Mori Rado, bela rado,
Što se s Markom mudro ljubiš?
Gde ga čuješ poručuješ,
Gde ga vidiš, namiguješ:
Dođi Marko, deli Marko, 5
Nemoj vodit’ vrana konja,
I ne nosi siv sokola,
I ne vodi hitre iglje.[1]
U radosti nije čulo,
No povelo vranja konja 10
I ponelo siv sokola,
I povelo hitre iglje,
Kad je bilo zorno doba,
Konjic vrisnu, soko pisnu,
Hitre iglje zalajaše. 15
To dočula Rade majka,
Kakvi lomot po dvorovi,
Po dvorovi od gradova;
Rada šeta po gradini,
Redom cveće ogleduje, 20
Na pelinak pogleduje.
A pelinku progovara:
Oj pelinku, otrovniče,
Mož’ li Radu otrovati?
Da ne ljubi pomaleno, 25
Pomaleno nerazumno,
Putem ide ne čuje se,
Travu gazi ne vidi se.
