Мујо Хрњица погуби Шимана Брехуљу (Сарајево)
0001 Нигдје зоре ни сабаха нема,
0002 Из Кладуше чета излазила,
0003 У тој чети триста Крајишника,
0004 Пред том четом до три буљук-баше:
0005 Прво бјеше од Орашца Тале,
0006 Друго бјеше са Кладуше Мујо,
0007 И теће је Арнаут Османе.
0008 Ето чете пољем кладушкијем,
0009 Па су прешли све поље кладушко,
0010 И пођоше лугом зеленијем,
0011 Па их туде данак оставио.
0012 Тамна ноћца паде на земљицу,
0013 Па на лугу коње уставише,
0014 Сваки свога коња одјахао,
0015 Па попињу коње на сиџиме,
0016 Да им пасу дјетелину траву;
0017 Па на лугу Турци заноћише,
0018 У јутро су рано подранили,
0019 Отален су Труци полазили.
0020 Изиђоше на Јадин планину,
0021 На планини коње разјахаше,
0022 Испод јела Турци посједаше,
0023 Па у трави софру поставише,
0024 Па стадоше пити хладна пива.
0025 Сам не пије Арнаут Османе,
0026 Осман се је јадан измакнуо;
0027 Осман сједи под зеленом јелом,
0028 Уз јелу је плећи прислонио,
0029 Преко крила пушку претурио,
0030 Па се Осман на мисли турио.
0031 А виче га Личанине Тале:
0032 »Ход’ Османе, да пијемо пиво!«
0033 А вели му Арнаут Османе:
0034 »Не ћу, Тале, с Мујом пити пива!«
0035 Па га виче са Кладуше Мујо:
0036 »О сестрићу, Арнаут Османе!
0037 Примакни се, да пијемо пиво.«
0038 А вели му Арнаут Османе:
0039 »О даиџа, са Кладуше Мујо,
0040 Не ћу с тобом пити хладна пива.«
0041 Најпослије Халил га замоли:
0042 »О сестрићу, Осман бајрактаре,
0043 Примакни се, да пијемо пиво!«
0044 А вели му Осман бајрактаре:
0045 »О мој дајо, Мујагин Халиле,
0046 С вама не ћу пити хладна пива!
0047 Како ћу се с вама напојити,
0048 Кад смо ону чету покупили,
0049 Па смо сашли у земљу каурску,
0050 Ко посјече с Каурина главу?
0051 Посјече је Мујо ил Халиле.
0052 Ко зароби робље из Каура?
0053 Зароби га Мујо јал Халиле.
0054 Не каже се, Осман да је јунак,
0055 А Осман је вазда бољи јунак –
0056 Него Мујо са братом Халилом.«
0057 Осман грлом у планини викну:
0058 »Ха, на ноге са Кладуше Мујо,
0059 Да ми наше дијелимо друштво,
0060 Да ја иђем, куд је мени драго;
0061 А ви хајте, куд је вама драго!«
0062 Друштво моли Осман’ на планини:
0063 »Дај Османе, друштва не раздвајај!«
0064 Ал Османа умолит не могу.
0065 Мујо викну свог брата Халила:
0066 »Хајд’ Халиле, раздвајај дружину
0067 Са нашијем Осман бајрактаром,
0068 Ти му подај ваљану дружину:
0069 Подај њему до два Куртагића
0070 И подај му Бегзадић Алију
0071 И подај му Орлановић Хуса.«
0072 Оде Халил душтво раздвајати,
0073 Па му даде бирану дружину:
0074 Даде Осму до два Куртагића,
0075 И даде му Орлановић Хуса,
0076 И даде му Бегзадић Алију.
0077 На троје су друштво раздвојили,
0078 Мујо збори на планини Талу:
0079 »Куд ћеш Тале чету покренути?«
0080 А вели му Ибрахиме Тале:
0081 »Ја ћу ићи Шибенику граду.«
0082 А што рече Арнаут Османе:
0083 »Ја ћу свести друштво до Тимока,
0084 Танкој кули од Тимока бана.
0085 Ја сам чуо и људи ми кажу,
0086 Да је зенђил од Тимока бане,
0087 Не ћу ли му кулу поробити
0088 И банову осијећи главу,
0089 И његову кћерку заробити,
0090 А на име лијепу Ружицу.«
0091 Кад то чуо са Кладуше Мујо,
0092 Па погледа Осман бајрактара,
0093 Па Осману Мујо говораше:
0094 »Сјед’ Османе, присјело ти месо!
0095 Ласно није до Тимока саћи,
0096 Далеко је Тимок отишао,
0097 Све ће твоје друштво изгинути.
0098 У Тимоку граду бијеломе,
0099 Знаш, Османе, није било давно,
0100 Гдје је Мујо три пут салазио
0101 До Тимока града каурскога,
0102 Водио сам по хиљаду друга;
0103 Вазда ми је друштво изгинуло
0104 У Тимоку граду каурскоме,
0105 Па се бојим, Осман бајрактаре,
0106 И твоја ће изгинут дружина.«
0107 Ражљути се Осман бајрактаре,
0108 Па од земље на ноге скочио,
0109 Осман с ногу Мују говораше:
0110 »Не плаши ми друштво у планини!«
0111 Осман грлом бијелијем викну:
0112 »За мном браћо, стотина Турака,
0113 Да сиђемо до Тимока града!«
0114 За њим пође стотина Турака,
0115 Тале виче Осман бајрактара:
0116 »Чујеш мене Осман бајрактаре,
0117 Ко изађе први на планину,
0118 На планини да се причекамо.«
0119 То рекоше, па се растадоше.
0120 Оде Осман дубоку Тимоку,
0121 Оде Тале прво Шибенику,
0122 А остаде на планини Мујо
0123 И код Муја стотина Турака.
0124 Мујо виче свог брата Халила:
0125 »О Халиле, брате од матере!
0126 Ми остасмо овдје на планини,
0127 Сад куд ћемо друштво окренути?
0128 А вели му Мујагин Халиле:
0129 »Не знам, брате, мојега ми дина!«
0130 Тада Мујо говори Халилу:
0131 »Да бијасмо сашли у Котаре,
0132 Да сведемо стотину Турака,
0133 Не ћемо ли што год задобити,
0134 Мој Халиле, у ломне Котаре.«
0135 А вели му Халил на планини:
0136 »Ја, Бога ми, у Котаре не ћу,
0137 Наше чете никад не излазе,
0138 Брате Мујо, оздо из Котара,
0139 Већ сам чуо и људи ми кажу,
0140 Да се скоро Влашче населило
0141 У Приморју граду бијеломе,
0142 Да је танку начинило кулу,
0143 -’Наке куле у Приморју нема, -
0144 Да је згодно, арара му нема,
0145 Да имаде на хрпе дуката,
0146 И скоро се Влашче оженило,
0147 По имену Брехуљић Шимуне,
0148 Па сам чуо, брате Мустаф-ага,
0149 Љепше нема никакве дјевојке,
0150 Него што је љуба Шимунова,
0151 Она нема од срца евлада.
0152 Да иђемо, брате, у Приморје,
0153 Да удримо кули Шимуновој;
0154 Не ћемо л’ му кулу поробити
0155 И његову љубу заробити.«
0156 Оде Мујо бесједит Халилу:
0157 »Сјед’ Халиле ујела те гуја!
0158 Да ти видиш Шимун капетана,
0159 Да га видиш, попала би тебе,
0160 Мој Халиле, трољетна грозница!
0161 Три пут сам се јунак пригодио
0162 Са ђидијом Шимун капетаном,
0163 Сва три пут ми друштво исјекао.«
0164 Све то Мујо говори Халилу.
0165 Кад то зачу Мујагин Халиле,
0166 Па од земље на ноге скочио;
0167 Бирдем Халил до малина дође,
0168 Халил узе за дизгин малина,
0169 Оде Халил говорити Мују:
0170 »Чујеш мене, брате Мустаф-ага!
0171 Ако не ћеш са мном полазити,
0172 Халил тебе ни молити не ће,
0173 А Халил ће самцит полазити;
0174 И Халил ће у Приморје саћи.«
0175 Па то рече, оде низ планину.
0176 Жао га је Мују упушћити,
0177 Сама брата без икаква друга;
0178 Није брата, док не роди мајка,
0179 Мујо виче из гласа Халила:
0180 »Стан’ Халиле, причекај ме туде,
0181 И Мујо ће с тобом полазити,
0182 Ја те сама упушћити не ћу.«
0183 Пође Мујо стрмо низ планину
0184 И за Мујом стотина Турака;
0185 Свога брата стиже у планини,
0186 Па заједно иђу низ планину.
0187 Тај су данак вазда путовали,
0188 Па се нигдје уставит не ће,
0189 Сву су ноћцу они путовали,
0190 До сабаха Турци салазили,
0191 Сишли јесу лугу поповоме,
0192 У дну су се луга заставили,
0193 Посједоше по зеленој трави,
0194 А што Мујо бесједи Халилу:
0195 »О мој брате, дијете Халиле!
0196 Ев’ одавлен са зеленог луга
0197 До бијеле куле Шимунове
0198 Таман, кажу, четири сахата
0199 Већ Халиле, брате од матере,
0200 Да ти мене хоћеш послушати:
0201 Ти остани на зелену лугу,
0202 Ја ћу саћи у поље приморско,
0203 Ту ћу наћи зелену јелику,
0204 Код јеле ћу коња разјахати,
0205 Попећу се јели уз огранке,
0206 Кад с’ испењем на зелену јелу,
0207 Потегнућу срчали дурбина,
0208 Примаћи ћу дурбин до очију,
0209 Осејрићу кулу Шимунову
0210 И видјећу, дијете Халиле,
0211 Је ли дома Шимун капетане;
0212 Ако бане код бијеле куле,
0213 Не смијемо бели ударити.«
0214 Па Халил га био послушао,
0215 Осто Халил у зеленом лугу.
0216 Мујо скочи, до ђогата дође,
0217 Па својега узјаха ђогата,
0218 Па ето га лугом зеленијем,
0219 Па зеленог луга прегазио,
0220 Па наступи пољем приморскијем;
0221 У дно поља угледа јелику,
0222 До јелике притјера ђогата.
0223 Па је Мујо одјахо ђогата,
0224 Ђога свеза за јелову грану,
0225 Па се попе на врх танке јеле,
0226 И потегну срчали дурбина,
0227 Окрену га кули Шимуновој;
0228 Мујо кулу сејир учинио:
0229 Покривена тучом и пиринчом,
0230 Око куле двострука авлија,
0231 Па капији дурбин окренуо,
0232 Па угледа Мујо на дурбину,
0233 Авлијска се отворише врата,
0234 А испаде дванаест Маџара,
0235 Сви Маџари бјеху на коњима,
0236 Они иђу пољем зеленијем,
0237 За њима је Мујо угледао,
0238 Испадоше варакли кочије
0239 Из капије Шимун капетана,
0240 Под кочије двије бедевије,
0241 Обје вране – како гавран црни,
0242 У кочијам’ љуба Шимунова.
0243 Коњаници насред поља били,
0244 Насред поља коње заставише,
0245 И кочије дотлен долетјеше,
0246 Кочије се туде зауставише.
0247 Све то гледа са јелике Мујо,
0248 Насрд поља чудо увидио,
0249 Насред поља башча насађена,
0250 У башчи је Мујо угледо,
0251 Угледао воду шедрвана.
0252 Па опета кочије погледа,
0253 Из кочија излазила била
0254 Вјерна љуба Шимун капетана
0255 Она иђе води шадервану;
0256 Кадје дошла к води шадервану,
0257 А узгрну уз руке рукаве,
0258 Стаде она лице умивати.
0259 Кад јој Мујо угледао лице,
0260 Обје су му руке задрхтеле,
0261 Па из руку дурбин испустио,
0262 Дурбин лети низ танку јелику,
0263 Паде дурбин у зелену траву.
0264 Ето Муја низ танку јелику,
0265 Сађе Мујо у зелену траву,
0266 Па он нађе срчали дурбина,
0267 Склапа дурбин, у њедра га тура,
0268 Мујо трчи, до ђогата дође,
0269 Па својега узјаха ђогата,
0270 Па се Мујо натраг повратио.
0271 В’ома гони под собом ђогата.
0272 Мујо сађе лугу махнитому,
0273 Туд’јер брата и дружину нађе,
0274 Па им Мујо труски селам викну.
0275 Не хтје Мујо одјахат ђогата,
0276 Већ им оде говорити Мујо:
0277 »Ха! На ноге, мој брате Халиле,
0278 И ви браћо стотина Турака!«
0279 Све им Мојо са ђогата каже:
0280 И за љубу Шимун капетана,
0281 Гдје је дошла насред поља равна,
0282 Да ниј’ дома Шимун капетана.
0283 А кад чуло стотина Турака,
0284 Па од земље на ноге скочише,
0285 Па су они коње појахали,
0286 Халил својег узјаха малина,
0287 Па ето их лугом зеленијем.
0288 Први Мујо иђе на ђогину,
0289 Ал је Мујо измакнуо в’ома
0290 Па су прешли луга зеленог,
0291 Хватили се поља приморскога,
0292 Ето Муја к води шадервану.
0293 Кад Маџари Муја угледаше,
0294 Видјеше га, па га познадоше,
0295 Па на Муја пушке окренуше,
0296 Па Маџари Мују говораху:
0297 »Не напријед, од Кладуше Мујо!
0298 Видиш болан, гдје си погинуо.«
0299 За то Муја ништа не хајаше,
0300 На Маџаре натјера ђогата,
0301 Маџарска га ватра дочекала,
0302 Вас је ђогат у дим огрезнуо;
0303 Нит убише Муја нит ђогата.
0304 Сад удари стотина Турака;
0305 Ту погибе дванаест Маџара,
0306 А да видиш љубе Шимунове!
0307 Она млада сјела у кочије,
0308 Она бјежи пољем зеленијем,
0309 Добро бије двије бедевије.
0310 Кад то видје Мујо на ђогату,
0311 Ето Муја пољем зеленијем,
0312 Мујо гони двије бедевије,
0313 Брз је ђогат да му пара нема,
0314 Стиже ђогат двије бедевије,
0315 Па их Мујо на ђогату прође,
0316 Па застави двије бедевије.
0317 Мујо свога одјаха ђогата,
0318 Па он одмах до кочија дође,
0319 На кочијам’ отворио врата,
0320 Па извуче љубу Шимунову,
0321 Па је за се на ђогата баци;
0322 Па побјеже стотина Турака
0323 И пред њима од Кладуше Мујо.
0324 На Крушевац изашли планину,
0325 На планини коње одјахаше,
0326 Мујо свога осједе ђогата,
0327 Скиде с коња љубу Шимунову,
0328 Говори јој Мујо напланини:
0329 »Чујеш мене, љубо Шимунова,
0330 Мај ми ђога по планини водај.«
0331 Друга не би, коња прихватила
0332 Вјерна љуба Шимун капетана,
0333 Стаде коња по планини водат’;
0334 Мујо сједе под танку јелику,
0335 Око Муја друштво посједало,
0336 Па стадоше пити хладно пиво.
0337 Мујо гледа својега ђогата,
0338 Очи Мујо у буре баци;
0339 Ал му нема двије пушке мале,
0340 Изгубио пушке са ђогата.
0341 Кад он видје, гдје пушака нема,
0342 Па закука на планини Мујо;
0343 »Авај мени до Бога милога,
0344 Гдје изгубих пушке из кубура!«
0345 А вели му љуба Шимунова:
0346 »Мили Боже, чуда големога!
0347 Шта ти хвале Крајишници млади
0348 Некаквога са Кладуше Муја,
0349 Да је Мујо јунак на свијети;
0350 Нит је јунак, нит га је родио,
0351 За што се је Мујо окахрио,
0352 За његове двије чађавице.«
0353 Мују збори љуба Шимунова:
0354 »Болан Мујо, што си се снуждио
0355 Та за своје двије пушке мале?
0356 Ја дуката имам у џеповим’,
0357 Ако с тобом на Крајину сађем,
0358 Боље ћу ти пушке набавити.«
0359 То је Мују врло тешко било,
0360 Па од земље на ноге скочио,
0361 Мујо приђе љуби Шимуновој,
0362 Уз образ јој силе ударио,
0363 Из руку јој измаче ђогата:
0364 »Ђидо једна, љуби Шумунова,
0365 Ако са мном на Кладушу сађеш,
0366 Увешћу те у моју одају;
0367 Мујо има баш доста пушака,
0368 Али бахта гарабинског нема.«
0369 То јој рече, узјаха ђогата,
0370 Па он виче свог брата Халила:
0371 »Ти ћеш остат, брате на планини,
0372 Па ти друштвно на планини чувај,
0373 Па се немој никуд помицати,
0374 А ја одох натраг у Приморје,
0375 Ал’ ћу наћи двије пушке мале,
0376 Ја ли своју изгубићу главу.«
0377 Од Мујо путем кроз планину,
0378 Плахо тјера под собом ђогата,
0379 Мујо сађе пољу приморскоме,
0380 Па до јеле притјера ђогата:
0381 Мујо сјаха својега хајвана,
0382 Пушке тражи испод танке јеле,
0383 Па не нађе двије пушке мале.
0384 Опет свога узјаха ђогата,
0385 Отјера га пољем приморскијем.
0386 Мујо дође до зелене башче,
0387 Па својега одјаха ђогата,
0388 Пушке тражи по зеленој тави;
0389 Мујо нађе двије пушке мале,
0390 Обје пушке у кубуре тура,
0391 Оде ходат и ђогата водат.
0392 Па се Мујо у бригу турио:
0393 »Мили Боже, чуда големога,
0394 Гдје ја дођох к води шадервану,
0395 А не одох кули Шимуновој!
0396 Ја ћу кули саћи Шимуновој,
0397 Попећу се на горње бојеве,
0398 Када нема Шимун капетана,
0399 Бели ћу му кулу осејрити.«
0400 Оде Мујо пољем зеленијем
0401 И у руци одведе ђогата.
0402 Мујо кули Шимоновој дође,
0403 У авлију уведе ђогата,
0404 Па он води својега ђогата
0405 С горње стране куле Шимунове,
0406 Па за ђоше сакрио ђогата;
0407 Мујо оде уз бијелу кулу,
0408 Па изађе на горње бојеве.
0409 Када дође пред шикли одју,
0410 Од одаје отворена врата,
0411 У одају погледао Мујо,
0412 Кад ту видје баба Шимунова,
0413 А на имбе Брехуљића старог,
0414 Стари пије лозовину вино,
0415 А код њега нико не бијаше.
0416 Па уљезе у одају Мујо,
0417 Мујо старцу божју помоћ викну.
0418 Познаде га Брехуљићу стари:
0419 »Бог дај добро, са Кладуше Мујо!
0420 Откуд овдје на бијелој кули,
0421 Оклен су те нанијели врази?
0422 Ал да чиниш, што си наумио,
0423 Ал да платиш, што си учинио?
0424 Не ћеш чинит, што си наумио,
0425 Све ћеш платит, што си учинио!«
0426 А кад Мујо зачу разговоре,
0427 Па потрча уз одају Мујо,
0428 Па долетје до демир пенџера,
0429 У демире ногом ударио:
0430 Сасуше се гвоздени демири,
0431 Одлетјеше низ бијелу кулу,
0432 Расипљу се доље по авлији.
0433 Мујо узе старог Брехуљића,
0434 Узе њега по свилену пасу,
0435 Протури га кроз демир пенџере;
0436 Старац јадник паде на авлију,
0437 Старац паде, одмах душу даде.
0438 Мујо сједе у шикли одаји,
0439 Па настави пити хладно пиво.
0440 Кад се Мујо напојио пива,
0441 Па погледа Мујо са пенџера,
0442 Преко поља чудо угледао:
0443 Док избише магле на сврдлове,
0444 Магла иђе небу под облаке,
0445 Па из магле чудо испануло,
0446 Ал испаде момак на вранину,
0447 Вас у срми и у чисту злату,
0448 На глави му крстате челенке,
0449 Црни су га брци притиснули.
0450 Мили Боже, ко би оно био,
0451 Мрка брка, а ријетка зуба?
0452 Ласно га је, брате, познавати:
0453 Оно главом Брехуљић Шимуне.
0454 Када Мујо угледа Шимуна,
0455 Узмучи се по одаји Мујо,
0456 Не зна шта ће од живота свога.
0457 Нит га Мујо смије дочекати,
0458 Нит имаде куда побјегнути;
0459 Све га Мујо гледа са пенџера.
0460 Шимун дође до башће зелене,
0461 Па по башћи слуге налазаше,
0462 Све му слуге бјеху изгинуле;
0463 Кад је мртве слуге угледао,
0464 Па завика Шимун са вранина:
0465 »Авај мени до Бога милога,
0466 А од Муја душманина мога!
0467 Ове јаде Мујо порадио
0468 И добар је вакат ухватио,
0469 Кад Шимуна дома није било.«
0470 Шимун прогна својега вранина,
0471 Па он иђе својој танкој кули.
0472 Када дође до своје авлије,
0473 У авлију утјера вранина,
0474 Па погледа кули под пенџере,
0475 Па је мртва угледао баба,
0476 Па на вранцу Шимун закукао:
0477 »Куку мени од сад до вијека,
0478 А од Муја душманина мога!
0479 Једни јади: зароби ми љубу,
0480 Други јади: саломи ми баба,
0481 Трећи јади: исјече ми слуге!«
0482 Па сам збори Шимун капетане,
0483 Сам он збори, а сам одговара:
0484 »Стјераћу те до Кладуше, Мујо!
0485 Ја л’ ћу моје јаде осветити,
0486 Ја л’ ћу моју изгубити главу!«
0487 Па да видиш Шимун капетана,
0488 Па се сагне са вранина свога,
0489 У зобницу завукао руку,
0490 Из зобнице главе извадио;
0491 Кад извади до три мртве главе,
0492 Све три главе бјеху од Турака,
0493 Па их Шимун на авлију баци;
0494 Све то Мујо са пенџера вири.
0495 А да видиш Шимун капетана:
0496 Из авлије изагна вранина,
0497 Па ето га пољем зеленијем,
0498 Да он гони са Кладуше Муја.
0499 Препаде се у одаји Мујо:
0500 Изаћи ће Шимун на планину,
0501 Исјећи ће стотину Турака,
0502 Посјећи ће Мујова Халила!
0503 Том се Мујо в’ома препаднуо,
0504 Па од земље на ноге скочио,
0505 Из оџака ватру извадио,
0506 На одаји ватру наложио,
0507 Он запали кулу Шимунову,
0508 Мујо сађе доље на авлију,
0509 Па он нађе главе од Турака;
0510 Па је Мујо срца жалоснога,
0511 По авлији мртве главе купи,
0512 Донесе их до коња ђогата,
0513 Ђогату их у зобницу баци.
0514 Мујо свога узјаха ђогина,
0515 Истјера га из демир-капије,
0516 Ето Муја пољем приморскијем,
0517 Мујо гони Шимун капетана.
0518 Шимун дође до зелене јеле,
0519 Код јелике устави вранина,
0520 Па са вранца главу окренуо,
0521 Шимун гледа кули и авлији,
0522 Па се даде погледат Шимуну,
0523 Ал из куле бију пламенови,
0524 Гори кула Шимун капетана,
0525 Па помисли Шимун са вранина:
0526 »Ја сам Муја међер оставио
0527 На бијелој кули од камена!«
0528 Док је Шимун Муја угледао,
0529 Угледа га, па му мило било,
0530 Па он свога поврати вранина.
0531 Шимун иђе сердар Мустаф-аги,
0532 Они су се близу примакнули,
0533 Примакли се један ка другоме,
0534 Па говори Шимун капетане:
0535 »Копилане са Кладуше Мујо!
0536 Ласно ти је птице перушати,
0537 Ваља ти се с орлом ударити.«
0538 То му рече Шимун капетане,
0539 Па на Муја натјера вранина,
0540 С пушкама се не ће ударити,
0541 Обојица сабље повадише,
0542 Ондар они коње натјераше,
0543 Натјераше један на другога,
0544 Одоше се сабљам ударати:
0545 Куда Мујо удара Шимуна,
0546 Све онудар ватра посипаше,
0547 На црну се земљу засипаше,
0548 Па по земљи траву запаљује;
0549 Куда Шимун Муја удараше,
0550 А баш тако ватра посипаше;
0551 На обадва тврди су оклопи.
0552 Обојица сабље изломише,
0553 Па балчаке у траву бацише,
0554 Па се коњи прсим’ ударише,
0555 Два јунака за грла бијела,
0556 Па падоше са добријех коња
0557 На ноге се оба дочекаше,
0558 Обојица руке раширише,
0559 У кости се оба прихватише.
0560 Кол’ко су се слатко дохватили,
0561 Обојица токе саломише,
0562 Па се токе у траву сасуше;
0563 Носили се два пуна сахата,
0564 Доклен Муја пјене попадоше,
0565 Попале га мутне и крваве,
0566 А Шимуна н’јесу ни почеле.
0567 А све Шимун омахује Муја,
0568 Све се јадан дочекује Мујо
0569 На кољена и на десну руку;
0570 На ум паде сердар-аги Мују,
0571 Па завика своју посестриму,
0572 Посестриму пригоркињу вилу:
0573 »Гдје си вило, нигдје те не било!
0574 Јеси ли се млада заклињала,
0575 Ако мени до невоље дође,
0576 Да ми будеш вазда на помоћи?«
0577 Док долетје вила из облака,
0578 Па је вила косе замотала
0579 Око ногу Шимун капетану,
0580 Паде Шимун у зелену траву.
0581 Уморан га Мујо притиснуо,
0582 Па се стаде окретати Мујо,
0583 Не ће л’ наћи од сабље комада,
0584 Да закоље Шимун капетана;
0585 Па не може Мујо угледати,
0586 Загони се сердар-ага Мујо
0587 Под гр’оце Шимун капетану,
0588 Загони се бијелијем зубом:
0589 Мујо закла у страху Шимуна,
0590 Вас се Мујо у крв умазао,
0591 Циједи се низ бркове крвца.
0592 Кад се Мујо мало одморио,
0593 Па од земље на ноге скочио,
0594 Па од сабље окрнчину нађе,
0595 Па Шимуну осијече главу.
0596 В’ома мука сердар-аги Мују,
0597 Што је јачи Шимун од сердара
0598 Он распори Шимун капетана,
0599 У Шимуну чудо угледао,
0600 У Шимуну три срца бијаху:
0601 Једно му се срце уморило,
0602 Друго му се јако разиграло,
0603 Треће спава- ни хабера нема,
0604 И на њему шаровита гуја,
0605 Гуја спава- ни хабера нема.
0606 Да је гуја опазила Муја,
0607 Паски ли би Мујо погинуо!
0608 Кад то видје сердар-ага Мујо,
0609 Ништа њему оружја не узе.
0610 Па својега узјаха ђогата,
0611 А вранина у руци поведе
0612 И побјеже на планину Мујо.
0613 Кад избјежа Мујо на планину,
0614 Туде брата и дружину нађе,
0615 Код њих нађе Арнаут Османа:
0616 Љутијех је допануо рана,
0617 Османово друштво изгинуло
0618 У Тимоку граду несретноме,
0619 Па се Мујо с њиме разговара:
0620 »О сестрићу, Осман бајрактаре!
0621 Зар си ишо дубоку Тимоку?«-
0622 »Иђох Мујо, вјеру ти задајем!
0623 И ја сађох до куле банове,
0624 У пољу му сазрела пшеница,
0625 Моба жање пшеницу бјелицу;
0626 Туде сестра банова бијаше,
0627 Банову сам сестру заробио,
0628 Побјегосмо пољем тимочкијем.
0629 Кад зађосмо уз планину, Мујо,
0630 На три мјеста мене дочекаше,
0631 Па је моје друштво изгинуло:
0632 Погибе ми Куртагић Нухане,
0633 Погибе ми Велагић Селиме,
0634 Погибе ми Орлан бајрактаре.
0635 Изгрди нас Шимун капетане,
0636 Однекуд се пригодио бјеше,
0637 Потјерах га рањен на зеленку,
0638 Побјеже ми Влаше кроз планину.«
0639 ’нако викну са Кладуше Мујо:
0640 »Је ли прошо Личанине Тале?«
0641 »Јесте прошо Тале Личанине
0642 И протјера три товара блага;
0643 Јер је Тале сашо Шибенику,
0644 У селим’ је шићар задобио,
0645 На попову кулу ударио
0646 И попову кулу поробио,
0647 Попове је новце покупио,
0648 Прошо Тале здраво и весело.«
0649 Отлен крену остала дружина
0650 И за Мујом сва дружина крену;
0651 Мују збори Шимунова љуба:
0652 »Ну хајдука са Кладуше Муја,
0653 Гдје украде коња Шимунова?«
0654 Кад то чуо са Кладуше Мујо,
0655 Па завуче у зобницу руку,
0656 Па извади главу Шимунову,
0657 Мујо вели љуби Шимуновој:
0658 »Је ли ово са Шимуна глава?«
0659 Када видје са Шимуна главу,
0660 Закукала млада на планини,
0661 Па је стаде Халил разговарат.
0662 Куд год ишли, на Кладушу сишли,
0663 И свели су љубу Шимунову
0664 И још кћерку тимочкога бана.
0665 Леже Осман ране боловати,
0666 Боловао четири мјесеца.
0667 Бог нареди и ране пребоље.
0668 Књига дође од Тимока Осму
0669 Од онога тимочкога бана;
0670 Кад је Осман књигу проучио:
0671 Бан му даје три товара блага,
0672 Да му кћерку до Тимока спреми.
0673 И Осман је натраг оправио
0674 И узе му три товара блага.
0675 Мујо стаде проводит весеље,
0676 Мујо вјенча љубу Шимунову,
0677 И Мујо је био потурчио
0678 И она се кајил учинила,
0679 Свадбу гради за петнаест дана.
