Moja Milka
| Moja Milka Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1858. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Moja Milka
Često plamom plane lice,
Zažare se jagodice;
Kao da me muče, biju,
Rumen dođem do očiju.
S otim žarom u obrazi
Da me nešto Milka spazi!
Zacelo bi pomislila
Da se ljubav u krv slila.
Zaljubljena, umiljata,
Pala bi mi oko vrata;
Oseć'o bi' srce njeno,
Kako igra, razdraženo;
A oko me čarno gleda,
Bijele me ruke grle,
Usnice su slatkog meda
Na mojima izumrle. —
— Oj, devojko! Oj, anđele!
Odvij tvoje ruke bele!
Meka ruka tvrdo steže,
Poljupci me sagoreše!
Plamti lice, srce gori,
Tebe ljubav žarka mori —
Ali mene, raskidane
Mladog srca stare rane!...
— Ah, klonuše ruke bele,
Stišaše se grudi bajne,
Medna usta ništ' ne vele,
Ali zbore suze sjajne!...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|