod duvakom Ajka,
Prostrla se dva dušeka redom. 50
Na čiviji sedefli tambura;
Uze Mujo sedefli tamburu,
Pa on sjede na dušeku svome,
Tiho kucnu, a jasno zapjeva:
„Oči moje, u mahali Malko, 55
Jesi l’ čula što uradi majka?
Noćas me je silom oženila,
Vjera moja, dirnuti je neću.
Ja ću hodže tražit' u mešćemi,
Pustiću je po božijem sudu." 60
L’jepa Ajka stoji u budžaku,
Ona šuti, ništa ne besjedi.
Onda Mujo ostavi tamburu,
Besjedio pod duvakom Ajci:
„Skini duvak dilber Ajko l'jepa! 65
Ti ćeš slušat, ja ću govoriti —
Tražiće me moja mila majka,
Prije zore na pola sahata,
Da iziđem iz svoje odaje,
Da poljubim majku i amidžu; 70
Dobro slušaj, što ću besjediti:
Selam ćeš mi mojoj miloj majci,
Nek’ dovede hodže i hadžije,
Nek' me kupa studenom vodicom,
Nek’ opremi što je više vr’jedna; 75
Zakuni mi moju staru majku,
Kad ponesu mene sutra mrtva,
Nek me nose kroz donju mahalu,
Kraj kanata moje drage Malke,
Neće l’ bog dat i sreća don’jeti, 80
Neće l’ Malka na pendžeru vesti,
Neće l’ mene ugledati mrtva,
Da joj pukne srce od žalosti.
Ne bi l’ bogdo i sreća don’jela,
Da je blizu mene ukopaju." 85
Uze Mujo nože sakovane,
Pa djevojci 'vako govorio:
„Dilber Ajko, biserova grano,
Kad ja umrem noćas u odaji,
Sutra će te zvati udovicom, 90
Vjera moja, udovica nisi,
Već djevojka kao i do sada.
Draga Malko, tri žalosti moje!"
Udari se nožem u srdašce.
Vrhom noža srce dohvatio, 95
Umr'je Mujo, žalosna mu majka!
Vrisnu Ajka, žalosna joj majka!
Ona kune svoju staru majku:
„Stara majko, boga ne viđela,
Što me dade u silu junaku, 100
Sebi junak srcu učinio."
Na obje se ruke podnimila
I tako je noćcu deverala.
Kad pred zoru, na pola sahata,
Al eto ti l’jepog Muje majike: 105
Ona kuca odaji na vrata,
Kucajući majka progovara:
„Mudre glave Muje, sina moga,
Sinoć neće u đerdek djevojci,
Jutros neće izać’ od djevojke." 110
Cvileć’ Ajka otvorila vrata:
„Stara majko, na zlo udarila,
I u z'o čas Muju oženila,
Umro Mujo, žalosna mu majka,
Sebep Malke, prvoga sevdaha." 115
Kad to stara ugledala majka,
Odmah pala pokraj Muje, sina,
Odmah pala, pa se presnitila.
Uze Ajka studenu vodicu,
Pa joj s vodom pamet povratila: 120
„Ti ne plači, l’jepog Muje majko,
Već ti slušaj, ja ću besjediti:
„Mujo ti je selam ostavio,
Da dovedeš hodže i hadžije,
Da g’ opremiš, što si više vr’jedna, 125
Da ga nosiš kroz donju mahalu,
Kraj kanata dilber Malke l'jepe,
Neć' l' Malka na pendžeru vesti,
Da ga pozna mrtva među ljud’ma,
Da rasčešlja perčin niz tenešir, 130
Jer je Malka češalj oblomila,
Dok je meni perčin odgojila."
I 'vako je govorio Mujo:
„Da mog ruha po rodu ne djeliš,
Da mi dadeš čizme i feredžu, 135
Da me natrag mojoj majoi spremiš,
To sam noćas kod njeg' zadobila,
Vjera moja, udovica nisam,
Već djevojka kao i do sada."
Onda majka Ajku povratila 140
I Ajkino ruho i sanduke
I dovela hodže i hadžije,
Studenom ga vodom okupaše,
U haljine čiste opremiše,
Odnesoše kroz mahalu donju 145
Kraj kanata Malke jauklije.
L'jepa Malka za đerđefom veze,
Dok djevojci oči utekoše,
Među ljjud’ma ugleda mehita,
Ugledala turu od perčina: 150
„Ono j’ perčin baš ko Muje moga,
Moje su ga odgojile ruke."
Poznala mu turu od perčina,
Brže sleti na avlijska vrata,
Pa zaklinje hodže i hadžije; 155
„Oj boga vam, hodže i hadžije,
Ko je umro u gornjoj mahali?"
Govorile hodže i hadžije:
„Noćas umro čelebija Mujo,
Od žalosti za Malkom djevojkom, 160
Katil bio sebi svojim nožem;
Sinoć ga je oženila majka
L’jepom Ajkom, biserovom granom."
Ciknu Malka kao guja ljuta,
Pa hodžama ’vako govorila: 165
„Oj boga vam hodže i hadžije,
Malo tude tehir učinite,
Sad će biti još jedna dženaza!"
Onda Malka slete u odaje,
Pa zavika svoju staru majku: 170
„Brže k meni, moja stara majko!"
Dohvati se noža okovana,
Udari se nožem u srdašce:
Umre Malka, žalosna joj majka!
Pričekaše hodže i hadžije, 175
Dovedoše jednu hodžinicu,
Hodžinica curu opremila.
Zajedno je s Mujom odnesoše,
Naporedo mezar iskopaše
I kroz mezar ruke promoliše, 180
Pa se hodže natrag povratiše.
Kad je sutra jutro osvanulo,
Dv’je se jadne majke sastadoše,
Pa pođoše oblaziti groblje,
I veliko čudo ugledaše, 185
Nasred groblja dva nova mezara
I po njima trava pronicala:
Na Muji je vinova lozica,
A na Malki rumena ružica:
Sve se ruža oko loze vija 190
Ko Mujine oko Malke ruke.
Kad to stare ugledaše majke,
Malkina je majka besjedila:
„Koja vas je ruka rastavila,
Ona nikad boga ne vidila!"[1] 195
Iz zbirke N. B. Popadića.
