Moja lađa (K.S.)
| Moja lađa (1865) Pisac: K.S. |
Dun’te vetri, dun’te s gora
I planina visokije —
Sred pučine sinjeg mora
Lađa moja zaman gnjije.
Bela jedra zaman stoje
Naperena kao krila;
A mornari tužno broje
Dane, što ih tuga svila.
Dun’te vetri, mili — dragi!
Da ja spasem lađu moju; —
Nećete li duvat’ blagi?
A vi kren’te burnost svoju.
I s olujom silne vale,
Nek na moju jurnu lađu;
Nek ju munje ognjem pale,
Da mornari posla nađu.
Volim lađa da propadne,
Sred pučine sinjeg mora,
Neg da momčad čila sane; —
Dun’te vetri, dok je ora!
Izvor
[uredi]1865. Vila, list za zabavu, književnost i nauku. Godina prva, broj 9, str. 109-110.