Моја Милка

Извор: Викизворник
Моја Милка
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Моја Милка

Често пламом плане лице,
Зажаре се јагодице;
Као да ме муче, бију,
Румен дођем до очију.

С отим жаром у образи
Да ме нешто Милка спази!
Зацело би помислила
Да се љубав у крв слила.

Заљубљена, умиљата,
Пала би ми око врата;
Осећ'о би' срце њено,
Како игра, раздражено;

А око ме чарно гледа,
Бијеле ме руке грле,
Уснице су слатког меда
На мојима изумрле. —

— Ој, девојко! Ој, анђеле!
Одвиј твоје руке беле!
Мека рука тврдо стеже,
Пољупци ме сагореше!

Пламти лице, срце гори,
Тебе љубав жарка мори —
Али мене, раскидане
Младог срца старе ране!...

— Ах, клонуше руке беле,
Стишаше се груди бајне,
Медна уста ништ' не веле,
Али зборе сузе сјајне!...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори[уреди]

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 50—51.