Moja pesma
Moja pesma
Ja sam jedinac krvavih zora,
moja je duša puna seni
i lice crnih, dubokih bora.
I zalud traže pesmu u meni -
u mome srcu nema ritma.
Ja sam svećenik paganskih vera,
što vodu slavi, vino pije.
Ljubavnik sam mrtvih bajadera,
čijih se usta dotakla nije
razbludna, kobna muška usna.
Ja sam ogranak grešničkog pada,
moj mrki pogled truje, vida.
Ko mene voli, taj večno strada,
jer nemam boga, i nemam stida,
i nemam brata, nemam sestre.
Ja sam siroče presvislih nada,
koje nikada nisu cvale.
Ja sam stih plesnivih Ilijada,
i kletva žena, koje su pale,
poslednji akord u finale.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|