Mustaj beg lički porobio Zadar (Mostar)

0001 Pivo piju age Udbinjani,
0002 U begluku u londži kamenoj.
0003 U vrh sio Zenković Alaga,
0004 Pa do njega Bosnić Mehmed aga,
0005 A do njega Pločanin Alaga.
0006 Pa je sio Ćejvan aga dedo,
0007 A do njega Dizdarević Meho
0008 Pa su sjela dva Crnčića sina,
0009 A bajraktar jedan do drugoga.
0010 Kad se age ponapile piva
0011 A pivo im ugrijalo t’jelo,
0012 A rakija eglen otvorila,
0013 O svačem su oni besjedili:
0014 O junaštvu i o dobrim konj’ma;
0015 Koji hvali sebe i hajvana,
0016 Koji l’ hvali svoju desnu ruku
0017 I u njojzi britku adžemovku,
0018 Koliko je posjekao glava.
0019 Tu se hvaleć izvedoše kavgu,
0020 Potegoše britke adžemovke,
0021 Glavu diže Zenković Alaga,
0022 Pa on gleda džamu i pendžeru,
0023 I on gleda niz polje zeleno.
0024 Uz polje se konjik pomolio,
0025 Na galeši ko na gorskom vuku.
0026 Od galeše šarca učinio,
0027 Prebacuje pjene preko sebe,
0028 Klobukove baš ko golubove.
0029 Pa ih viče Zenković Alaga:
0030 „Braćo moja, mladi Udbinjani,
0031 Vi među se izvedoste kavgu.
0032 Eto ide momak na galeši,
0033 Na galeši ko na gorskom vuku,
0034 Prebacuje pjene preko sebe,
0035 Klobukove baš ko golubove,
0036 Prazan nije, vjeru vam zadajem,
0037 De turite u sagrije ćorde.”
0038 Pa turiše u sagrije ćorde,
0039 A izbi im Vlaše pred mejhanu,
0040 Pa odjaha debela galina,
0041 I zape mu četiri dizgina,
0042 Dva sindžirli a dva ibrišimli,
0043 Udara ga rukom po sapima,
0044 Sam se dobar poče okrećati;
0045 U bećara nema hizmećara
0046 Već je tako naučio vrana.
0047 Eto njega u pjanu mejhanu,
0048 Škriljak snima pod pazuhu tura,
0049 Pa je njima Boga nahvalio,
0050 A Turci mu prihvatiše l’jepo:
0051 „Da si zdravo knjigonoša mlada!”
0052 Pitalo ih Vlaše u mejhani!
0053 Krasni Turci u pjanoj mejhani,
0054 Koje vam je krilo od Novoga,
0055 Koje vam je Zenković Alaga?”
0056 Sve mu Turci nikom ponikoše,
0057 A n crnu zemlju pogledaše,
0058 Kako raste trava na zavojke,
0059 Baš ko dojke u mlade djevojke.
0060 Opet viče Vlaše u mejhani:
0061 „Krasni Turci u pjanoj mejhani,
0062 Koje vam je krilo od Novoga,
0063 Koje vam je Zenković Alaga?
0064 Svi mu opet nikom ponikoše;
0065 A u crnu zemlju pogledaše,
0066 Kako raste trava na zavojke,
0067 Baš ko dojke u mlade djevojke;
0068 Al ne gleda Zenković Alaga,
0069 Već Vlašetu među oči vrane:
0070 „Šta je Vlaše da od Boga nađeš?
0071 Ovo glavom Zenković Alaga.”
0072 Pobri turski aga progovara:
0073 „Pobratime Bosnić Mehmed aga,
0074 I do sad su knjige dolazile,
0075 Ama n’jesu ’vake knjigonoše.
0076 Vid’ u Vlaha dva para pušaka,
0077 Zlatnih kapa, srmali kundaka,
0078 Među njima pala okovana,
0079 A iz pale sićani sindžiri
0080 Potkićeni mljetačkim cekinim’.
0081 Sindžiri ga po koljenu mlate.
0082 Vid’ u Vlaha lijepa galina!
0083 Te bi puške za meneka bile,
0084 Da ih nosim po turskoj Udbini;
0085 Ovi vranac za mene bi bio,
0086 Da ga jašem po turskoj Udbini.”
0087 Mlado Vlaše turski umijaše,
0088 Pa im viče Vlaše u mejhani:
0089 „Krasni Turci u pjanoj mejhani,
0090 Krasan bio ko vas porodio,
0091 I ko vas je ovdje sastavio;
0092 Svima hvala baš ko ćaći mome,
0093 A ne hvala Zenković Alagi,
0094 Skin’o bi mi sa ramena glavu,
0095 Porad mojih dva para pušaka,
0096 Porad mojeg debelog galina.
0097 Evo ćemer oko pasa moga,
0098 I pun jeste mljetačkih cekina;
0099 Eno hegbe na galeši mome,
0100 I puna su krstaša talira:
0101 Pustite me do galina moga,
0102 Da uzjašem na galina svoga.
0103 Na galeši savež’te mi ruke,
0104 Ko mi skine sa ramena glavu,
0105 Od cara ga niko pitat ne će,
0106 A od kralja niko ni znat ne će.
0107 Nijesam se za pare godio,
0108 Da vam snesem knjigu na Udbinu,
0109 Već za hator kićene djevojke,
0110 L’jepe Ane zadarskoga bana. —
0111 Kad đidija četu pokupila,
0112 Nije četu nego steću vojsku,
0113 Porobio R’jeku i Ribnika,
0114 I vas Novi tamam do Čilića,
0115 Ja sam bio s njime čarkadžija,
0116 Ujagmio Crnčica Mujagu,
0117 Poklonio zadarskome banu,
0118 A on meni reko svoju Anu,
0119 Svoju Anu od sedam godina,
0120 Od tada je sedam godin’ dana,
0121 Sad je njojzi četrn’est godina, —
0122 Sve mi laže. crn mu obraz bio.
0123 Već tako vam Boga velikoga,
0124 Ima l’ iko soja Crnčevića,
0125 Kom s’ ostale duge podvornice,
0126 Kome li su došli agaluci,
0127 Na koga su spali spahiluci,
0128 Ko im kuli strehu promjenjiva?”
0129 Glavu diže Bosnić Mehmed aga,
0130 Pa mu veli Bosnić Mehmed aga:
0131 „Ev’ imaju dva Crnčeva sina.”
0132 Pa im Vlaše knjigu izvadilo,
0133 I dade je Crnčiću malome,
0134 Te je njemu ’vako govorilo:
0135 „Uči pravo, tako bio zdravo,
0136 Nemoj krivo, tako bio živo!”
0137 Knjigu uze Crničiću mali,
0138 Raskide je sebi na koljenu.
0139 Knjigu uči, al’ se vrlo muči,
0140 Šta mu stari u knjizi kitio:
0141 „Čujete li moja braćo draga,
0142 Evo ima sedam godin’ dana,
0143 Kako sam vam braćo u sužanjstvu,
0144 Nigda vam se n’jesam objavio
0145 Zarad svoje stare glavušine,
0146 Jer je njojzi sto i deset ljeta.
0147 Već tako mi Boga velikoga,
0148 Vidio sam što vidio n’jesam;
0149 Skoro stjera serdar Mihaljica,
0150 Skoro stjera trideset robova,
0151 Petn’est momak’, petn’est djevojaka,
0152 Dv’je nevjeste bega Ahmed bega,
0153 Još im nije ni kna otpanula
0154 Ni sa noga, ni s bijelih ruku;
0155 To je roblje od ravne Krajine. —
0156 Pa ga stjera dužde od Mljetaka,
0157 I on stjera trideset robova,
0158 Petn’est momak’, petn’est djevojaka,
0159 Dv’je nevjeste age Mahmud age,
0160 Još im nije ni kna otpanula,
0161 Ni sa nogu, ni s bijelih ruku;
0162 I to roblje iz turske Krajine. —
0163 Pa ga stjera Delimalić Mate,
0164 I on stjera trideset robova,
0165 Petn’est momak’, petn’est djevojaka,
0166 Dv’je nevjeste age Hasan age,
0167 Još im nije ni kna otpanula,
0168 Ni sa nogu ni bijelih ruku;
0169 I to roblje iz turske Krajine, —
0170 Pa izašla kićena djevojka,
0171 U crnu se futu omotala,
0172 U ruci joj tespih od merdžana,
0173 Vazda cvili kao ljuta guja:
0174 „ „Gdje si brate u sedam godina,
0175 Često sam ti perčin iščešljala,
0176 A često ti čamašir m’jenjala,
0177 A ti meni vazda govorio:
0178 Da po nečem sestro ti osužnjiš,
0179 Evo ti je vjera od meneka,
0180 Ne bi sestro ni noći noćila,
0181 Da te ne bi bratac potražio. —
0182 Gdje si brate u sedam godina?
0183 Al’ si mi se brate oženio,
0184 Pa ti ne da bjelogrla ljuba,
0185 Al’ si mi se zuđurt prigodio,
0186 Pa ti nemaš pare ni dinara?
0187 Zuđurt momak nigdje nije pristo.” ”
0188 A momak joj izbi na avliju
0189 Ašićare u turskim haljinam’:
0190 „ „A evo me sestro moja draga,
0191 Ti koju si noćcu osužnjila,
0192 Ono sam te jutro potražio.
0193 Izjeo sam sedam ramazana,
0194 Pijuć sestro vino i rakiju,
0195 Sve te tražeć sestro moja draga
0196 Grada nema a palanke nema,
0197 Gdje dorata sagonio n’jesam
0198 Nijesam te sestro mogo naći.
0199 Bog mi dao a jutro svanulo,
0200 Pa te eto jutros sestro nađoh.” ”
0201 Pa joj pruži on desnicu ruku.
0202 Sestra njemu i desnu i l’jevu,
0203 Pa je baci za se na dorina,
0204 Tri puta je omotao pasom,
0205 A četvrti od sablje kajasom,
0206 Pa na dizgin okrenu dorata.
0207 Spazio ga mlad zadarski bane,
0208 Pa podviknu zastavnika Mata:
0209 „ „De zatvori od kapije vrata,
0210 Ako Ture na polje izmače,
0211 Niko njega sustignuti ne će.” ”
0212 A Mate mu zatvorio vrata,
0213 Eto momka niz mermer avliju,
0214 Kud god ide momak niz avliju,
0215 Vazda momak krvav sokak gradi;
0216 Pa eto ga na prvu kapiju,
0217 Kapija im bješe zatvorena.
0218 Pa na drugu udrio kapiju,
0219 I ta njemu bješe zatvorena.
0220 Crna s’ gora usjeći ne može,
0221 Pa pod njime ubiše dorata,
0222 Skidoše ga s debelog dorina,
0223 Naopako savezaše ruke,
0224 Od lakata taman do nokata,
0225 Iz nokata crna krvca ljeva,
0226 Gone njega uz mermer avliju,
0227 Za njim gone curu bosonogu,
0228 Sjedoše ga na mermerli st’jenu.
0229 Otud idu do tri duhovnika,
0230 I trideset i tri kaluđera,
0231 Oni nose knjige od zakona.
0232 Pa šta im je prava osudila?
0233 Da ga tuden odmah posijeku,
0234 Pa izašla kićena djevojka,
0235 U crnu se futu umotala,
0236 U ruci joj tespih od merdžana,
0237 Vazda cvili kajno ljuta guja:
0238 „ „Gospodine, mlad zadarski bane”
0239 Pa je banu poletjela ruci,
0240 Za nevolju poljubi mu ruku:
0241 „ „Da mi dadeš izun i besjedu, —
0242 To je momak sa naše Udbine
0243 Da ga pitam za svog roditelja,
0244 Za svog baba i za svoju majku.”
0245 Ban joj dade izun i besjedu,
0246 Cura ide momku na avliju,
0247 Pa sve pita momka sa avlije,
0248 A maši se rukom u džepove
0249 I izvadi od zlata čakiju,
0250 I udari momka po plećima.
0251 Presječe mu urgan na plećima,
0252 I prosječe ćurak i dolamu,
0253 I prosječe b’jelu anteriju,
0254 I prosječe tanahnu košulju,
0255 I mrve mu t’jela zahvatila.
0256 Momak skoči kan da ne sjeđaše
0257 A udara bljedabnog vojnika,
0258 Udari ga nogom u trbuhe,
0259 Ispade mu britka adžemovka.
0260 Dvije ruke o nju pojagmile,
0261 Ujagmi je cura na avliju,
0262 Dodade je momku na avliji
0263 Kud god ide momak niz avliju,
0264 Vazda momak krvav sokak gradi.
0265 Opet spazi mlad zadarski bane
0266 I on viknu zastavnika Mata:
0267 „ „Čuj me Mato, moja vjerna slugo,
0268 De zatvori od kapije vrata,
0269 Ako Ture na polje izmače,
0270 Niko njega savladati ne će.” ”
0271 Pa zatvori od kapije vrata,
0272 Eto momka na prvu kapiju.
0273 Al’ kapija bješe zatvorena;
0274 Pa na drugu udrio kapiju.
0275 I ta njemu bješe zatvorena.
0276 Opet njega živa uhvatiše,
0277 Naopako savezaše ruke,
0278 Od lakata taman do nokata;
0279 Iz nokata crna krvca ljeva.
0280 Gone njega šadrvan vodici,
0281 Sjedoše ga na studenu st’jenu.
0282 Opet idu do tri duhovnika
0283 I trideset i tri kaluđera,
0284 Oni nose knjige od zakona.
0285 Pa šta im je prava osudila:
0286 Eto ide cv’jet nedjelja mlada,
0287 Da ga vode crkvi Ružuliji,
0288 Da ga živa na kolac nabiju!
0289 Već tako vam Boga velikoga,
0290 Ko vam je to sa turske Udbine?”
0291 Tad se plesnu Bosnić Mehmed aga:
0292 „Kuku meni, rano neprebona,
0293 I umr’jeću preboljeti ne ću,
0294 To je pobro Rankoviću Ibro,
0295 Kuku Ibro, rano neprebona!”
0296 Pa se odmah na noge skočio,
0297 Te se odmah s Radom zagrlio,
0298 Zagrlio, pa se pobratio.
0299 Pa ga uze za desnicu ruku,
0300 Pa ga vodi do svojih konaka,
0301 I dozivlje sejiz Marijana:
0302 „Marijane, moja vjerna slugo,
0303 Namjesti mi pobrina galešu,
0304 Bolje njega, neg dorata moga.”
0305 A uze ga za desnicu ruku,
0306 Pa ga vodi u svoje konake.
0307 Gospodsku mu spremio večeru,
0308 A svakakva pribavio piva,
0309 Jeli pili, taman do ponoći.
0310 Kad je bilo noći do ponoći,
0311 Onda veli uskok Rade mali:
0312 „Pobratime Bosnić Mehmed aga,
0313 Evo vakta od pohoda moga,
0314 Evo vakta od spavala tvoga.
0315 Ako l’ Bog da i sreća od Boga,
0316 Ti ćeš vidjet pobratima svoga,
0317 Vidjećeš ga u najtješnjem klancu,”
0318 To mu reče, pa otišće Rade.
0319 Malo legnu Bosnić Mehmed aga,
0320 Malo legnu, al se brzo prenu,
0321 Jer je aga čudan san usnio,
0322 Gdje mu kuka do pet kukavica:
0323 Jedna kuka kuli na odžaku,
0324 Druga kuka kuli na pendžeru,
0325 Dv’je kukaju na mehku jataku,
0326 Peta kuka doru na jaslama.
0327 Pa je uz’o sanak-tabirnamu,
0328 Te je sanak tabir učinio:
0329 „Što mi kuka kuli na odžaku,
0330 Ono mi je moja stara majka;
0331 Što mi kuka kuli na pendžeru,
0332 Ono mi je moja sestra Ajka;
0333 Što kukaju dvije na jataku,
0334 Ono su mi dvije vjerne ljube;
0335 Što mi peta kuka na jaslama,
0336 Ono mi je sejiz Marijane;
0337 Sad ja znadem da ću poginuti.”
0338 Još mu nema noći ni ponoći,
0339 Sve mi tkaju age ka Novome
0340 Do begluka ličkog Mustaj bega.
0341 Naniđoše do dva pobratima,
0342 Pa ga viču oba pobratima:
0343 „Dobro dragi, Bosnić Mehmed aga,
0344 Jesi li se ljuba naljubio,
0345 Naljubio, pa se nagrlio?”
0346 A viče ih Bosnić Mehmed aga:
0347 „N’jesam pobro, vjeru ti zadajem
0348 N’jesam pobro k njima ni unišo;
0349 Malo legoh u svojim aharim’,
0350 Malo legoh, al’ se brzo prenuh,
0351 Jer sam pobro čudan san usnio,
0352 Gdje mi kuka do pet kukavica:
0353 Jedna kuka kuli na odžaku,
0354 Druga kuka kuli na pendžeru,
0355 Dv’je kukaju na mehku jataku,
0356 Peta kuka doru na jaslama:
0357 Pa sam uzo sanak-tabirnamu,
0358 Pa sam sanak tabir učinio.
0359 Što mi kuka kuli na odžaku,
0360 Ono mi je moja stara majka;
0361 Što mi kuka kuli na pendžeru,
0362 Ono mi je moja sestra Ajka;
0363 Što kukaju dvije na jataku,
0364 Ono su mi moje vjerne ljube;
0365 Što mi kuka doru na jaslama,
0366 Ono mi je sejiz Marijane; —
0367 Sad ja znadoh, da ću poginuti.”
0368 A viču ga oba pobratima:
0369 „San je klapnja, a Bog je istina;
0370 Jaši dora, hajdemo Novomu
0371 Do begluka ličkog Mustaj bega.”
0372 Marijan mu izvede dorina,
0373 Agi dora, a sebi alata.
0374 Otiskoše sva tri pobratima
0375 Do begluka ličkog Mustaj bega.
0376 Tuj se silna iskupila vojska,
0377 A izađe lički Mustaj beže,
0378 Pa otišće lički Mustaj beže,
0379 A za njima sila i Krajina. —
0380 Kad su bili Jadikovu klancu,
0381 Gdje ’no stare jadikuju majke,
0382 Pa zastavi lički Mustaj beže,
0383 Pa zastavi pod sobom dogina.
0384 St’jene nema a drveta nema,
0385 Otklen njemu puška ne viraše,
0386 A nešto ga viče iz kamenja:
0387 „Beg Mustaj beg, sladak gospodare
0388 N’jesu Kranjci pojagmili klance,
0389 Osim, beže, Milutine kneže
0390 Pokupio tvoje Oraščane,
0391 Da svom begu pričuvamo klance.
0392 Jutros rano, vjeru ti zadajem,
0393 Jutros rano ni sabaha nema,
0394 Naniđoše dva Crnčeva sina,
0395 Oboje se ludo prigodilo,
0396 Oboje će izgubiti glave.
0397 A ja velim Matijašu sinu:
0398 Matijaše, moje d’jete drago,
0399 Odvedi ih obadva ti sv’jeta,
0400 Odvedi ih crkvi Ružnliji!
0401 Odv’o ih je, vjeru ti zadajem.”
0402 A veli mu lički Mustaj beže:
0403 „Milutine, moja vjerna slugo,
0404 Ako Bog da i sreća junačka,
0405 Te se zdravo ovamo vratimo,
0406 Vidjećeš ti svoga gospodara.”
0407 Pa otišće lički Mustaj beže,
0408 Pa je zdravo klance prehodio,
0409 I Mosuru zdravo prelazio,
0410 I Bakonja najvišu planinu,
0411 Pa je beže u polje sišao.
0412 A kad sađe u polje zeleno,
0413 Uz polje se pješac polomio,
0414 Na nogam’ mu na preplet opanci,
0415 A na plećim’ uprtnjača torba,
0416 A na njemu duga nalimanka,
0417 A na njojzi sedamdeset lima.
0418 Kad se bliže begu prikučio,
0419 Ali glavom Matijaše mali,
0420 Pa on begu po istini kaže:
0421 „Beg Mustaj beg, mio gospodaru,
0422 Jutros rano, ni sabaha nema,
0423 Naniđoše dva Crnčeva sina,
0424 Oboje se ludo prigodilo,
0425 Oboje će izgubiti glave,
0426 Meni veli Milutine kneže:
0427 Matijaše, moje djete drago,
0428 Odvedi ih, obadva ti sv’jeta,
0429 Oba su se luda prigodila,
0430 Obadva će izgubiti glave.
0431 Odv’o sam ih, vjeru ti zadajem,
0432 Odv’o sam ih crkvi Ružuliji. —
0433 A Mustaj beg, sladak gospodare,
0434 Vidio sam šta vidio n’jesam:
0435 Vidio sam crkvu Ružuliju,
0436 U njojzi je pet stotin’ odžaka,
0437 U njoj gori pet stotin’ čiraka,
0438 U njoj čati pet stotina đaka,
0439 Do sabaha tri će mise reći.
0440 Već Mustaj beg vjeru ti zadajem,
0441 Ni tu s’ djeci ne da mirovati,
0442 Već odoše Zadru širokome,
0443 Oboje se ludo prigodilo,
0444 Oboje će izgubiti glave.”
0445 A veli mu lički Mustaj beže:
0446 „Matijaše, moje d’jete drago,
0447 Ako l’ Bog da i sreća junačka,
0448 Te se zdravo odozdo vratimo.
0449 Ti ćeš vidjet svoga gospodara.”
0450 Pa otišće lički Mustaj beže,
0451 Pa otišće pod sobom đogina,
0452 Pravo goni crkvi Ružuliji,
0453 Al’ istina, što mu Mate kaže:
0454 U njojzi je pet stotin’ odžaka,
0455 U njoj gori pet stotin’ čiraka,
0456 U njoj čati pet stotina đaka,
0457 Do sabaha tri će mise reći.
0458 Pa otišće Zenković Alaga,
0459 Pa ga viče Bosnić Mehmed aga:
0460 „Lašnje, lašnje, Zenković Alaga!
0461 Ako tebe hvale Udbinjani,
0462 Ni meneka ne kudi Krajina.”
0463 Opet viče Pločanin Alaga:
0464 „Lašnje, lašnje, Bosnić Mehmed aga
0465 Ako tebe hvale Udbinjani,
0466 A ni mene ne kudi Krajina.”
0467 Pa odoše sva tri pobratima.
0468 Kad su bili zelenome lugu,
0469 Pomole se đinđane kočije,
0470 Vuku njiha dvan’est bedavija,
0471 A goni ih batalja vojnika,
0472 A u njima mlada Madžarica,
0473 U ruci joj od zlata muzika,
0474 Sitno kuca, jasno popijeva:
0475 „Ja nijesam rano uranila,
0476 Da ja idem crkvi Ružuliji
0477 Već sam jutros rano uranila,
0478 Jer se svome ja draganu nadam,
0479 Svom draganu Zenković Alagi.”
0480 Kad Alaga ispr’ječi alata,
0481 Sa alata u kočiju trči,
0482 Pa on ljubi mladu Madžaricu,
0483 Okreće je i desno i l’jevo.
0484 A viče ga Bosnić Mehmed aga:
0485 „Lašnje, lašnje, Zenković Alaga!
0486 N’jesmo pošli mi ljubit Madžarke,
0487 Već smo pošlji mi tražiti pobra.”
0488 Pa izade Zenković Alaga,
0489 Otiskoše sva tri pobratima.
0490 Opet idu đinđane kočije,
0491 Vuče njiha dvan’est bedevija,
0492 A goni ih batalja vojnika,
0493 I u njima l’jepa duždevkinja
0494 U ruci joj od zlata muzika,
0495 Sitno kuca, jasno popijeva:
0496 „N’jesam jutros rano uranila,
0497 Da ja idem crkvi Ružuliji,
0498 Već sam jutros rano uranila,
0499 Jer se svome ja draganu nadam,
0500 Svom draganu Pločanin Alagi.”
0501 Sad Alaga ispr’ječi zelenka,
0502 Sa zelenka u kočiju trči,
0503 Pa on ljubi mladu duždevkinju.
0504 Njega viče Bosnić Mehmed aga:
0505 „Lašnje lašnje, Pločanin Alaga!
0506 N’jesmo pošli ljubit duždevkinje,
0507 Već smo pošli mi tražiti pobra.”
0508 Pa izađe Pločanin Alaga,
0509 I uzjaha debelog zelenka,
0510 Pa odoše sva tri pobratima.
0511 Opet idu đinđane kočije,
0512 I u njima sumbul udovica.
0513 U ruci joj od zlata muzika,
0514 Sitno kuca, a sitno pop’jeva:
0515 „N’jesam jutros rano uranila,
0516 Da ja idem crkvi Ružuliji,
0517 Već sam jutros rano uranila,
0518 Jer se svome ja draganu nadam,
0519 Svom draganu Bosnić Mehmed agi.”
0520 A Meho joj zakrenu dorina,
0521 Ne htje Meho u nju pogledati.
0522 Pa otalen konje potjeraše,
0523 Ali ide mlad zadarski bane.
0524 Sve se diglo malo i veliko,
0525 Da gledaju Rankovića Ibra,
0526 Kako će ga na kolac nabiti.
0527 Uz njeg ide uskok Rade mali,
0528 I on nosi kolac na ramenu,
0529 A često mu popr’ječuje Rade:
0530 „Vidiš Ibro ti ovoga kolca,
0531 Živa ću te na njega nabiti!”
0532 Često mu se obazire Ibro
0533 Kad je goder zubima škrinuo,
0534 Sve mu puca urgan na plećima.
0535 I sadoše crkvi Ružuliji,
0536 Pa uđoše u bijelu crkvu
0537 U njoj gori pet stotin’ čiraka,
0538 U njoj čati pet stotin đaka.
0539 Tale stao na crkvenska vrata,
0540 Pa sve gleda šta to Vlasi rade.
0541 Vrlo se je osaniso Tale,
0542 Pa on viče ličkog Mustaj bega:
0543 „O Boga mi lički Mustaj beže,
0544 Već ja beže čekati ne mogu,
0545 Ja ću njima biti duhovniče.”
0546 Ja da vidiš budaline Tala,
0547 Uletio budaline Tale,
0548 Tale huče, a nadžakom tuče,
0549 Sve obija rafe i dolafe
0550 I razbija križe i medulje;
0551 Ala banda, zametnu se kavga.
0552 Ja da vidiš uskok Rada malog!
0553 On je Ibru oprostio ruke,
0554 I gotova podmače mu konja,
0555 Pa mu veli uskok mali Rade:
0556 „Pobratime Rankoviću Ibro,
0557 Što ti mogoh to ti i pomogoh!”
0558 Pa uteče uskok mali Rade,
0559 Pa uteče Zadru širokome,
0560 Te on Zadru zatvorio vrata,
0561 I pope se gradu na bedeme,
0562 A niz bedem noge opružio.
0563 Tu se biše za tri b’jela danka,
0564 Ni brat brata poznati ne može,
0565 Kamo li će Turčin Kaurina.
0566 A zavika lički Mustaj beže:
0567 „Uči dovu Suval efendija,
0568 Čije l’ gine, čije l’ predobiva?”
0569 Dovu uči Suval efendija;
0570 Bog im dade vjetra s Velebita,
0571 Pa rastjera maglu po brdima.
0572 Prevrtali ranjene junake,
0573 Al’ im nema najboljega druga,
0574 Nema njima Bosnić Mehmed age.
0575 Tale pao u Medved potoke
0576 Pa ispija vino na nožicu,
0577 Pa se dere budalina Tale:
0578 „Moj sestriću buljuk-baša Mujo.
0579 K meni Mujo, pogiboh ti ludo!”
0580 Njemu trči buljuk-baša Mujo,
0581 Pa ga viče buljuk-baša Mujo:
0582 „Moj daidža od Orašca Tale,
0583 Jesi li se plaho izranio,
0584 Jesu l’ tebi rane dodijale?” —
0585 „N’jesam Mujo vjeru ti zadajem,
0586 Već me digni na moga kulaša,
0587 Jer ne mogu Mujo uzjahati,
0588 Pasje vino plaho dalmatinsko,
0589 Pa je meni dodijalo Mujo.” —
0590 „Bog t’ ubijo moj daidža Tale,
0591 Vazda ti je nesreća u glavi!
0592 Ja mnidijah da si pao rana!”
0593 Pa ga diže buljuk-baša Mujo,
0594 Uzjaha ga na konja kulaša. —
0595 Pa prevrću leše i šehite,
0596 Ranjenicim’ sale pogradiše,
0597 A šehite odmah pokopaše.
0598 Pa otalen Zadru širokome,
0599 Rade im je Zadar otvorio.
0600 Po tavnici vrata obijaju,
0601 Izvedoše sužnje iz tavnice,
0602 Devedeset sužnja i jednoga.
0603 Ja da vidiš Crničić Mujage,
0604 Kose su mu, krio bi se u nje,
0605 A nokti mu, obut bi se mogo.
0606 Dobaviše četiri berbera,
0607 Jedni miju, drugi obrezuju,
0608 Dok su njega l’jepo opremili.
0609 Pa i Zadar jesu porobili;
0610 Onda veli uskok Radojica:
0611 „Beg Mustaj beg, glava od Krajine,
0612 Ja sam Anu mladu ujagmio,
0613 Pa se hoću beže poturčiti,
0614 Poturčiti i sebe i Anu,
0615 Pa se onda njome oženiti.”
0616 Pa otalen oni pokrenuše,
0617 Zdravo sjeli u tursku Udbinu,
0618 Beg je Rada l’jepo poturčio,
0619 I sa l’jepom Anom oženio,
0620 Darovo mu deset kuća kmeta.
0621 Ne zove se sada Radojica,
0622 Već se zove Pilipović Ibro. —
0623 [ * * * ]
0623 Neznam dalje, Bog nam dao zdravlje,
0624 Pa mi zdravo i veselo bili.