Моја лађа (К.С.)
| Моја лађа (1865) Писац: К.С. |
Дун’те ветри, дун’те с гора
И планина високије —
Сред пучине сињег мора
Лађа моја заман гњије.
Бела једра заман стоје
Наперена као крила;
А морнари тужно броје
Дане, што их туга свила.
Дун’те ветри, мили — драги!
Да ја спасем лађу моју; —
Нећете ли дуват’ благи?
А ви крен’те бурност своју.
И с олујом силне вале,
Нек на моју јурну лађу;
Нек ју муње огњем пале,
Да морнари посла нађу.
Волим лађа да пропадне,
Сред пучине сињег мора,
Нег да момчад чила сане; —
Дун’те ветри, док је ора!
Извор
[уреди]1865. Вила, лист за забаву, књижевност и науку. Година прва, број 9, стр. 109-110.