Mojim prijateljima

Vojislav Ilić

Mojim prijateljima Pisac: Vojislav Ilić

1.
Šta ja hoću? Čemu srce žudi?
Ah, ta ko bi razumeti mogô...
A želja je ognjevitih mnogo,
Što mi ognjem raspaljuju grudi.
Moja duša od detinjskih dana
Stremila je u burnome letu
U predele zanošljivih strana,
Nekom čudnom, nepoznatam svetu,
Gde radošću sve živo miriše
I večitom harmonijom diše.

2.
Sad ne žalim obmanute nade,
Niti letim u nebeske strane;
Ja ne tražim prijatelje mlade,
Moje davno pogubljene dane!
Ja ne ištem nežnog sažaljenja
Od ledenih i paklenih ljudi:
U danima gorkoga mučenja
Njinim ledom zamrzô sam grudi...
Vaši borci mene malo plaše,
Hladno pljujem na svetinje vaše!

3.
No jesenji kada stignu dani,
I na put se lastavica krene,
Prijatelji, setite se mene
U dalekoj, nepoznatoj strani
I u vašem prijateljskom krugu
Podignite napunjene čaše,
Nazdravite svome vernom drugu
Iz mladosti, iz prošlosti vaše
A vetar će pozdrav mi doneti
Kroz dubrave i mračne vrleti.

25. decembar 1886.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 297-298, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.