Mujo Hrnjica pogubi Šimana Brehulju (Sarajevo)
0001 Nigdje zore ni sabaha nema,
0002 Iz Kladuše četa izlazila,
0003 U toj četi trista Krajišnika,
0004 Pred tom četom do tri buljuk-baše:
0005 Prvo bješe od Orašca Tale,
0006 Drugo bješe sa Kladuše Mujo,
0007 I teće je Arnaut Osmane.
0008 Eto čete poljem kladuškijem,
0009 Pa su prešli sve polje kladuško,
0010 I pođoše lugom zelenijem,
0011 Pa ih tude danak ostavio.
0012 Tamna noćca pade na zemljicu,
0013 Pa na lugu konje ustaviše,
0014 Svaki svoga konja odjahao,
0015 Pa popinju konje na sidžime,
0016 Da im pasu djetelinu travu;
0017 Pa na lugu Turci zanoćiše,
0018 U jutro su rano podranili,
0019 Otalen su Truci polazili.
0020 Iziđoše na Jadin planinu,
0021 Na planini konje razjahaše,
0022 Ispod jela Turci posjedaše,
0023 Pa u travi sofru postaviše,
0024 Pa stadoše piti hladna piva.
0025 Sam ne pije Arnaut Osmane,
0026 Osman se je jadan izmaknuo;
0027 Osman sjedi pod zelenom jelom,
0028 Uz jelu je pleći prislonio,
0029 Preko krila pušku preturio,
0030 Pa se Osman na misli turio.
0031 A viče ga Ličanine Tale:
0032 »Hod’ Osmane, da pijemo pivo!«
0033 A veli mu Arnaut Osmane:
0034 »Ne ću, Tale, s Mujom piti piva!«
0035 Pa ga viče sa Kladuše Mujo:
0036 »O sestriću, Arnaut Osmane!
0037 Primakni se, da pijemo pivo.«
0038 A veli mu Arnaut Osmane:
0039 »O daidža, sa Kladuše Mujo,
0040 Ne ću s tobom piti hladna piva.«
0041 Najposlije Halil ga zamoli:
0042 »O sestriću, Osman bajraktare,
0043 Primakni se, da pijemo pivo!«
0044 A veli mu Osman bajraktare:
0045 »O moj dajo, Mujagin Halile,
0046 S vama ne ću piti hladna piva!
0047 Kako ću se s vama napojiti,
0048 Kad smo onu četu pokupili,
0049 Pa smo sašli u zemlju kaursku,
0050 Ko posječe s Kaurina glavu?
0051 Posječe je Mujo il Halile.
0052 Ko zarobi roblje iz Kaura?
0053 Zarobi ga Mujo jal Halile.
0054 Ne kaže se, Osman da je junak,
0055 A Osman je vazda bolji junak –
0056 Nego Mujo sa bratom Halilom.«
0057 Osman grlom u planini viknu:
0058 »Ha, na noge sa Kladuše Mujo,
0059 Da mi naše dijelimo društvo,
0060 Da ja iđem, kud je meni drago;
0061 A vi hajte, kud je vama drago!«
0062 Društvo moli Osman’ na planini:
0063 »Daj Osmane, društva ne razdvajaj!«
0064 Al Osmana umolit ne mogu.
0065 Mujo viknu svog brata Halila:
0066 »Hajd’ Halile, razdvajaj družinu
0067 Sa našijem Osman bajraktarom,
0068 Ti mu podaj valjanu družinu:
0069 Podaj njemu do dva Kurtagića
0070 I podaj mu Begzadić Aliju
0071 I podaj mu Orlanović Husa.«
0072 Ode Halil duštvo razdvajati,
0073 Pa mu dade biranu družinu:
0074 Dade Osmu do dva Kurtagića,
0075 I dade mu Orlanović Husa,
0076 I dade mu Begzadić Aliju.
0077 Na troje su društvo razdvojili,
0078 Mujo zbori na planini Talu:
0079 »Kud ćeš Tale četu pokrenuti?«
0080 A veli mu Ibrahime Tale:
0081 »Ja ću ići Šibeniku gradu.«
0082 A što reče Arnaut Osmane:
0083 »Ja ću svesti društvo do Timoka,
0084 Tankoj kuli od Timoka bana.
0085 Ja sam čuo i ljudi mi kažu,
0086 Da je zenđil od Timoka bane,
0087 Ne ću li mu kulu porobiti
0088 I banovu osijeći glavu,
0089 I njegovu kćerku zarobiti,
0090 A na ime lijepu Ružicu.«
0091 Kad to čuo sa Kladuše Mujo,
0092 Pa pogleda Osman bajraktara,
0093 Pa Osmanu Mujo govoraše:
0094 »Sjed’ Osmane, prisjelo ti meso!
0095 Lasno nije do Timoka saći,
0096 Daleko je Timok otišao,
0097 Sve će tvoje društvo izginuti.
0098 U Timoku gradu bijelome,
0099 Znaš, Osmane, nije bilo davno,
0100 Gdje je Mujo tri put salazio
0101 Do Timoka grada kaurskoga,
0102 Vodio sam po hiljadu druga;
0103 Vazda mi je društvo izginulo
0104 U Timoku gradu kaurskome,
0105 Pa se bojim, Osman bajraktare,
0106 I tvoja će izginut družina.«
0107 Ražljuti se Osman bajraktare,
0108 Pa od zemlje na noge skočio,
0109 Osman s nogu Muju govoraše:
0110 »Ne plaši mi društvo u planini!«
0111 Osman grlom bijelijem viknu:
0112 »Za mnom braćo, stotina Turaka,
0113 Da siđemo do Timoka grada!«
0114 Za njim pođe stotina Turaka,
0115 Tale viče Osman bajraktara:
0116 »Čuješ mene Osman bajraktare,
0117 Ko izađe prvi na planinu,
0118 Na planini da se pričekamo.«
0119 To rekoše, pa se rastadoše.
0120 Ode Osman duboku Timoku,
0121 Ode Tale prvo Šibeniku,
0122 A ostade na planini Mujo
0123 I kod Muja stotina Turaka.
0124 Mujo viče svog brata Halila:
0125 »O Halile, brate od matere!
0126 Mi ostasmo ovdje na planini,
0127 Sad kud ćemo društvo okrenuti?
0128 A veli mu Mujagin Halile:
0129 »Ne znam, brate, mojega mi dina!«
0130 Tada Mujo govori Halilu:
0131 »Da bijasmo sašli u Kotare,
0132 Da svedemo stotinu Turaka,
0133 Ne ćemo li što god zadobiti,
0134 Moj Halile, u lomne Kotare.«
0135 A veli mu Halil na planini:
0136 »Ja, Boga mi, u Kotare ne ću,
0137 Naše čete nikad ne izlaze,
0138 Brate Mujo, ozdo iz Kotara,
0139 Već sam čuo i ljudi mi kažu,
0140 Da se skoro Vlašče naselilo
0141 U Primorju gradu bijelome,
0142 Da je tanku načinilo kulu,
0143 -’Nake kule u Primorju nema, -
0144 Da je zgodno, arara mu nema,
0145 Da imade na hrpe dukata,
0146 I skoro se Vlašče oženilo,
0147 Po imenu Brehuljić Šimune,
0148 Pa sam čuo, brate Mustaf-aga,
0149 Ljepše nema nikakve djevojke,
0150 Nego što je ljuba Šimunova,
0151 Ona nema od srca evlada.
0152 Da iđemo, brate, u Primorje,
0153 Da udrimo kuli Šimunovoj;
0154 Ne ćemo l’ mu kulu porobiti
0155 I njegovu ljubu zarobiti.«
0156 Ode Mujo besjedit Halilu:
0157 »Sjed’ Halile ujela te guja!
0158 Da ti vidiš Šimun kapetana,
0159 Da ga vidiš, popala bi tebe,
0160 Moj Halile, troljetna groznica!
0161 Tri put sam se junak prigodio
0162 Sa đidijom Šimun kapetanom,
0163 Sva tri put mi društvo isjekao.«
0164 Sve to Mujo govori Halilu.
0165 Kad to začu Mujagin Halile,
0166 Pa od zemlje na noge skočio;
0167 Birdem Halil do malina dođe,
0168 Halil uze za dizgin malina,
0169 Ode Halil govoriti Muju:
0170 »Čuješ mene, brate Mustaf-aga!
0171 Ako ne ćeš sa mnom polaziti,
0172 Halil tebe ni moliti ne će,
0173 A Halil će samcit polaziti;
0174 I Halil će u Primorje saći.«
0175 Pa to reče, ode niz planinu.
0176 Žao ga je Muju upušćiti,
0177 Sama brata bez ikakva druga;
0178 Nije brata, dok ne rodi majka,
0179 Mujo viče iz glasa Halila:
0180 »Stan’ Halile, pričekaj me tude,
0181 I Mujo će s tobom polaziti,
0182 Ja te sama upušćiti ne ću.«
0183 Pođe Mujo strmo niz planinu
0184 I za Mujom stotina Turaka;
0185 Svoga brata stiže u planini,
0186 Pa zajedno iđu niz planinu.
0187 Taj su danak vazda putovali,
0188 Pa se nigdje ustavit ne će,
0189 Svu su noćcu oni putovali,
0190 Do sabaha Turci salazili,
0191 Sišli jesu lugu popovome,
0192 U dnu su se luga zastavili,
0193 Posjedoše po zelenoj travi,
0194 A što Mujo besjedi Halilu:
0195 »O moj brate, dijete Halile!
0196 Ev’ odavlen sa zelenog luga
0197 Do bijele kule Šimunove
0198 Taman, kažu, četiri sahata
0199 Već Halile, brate od matere,
0200 Da ti mene hoćeš poslušati:
0201 Ti ostani na zelenu lugu,
0202 Ja ću saći u polje primorsko,
0203 Tu ću naći zelenu jeliku,
0204 Kod jele ću konja razjahati,
0205 Popeću se jeli uz ogranke,
0206 Kad s’ ispenjem na zelenu jelu,
0207 Potegnuću srčali durbina,
0208 Primaći ću durbin do očiju,
0209 Osejriću kulu Šimunovu
0210 I vidjeću, dijete Halile,
0211 Je li doma Šimun kapetane;
0212 Ako bane kod bijele kule,
0213 Ne smijemo beli udariti.«
0214 Pa Halil ga bio poslušao,
0215 Osto Halil u zelenom lugu.
0216 Mujo skoči, do đogata dođe,
0217 Pa svojega uzjaha đogata,
0218 Pa eto ga lugom zelenijem,
0219 Pa zelenog luga pregazio,
0220 Pa nastupi poljem primorskijem;
0221 U dno polja ugleda jeliku,
0222 Do jelike pritjera đogata.
0223 Pa je Mujo odjaho đogata,
0224 Đoga sveza za jelovu granu,
0225 Pa se pope na vrh tanke jele,
0226 I potegnu srčali durbina,
0227 Okrenu ga kuli Šimunovoj;
0228 Mujo kulu sejir učinio:
0229 Pokrivena tučom i pirinčom,
0230 Oko kule dvostruka avlija,
0231 Pa kapiji durbin okrenuo,
0232 Pa ugleda Mujo na durbinu,
0233 Avlijska se otvoriše vrata,
0234 A ispade dvanaest Madžara,
0235 Svi Madžari bjehu na konjima,
0236 Oni iđu poljem zelenijem,
0237 Za njima je Mujo ugledao,
0238 Ispadoše varakli kočije
0239 Iz kapije Šimun kapetana,
0240 Pod kočije dvije bedevije,
0241 Obje vrane – kako gavran crni,
0242 U kočijam’ ljuba Šimunova.
0243 Konjanici nasred polja bili,
0244 Nasred polja konje zastaviše,
0245 I kočije dotlen doletješe,
0246 Kočije se tude zaustaviše.
0247 Sve to gleda sa jelike Mujo,
0248 Nasrd polja čudo uvidio,
0249 Nasred polja bašča nasađena,
0250 U bašči je Mujo ugledo,
0251 Ugledao vodu šedrvana.
0252 Pa opeta kočije pogleda,
0253 Iz kočija izlazila bila
0254 Vjerna ljuba Šimun kapetana
0255 Ona iđe vodi šadervanu;
0256 Kadje došla k vodi šadervanu,
0257 A uzgrnu uz ruke rukave,
0258 Stade ona lice umivati.
0259 Kad joj Mujo ugledao lice,
0260 Obje su mu ruke zadrhtele,
0261 Pa iz ruku durbin ispustio,
0262 Durbin leti niz tanku jeliku,
0263 Pade durbin u zelenu travu.
0264 Eto Muja niz tanku jeliku,
0265 Sađe Mujo u zelenu travu,
0266 Pa on nađe srčali durbina,
0267 Sklapa durbin, u njedra ga tura,
0268 Mujo trči, do đogata dođe,
0269 Pa svojega uzjaha đogata,
0270 Pa se Mujo natrag povratio.
0271 V’oma goni pod sobom đogata.
0272 Mujo sađe lugu mahnitomu,
0273 Tud’jer brata i družinu nađe,
0274 Pa im Mujo truski selam viknu.
0275 Ne htje Mujo odjahat đogata,
0276 Već im ode govoriti Mujo:
0277 »Ha! Na noge, moj brate Halile,
0278 I vi braćo stotina Turaka!«
0279 Sve im Mojo sa đogata kaže:
0280 I za ljubu Šimun kapetana,
0281 Gdje je došla nasred polja ravna,
0282 Da nij’ doma Šimun kapetana.
0283 A kad čulo stotina Turaka,
0284 Pa od zemlje na noge skočiše,
0285 Pa su oni konje pojahali,
0286 Halil svojeg uzjaha malina,
0287 Pa eto ih lugom zelenijem.
0288 Prvi Mujo iđe na đoginu,
0289 Al je Mujo izmaknuo v’oma
0290 Pa su prešli luga zelenog,
0291 Hvatili se polja primorskoga,
0292 Eto Muja k vodi šadervanu.
0293 Kad Madžari Muja ugledaše,
0294 Vidješe ga, pa ga poznadoše,
0295 Pa na Muja puške okrenuše,
0296 Pa Madžari Muju govorahu:
0297 »Ne naprijed, od Kladuše Mujo!
0298 Vidiš bolan, gdje si poginuo.«
0299 Za to Muja ništa ne hajaše,
0300 Na Madžare natjera đogata,
0301 Madžarska ga vatra dočekala,
0302 Vas je đogat u dim ogreznuo;
0303 Nit ubiše Muja nit đogata.
0304 Sad udari stotina Turaka;
0305 Tu pogibe dvanaest Madžara,
0306 A da vidiš ljube Šimunove!
0307 Ona mlada sjela u kočije,
0308 Ona bježi poljem zelenijem,
0309 Dobro bije dvije bedevije.
0310 Kad to vidje Mujo na đogatu,
0311 Eto Muja poljem zelenijem,
0312 Mujo goni dvije bedevije,
0313 Brz je đogat da mu para nema,
0314 Stiže đogat dvije bedevije,
0315 Pa ih Mujo na đogatu prođe,
0316 Pa zastavi dvije bedevije.
0317 Mujo svoga odjaha đogata,
0318 Pa on odmah do kočija dođe,
0319 Na kočijam’ otvorio vrata,
0320 Pa izvuče ljubu Šimunovu,
0321 Pa je za se na đogata baci;
0322 Pa pobježe stotina Turaka
0323 I pred njima od Kladuše Mujo.
0324 Na Kruševac izašli planinu,
0325 Na planini konje odjahaše,
0326 Mujo svoga osjede đogata,
0327 Skide s konja ljubu Šimunovu,
0328 Govori joj Mujo naplanini:
0329 »Čuješ mene, ljubo Šimunova,
0330 Maj mi đoga po planini vodaj.«
0331 Druga ne bi, konja prihvatila
0332 Vjerna ljuba Šimun kapetana,
0333 Stade konja po planini vodat’;
0334 Mujo sjede pod tanku jeliku,
0335 Oko Muja društvo posjedalo,
0336 Pa stadoše piti hladno pivo.
0337 Mujo gleda svojega đogata,
0338 Oči Mujo u bure baci;
0339 Al mu nema dvije puške male,
0340 Izgubio puške sa đogata.
0341 Kad on vidje, gdje pušaka nema,
0342 Pa zakuka na planini Mujo;
0343 »Avaj meni do Boga miloga,
0344 Gdje izgubih puške iz kubura!«
0345 A veli mu ljuba Šimunova:
0346 »Mili Bože, čuda golemoga!
0347 Šta ti hvale Krajišnici mladi
0348 Nekakvoga sa Kladuše Muja,
0349 Da je Mujo junak na svijeti;
0350 Nit je junak, nit ga je rodio,
0351 Za što se je Mujo okahrio,
0352 Za njegove dvije čađavice.«
0353 Muju zbori ljuba Šimunova:
0354 »Bolan Mujo, što si se snuždio
0355 Ta za svoje dvije puške male?
0356 Ja dukata imam u džepovim’,
0357 Ako s tobom na Krajinu sađem,
0358 Bolje ću ti puške nabaviti.«
0359 To je Muju vrlo teško bilo,
0360 Pa od zemlje na noge skočio,
0361 Mujo priđe ljubi Šimunovoj,
0362 Uz obraz joj sile udario,
0363 Iz ruku joj izmače đogata:
0364 »Đido jedna, ljubi Šumunova,
0365 Ako sa mnom na Kladušu sađeš,
0366 Uvešću te u moju odaju;
0367 Mujo ima baš dosta pušaka,
0368 Ali bahta garabinskog nema.«
0369 To joj reče, uzjaha đogata,
0370 Pa on viče svog brata Halila:
0371 »Ti ćeš ostat, brate na planini,
0372 Pa ti društvno na planini čuvaj,
0373 Pa se nemoj nikud pomicati,
0374 A ja odoh natrag u Primorje,
0375 Al’ ću naći dvije puške male,
0376 Ja li svoju izgubiću glavu.«
0377 Od Mujo putem kroz planinu,
0378 Plaho tjera pod sobom đogata,
0379 Mujo sađe polju primorskome,
0380 Pa do jele pritjera đogata:
0381 Mujo sjaha svojega hajvana,
0382 Puške traži ispod tanke jele,
0383 Pa ne nađe dvije puške male.
0384 Opet svoga uzjaha đogata,
0385 Otjera ga poljem primorskijem.
0386 Mujo dođe do zelene bašče,
0387 Pa svojega odjaha đogata,
0388 Puške traži po zelenoj tavi;
0389 Mujo nađe dvije puške male,
0390 Obje puške u kubure tura,
0391 Ode hodat i đogata vodat.
0392 Pa se Mujo u brigu turio:
0393 »Mili Bože, čuda golemoga,
0394 Gdje ja dođoh k vodi šadervanu,
0395 A ne odoh kuli Šimunovoj!
0396 Ja ću kuli saći Šimunovoj,
0397 Popeću se na gornje bojeve,
0398 Kada nema Šimun kapetana,
0399 Beli ću mu kulu osejriti.«
0400 Ode Mujo poljem zelenijem
0401 I u ruci odvede đogata.
0402 Mujo kuli Šimonovoj dođe,
0403 U avliju uvede đogata,
0404 Pa on vodi svojega đogata
0405 S gornje strane kule Šimunove,
0406 Pa za đoše sakrio đogata;
0407 Mujo ode uz bijelu kulu,
0408 Pa izađe na gornje bojeve.
0409 Kada dođe pred šikli odju,
0410 Od odaje otvorena vrata,
0411 U odaju pogledao Mujo,
0412 Kad tu vidje baba Šimunova,
0413 A na imbe Brehuljića starog,
0414 Stari pije lozovinu vino,
0415 A kod njega niko ne bijaše.
0416 Pa uljeze u odaju Mujo,
0417 Mujo starcu božju pomoć viknu.
0418 Poznade ga Brehuljiću stari:
0419 »Bog daj dobro, sa Kladuše Mujo!
0420 Otkud ovdje na bijeloj kuli,
0421 Oklen su te nanijeli vrazi?
0422 Al da činiš, što si naumio,
0423 Al da platiš, što si učinio?
0424 Ne ćeš činit, što si naumio,
0425 Sve ćeš platit, što si učinio!«
0426 A kad Mujo začu razgovore,
0427 Pa potrča uz odaju Mujo,
0428 Pa doletje do demir pendžera,
0429 U demire nogom udario:
0430 Sasuše se gvozdeni demiri,
0431 Odletješe niz bijelu kulu,
0432 Rasiplju se dolje po avliji.
0433 Mujo uze starog Brehuljića,
0434 Uze njega po svilenu pasu,
0435 Proturi ga kroz demir pendžere;
0436 Starac jadnik pade na avliju,
0437 Starac pade, odmah dušu dade.
0438 Mujo sjede u šikli odaji,
0439 Pa nastavi piti hladno pivo.
0440 Kad se Mujo napojio piva,
0441 Pa pogleda Mujo sa pendžera,
0442 Preko polja čudo ugledao:
0443 Dok izbiše magle na svrdlove,
0444 Magla iđe nebu pod oblake,
0445 Pa iz magle čudo ispanulo,
0446 Al ispade momak na vraninu,
0447 Vas u srmi i u čistu zlatu,
0448 Na glavi mu krstate čelenke,
0449 Crni su ga brci pritisnuli.
0450 Mili Bože, ko bi ono bio,
0451 Mrka brka, a rijetka zuba?
0452 Lasno ga je, brate, poznavati:
0453 Ono glavom Brehuljić Šimune.
0454 Kada Mujo ugleda Šimuna,
0455 Uzmuči se po odaji Mujo,
0456 Ne zna šta će od života svoga.
0457 Nit ga Mujo smije dočekati,
0458 Nit imade kuda pobjegnuti;
0459 Sve ga Mujo gleda sa pendžera.
0460 Šimun dođe do bašće zelene,
0461 Pa po bašći sluge nalazaše,
0462 Sve mu sluge bjehu izginule;
0463 Kad je mrtve sluge ugledao,
0464 Pa zavika Šimun sa vranina:
0465 »Avaj meni do Boga miloga,
0466 A od Muja dušmanina moga!
0467 Ove jade Mujo poradio
0468 I dobar je vakat uhvatio,
0469 Kad Šimuna doma nije bilo.«
0470 Šimun progna svojega vranina,
0471 Pa on iđe svojoj tankoj kuli.
0472 Kada dođe do svoje avlije,
0473 U avliju utjera vranina,
0474 Pa pogleda kuli pod pendžere,
0475 Pa je mrtva ugledao baba,
0476 Pa na vrancu Šimun zakukao:
0477 »Kuku meni od sad do vijeka,
0478 A od Muja dušmanina moga!
0479 Jedni jadi: zarobi mi ljubu,
0480 Drugi jadi: salomi mi baba,
0481 Treći jadi: isječe mi sluge!«
0482 Pa sam zbori Šimun kapetane,
0483 Sam on zbori, a sam odgovara:
0484 »Stjeraću te do Kladuše, Mujo!
0485 Ja l’ ću moje jade osvetiti,
0486 Ja l’ ću moju izgubiti glavu!«
0487 Pa da vidiš Šimun kapetana,
0488 Pa se sagne sa vranina svoga,
0489 U zobnicu zavukao ruku,
0490 Iz zobnice glave izvadio;
0491 Kad izvadi do tri mrtve glave,
0492 Sve tri glave bjehu od Turaka,
0493 Pa ih Šimun na avliju baci;
0494 Sve to Mujo sa pendžera viri.
0495 A da vidiš Šimun kapetana:
0496 Iz avlije izagna vranina,
0497 Pa eto ga poljem zelenijem,
0498 Da on goni sa Kladuše Muja.
0499 Prepade se u odaji Mujo:
0500 Izaći će Šimun na planinu,
0501 Isjeći će stotinu Turaka,
0502 Posjeći će Mujova Halila!
0503 Tom se Mujo v’oma prepadnuo,
0504 Pa od zemlje na noge skočio,
0505 Iz odžaka vatru izvadio,
0506 Na odaji vatru naložio,
0507 On zapali kulu Šimunovu,
0508 Mujo sađe dolje na avliju,
0509 Pa on nađe glave od Turaka;
0510 Pa je Mujo srca žalosnoga,
0511 Po avliji mrtve glave kupi,
0512 Donese ih do konja đogata,
0513 Đogatu ih u zobnicu baci.
0514 Mujo svoga uzjaha đogina,
0515 Istjera ga iz demir-kapije,
0516 Eto Muja poljem primorskijem,
0517 Mujo goni Šimun kapetana.
0518 Šimun dođe do zelene jele,
0519 Kod jelike ustavi vranina,
0520 Pa sa vranca glavu okrenuo,
0521 Šimun gleda kuli i avliji,
0522 Pa se dade pogledat Šimunu,
0523 Al iz kule biju plamenovi,
0524 Gori kula Šimun kapetana,
0525 Pa pomisli Šimun sa vranina:
0526 »Ja sam Muja međer ostavio
0527 Na bijeloj kuli od kamena!«
0528 Dok je Šimun Muja ugledao,
0529 Ugleda ga, pa mu milo bilo,
0530 Pa on svoga povrati vranina.
0531 Šimun iđe serdar Mustaf-agi,
0532 Oni su se blizu primaknuli,
0533 Primakli se jedan ka drugome,
0534 Pa govori Šimun kapetane:
0535 »Kopilane sa Kladuše Mujo!
0536 Lasno ti je ptice perušati,
0537 Valja ti se s orlom udariti.«
0538 To mu reče Šimun kapetane,
0539 Pa na Muja natjera vranina,
0540 S puškama se ne će udariti,
0541 Obojica sablje povadiše,
0542 Ondar oni konje natjeraše,
0543 Natjeraše jedan na drugoga,
0544 Odoše se sabljam udarati:
0545 Kuda Mujo udara Šimuna,
0546 Sve onudar vatra posipaše,
0547 Na crnu se zemlju zasipaše,
0548 Pa po zemlji travu zapaljuje;
0549 Kuda Šimun Muja udaraše,
0550 A baš tako vatra posipaše;
0551 Na obadva tvrdi su oklopi.
0552 Obojica sablje izlomiše,
0553 Pa balčake u travu baciše,
0554 Pa se konji prsim’ udariše,
0555 Dva junaka za grla bijela,
0556 Pa padoše sa dobrijeh konja
0557 Na noge se oba dočekaše,
0558 Obojica ruke raširiše,
0559 U kosti se oba prihvatiše.
0560 Kol’ko su se slatko dohvatili,
0561 Obojica toke salomiše,
0562 Pa se toke u travu sasuše;
0563 Nosili se dva puna sahata,
0564 Doklen Muja pjene popadoše,
0565 Popale ga mutne i krvave,
0566 A Šimuna n’jesu ni počele.
0567 A sve Šimun omahuje Muja,
0568 Sve se jadan dočekuje Mujo
0569 Na koljena i na desnu ruku;
0570 Na um pade serdar-agi Muju,
0571 Pa zavika svoju posestrimu,
0572 Posestrimu prigorkinju vilu:
0573 »Gdje si vilo, nigdje te ne bilo!
0574 Jesi li se mlada zaklinjala,
0575 Ako meni do nevolje dođe,
0576 Da mi budeš vazda na pomoći?«
0577 Dok doletje vila iz oblaka,
0578 Pa je vila kose zamotala
0579 Oko nogu Šimun kapetanu,
0580 Pade Šimun u zelenu travu.
0581 Umoran ga Mujo pritisnuo,
0582 Pa se stade okretati Mujo,
0583 Ne će l’ naći od sablje komada,
0584 Da zakolje Šimun kapetana;
0585 Pa ne može Mujo ugledati,
0586 Zagoni se serdar-aga Mujo
0587 Pod gr’oce Šimun kapetanu,
0588 Zagoni se bijelijem zubom:
0589 Mujo zakla u strahu Šimuna,
0590 Vas se Mujo u krv umazao,
0591 Cijedi se niz brkove krvca.
0592 Kad se Mujo malo odmorio,
0593 Pa od zemlje na noge skočio,
0594 Pa od sablje okrnčinu nađe,
0595 Pa Šimunu osiječe glavu.
0596 V’oma muka serdar-agi Muju,
0597 Što je jači Šimun od serdara
0598 On raspori Šimun kapetana,
0599 U Šimunu čudo ugledao,
0600 U Šimunu tri srca bijahu:
0601 Jedno mu se srce umorilo,
0602 Drugo mu se jako razigralo,
0603 Treće spava- ni habera nema,
0604 I na njemu šarovita guja,
0605 Guja spava- ni habera nema.
0606 Da je guja opazila Muja,
0607 Paski li bi Mujo poginuo!
0608 Kad to vidje serdar-aga Mujo,
0609 Ništa njemu oružja ne uze.
0610 Pa svojega uzjaha đogata,
0611 A vranina u ruci povede
0612 I pobježe na planinu Mujo.
0613 Kad izbježa Mujo na planinu,
0614 Tude brata i družinu nađe,
0615 Kod njih nađe Arnaut Osmana:
0616 Ljutijeh je dopanuo rana,
0617 Osmanovo društvo izginulo
0618 U Timoku gradu nesretnome,
0619 Pa se Mujo s njime razgovara:
0620 »O sestriću, Osman bajraktare!
0621 Zar si išo duboku Timoku?«-
0622 »Iđoh Mujo, vjeru ti zadajem!
0623 I ja sađoh do kule banove,
0624 U polju mu sazrela pšenica,
0625 Moba žanje pšenicu bjelicu;
0626 Tude sestra banova bijaše,
0627 Banovu sam sestru zarobio,
0628 Pobjegosmo poljem timočkijem.
0629 Kad zađosmo uz planinu, Mujo,
0630 Na tri mjesta mene dočekaše,
0631 Pa je moje društvo izginulo:
0632 Pogibe mi Kurtagić Nuhane,
0633 Pogibe mi Velagić Selime,
0634 Pogibe mi Orlan bajraktare.
0635 Izgrdi nas Šimun kapetane,
0636 Odnekud se prigodio bješe,
0637 Potjerah ga ranjen na zelenku,
0638 Pobježe mi Vlaše kroz planinu.«
0639 ’nako viknu sa Kladuše Mujo:
0640 »Je li prošo Ličanine Tale?«
0641 »Jeste prošo Tale Ličanine
0642 I protjera tri tovara blaga;
0643 Jer je Tale sašo Šibeniku,
0644 U selim’ je šićar zadobio,
0645 Na popovu kulu udario
0646 I popovu kulu porobio,
0647 Popove je novce pokupio,
0648 Prošo Tale zdravo i veselo.«
0649 Otlen krenu ostala družina
0650 I za Mujom sva družina krenu;
0651 Muju zbori Šimunova ljuba:
0652 »Nu hajduka sa Kladuše Muja,
0653 Gdje ukrade konja Šimunova?«
0654 Kad to čuo sa Kladuše Mujo,
0655 Pa zavuče u zobnicu ruku,
0656 Pa izvadi glavu Šimunovu,
0657 Mujo veli ljubi Šimunovoj:
0658 »Je li ovo sa Šimuna glava?«
0659 Kada vidje sa Šimuna glavu,
0660 Zakukala mlada na planini,
0661 Pa je stade Halil razgovarat.
0662 Kud god išli, na Kladušu sišli,
0663 I sveli su ljubu Šimunovu
0664 I još kćerku timočkoga bana.
0665 Leže Osman rane bolovati,
0666 Bolovao četiri mjeseca.
0667 Bog naredi i rane prebolje.
0668 Knjiga dođe od Timoka Osmu
0669 Od onoga timočkoga bana;
0670 Kad je Osman knjigu proučio:
0671 Ban mu daje tri tovara blaga,
0672 Da mu kćerku do Timoka spremi.
0673 I Osman je natrag opravio
0674 I uze mu tri tovara blaga.
0675 Mujo stade provodit veselje,
0676 Mujo vjenča ljubu Šimunovu,
0677 I Mujo je bio poturčio
0678 I ona se kajil učinila,
0679 Svadbu gradi za petnaest dana.
