Mrtva straža
Mrtva straža
- B. Čikoš-Sesia -
Večnost je zastala za jedan dah.
Sveće u strahu trnu.
Vetar zahuji: prah! prah! prah! -
i uleti u Noć crnu.
Sve je već prošlo.
Providan veo
pokriva telo, koje više nije.
Časovnik bije!
Ponoć! Ponoć!
Kao da ceo
prizor neku tajnu krije.
Sve je već prošlo...
Samo, ko suze što tiho teku,
ko želje što novi život slute,
ko nade na sreću daleku
po podu leže rasute
crvene, bele, žute
hrizanteme...
Večnost zastala. Sveće trnu.
Vetar dodirne prozore neme
i uleti u Noć crnu.
|