Anica se materi molila.
Da ju pusti za goru na vodu.
Anici je majka govorila:
Nehod Ane nehod dite moje,
Za gorom je mlađahni Jorlando, 5
Ki j' obljubil devet divojaka
I tebe će desetu divojku.
Zato Ane haje i ne haje,
Ona ide va gornje kamare,
Obuče se ča najlipše more, 10
Vrže na se tanku košuljicu
Na košulju suknju škrlatnicu,
I opaše svilenu kanicu,
I pokrije rubac bele svile,
V niedra klade pisanu jabuka, 15
Za kanicu rumenu rožicu,
Zame vidro i na vodu grede.
Kad je prišla za goru na vodu,
Al kod vode mlajahni Jorlando.
Božju mu je pomoć nazivala: 20
Dobar dan ti mlajahni junače!
Bog te primi mlajahna divojko,
Čijega si roda i plemena? —
Sestrica sam Kraljevića Marka,
A ljubovca Luke Stankovića; 25
To su moji Bogom pobratimi.
Sluge moje i delije moje!
Začrite joj puno vidro vode,
Nek opere bele ruke svoje,
I uz ruke te rumene lišca; 30
Začrite joj puno vidro vode,
Pratite ju vanka s crne gore.
Kad su prišli vanka s crne gore,
Stane mlada da će počinuti,
S nimlje z nedra pisanu jabuku, 35
Za kanicu rumenu rožicu,
Ona im je govorila mlada:
Ovo vami pisane jabuke,
I ovo vam rumene rožice,
Pa vi dajte mladomu Jorlandu. 40
Kad mu pride želja od divojke,
Nek' pokusi pisane jabuke,
I podahne rumene rožice,
Pasat će mu želja od divojke.
Nisam sestra Kraljevića Marka, 45
Nit ljubovca Luke Stankovića
Već sam mlada Anica divojka.
Kad su prišli k mladomu Jorlandu:
Boga tebi mlajahni Jorlando,
Ovo tebi pisana jabuka, 50
I ovo ti rumena rožica,
Kad te pride želja od divojke;
Da pokusiš pisane jabuke,
I podihneš rumene rožice,
Pasat će te želja od divojke; 55
Nije sestra Kraljevića Marka,
Nit ljubovca Luke Stankovića,
Već je ono Anica divojka.
Udrio se rukom pokolenu:
Odkad sam se od majke rodio, 60
Nij' me nikad niki prevario,
A danas je mladjahna divojka,
Da bi mi ju Bog i srića dala,
Da mi ju je uhvatiti mladu,
Ljubil bim ju kako i rožicu, 65
Grizal bim ju kako i jabuku.
I uzjaše vrana konja svoga,
Stane letit kroz črnu goricu,
I dotrči k dvoru divojkinu; —
Junak pred dvor a divojka va dvor. 70
Otvor dvore lipoto divojko,
Golub mi je va dvor poletio,
A ona mu mlada odgovara:
Golub ti je na krilu sidio,
Bilo ti ga uhvatiti mladu. 75
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 103-106.
