Мртва стража
Мртва стража
- Б. Чикош-Сесиа -
Вечност је застала за један дах.
Свеће у страху трну.
Ветар захуји: прах! прах! прах! -
и улети у Ноћ црну.
Све је већ прошло.
Провидан вео
покрива тело, које више није.
Часовник бије!
Поноћ! Поноћ!
Као да цео
призор неку тајну крије.
Све је већ прошло...
Само, ко сузе што тихо теку,
ко жеље што нови живот слуте,
ко наде на срећу далеку
по поду леже расуте
црвене, беле, жуте
хризантеме...
Вечност застала. Свеће трну.
Ветар додирне прозоре неме
и улети у Ноћ црну.
|