MOJ ŽIVOT
Rasklapa zora trepavice sane,
I budi danak sa svojega krila:
„Ustani, dragi, noć je veće bila!" –
I danak sluša, i pokorno svane,
I krvav istok u svom žaru plane. –
U sobi tama... Maloga kandila
Poslednji zraci, meki kao svila,
Umiru: nema ulja ko da kane...
Kandilo moje! Mi smo sreće jedne:
I moje grudi za životom žedne,
Ko ti za uljem. Moj duh, svake noći,
I svakog dana, i svakoga časka,
Puckara, pišti, ali toga glaska
Nit čuju, niti mogu mu pomoći!
