Moja lađa (K.S.)

Moja lađa  (1865)  Pisac: K.S.

Dun’te vetri, dun’te s gora
I planina visokije —
Sred pučine sinjeg mora
Lađa moja zaman gnjije.

Bela jedra zaman stoje
Naperena kao krila;
A mornari tužno broje
Dane, što ih tuga svila.

Dun’te vetri, mili — dragi!
Da ja spasem lađu moju; —
Nećete li duvat’ blagi?
A vi kren’te burnost svoju.

I s olujom silne vale,
Nek na moju jurnu lađu;
Nek ju munje ognjem pale,
Da mornari posla nađu.

Volim lađa da propadne,
Sred pučine sinjeg mora,
Neg da momčad čila sane; —
Dun’te vetri, dok je ora!

Izvor

1865. Vila, list za zabavu, književnost i nauku. Godina prva, broj 9, str. 109-110.