Moravički epitafi: Lisa

Moravički epitafi: Lisa su prepisi tekstova uklesanih na krajputašima i kenotafima u selu Lisa (Opština Ivanjica).

Krajputaš Tiosavu Komadini (†1805) (prvobitno u Krivači, sada u Lapidarijumu u Guči)

Ovi biljeg kazuje

krabrog Srbina

TIOSAVA KOMADINU

iz sela Lise

koie za veru i otečestvo

ot turske voiske

na bitki na Vilovima

kao vojnik junački boreći se

poginuo 1805. g. dekembra 27.

Ovai spomenik udari mu

sinovac Mijailo i Marko i Cvetko

sinovi počivšeg kneza Bogića Komadine.

a pisa i načini

Radosav Čikiriz iz sela Rtiu.

Krajputaš Tihomiru Komadiniću (†1914) (Bioča, Barice, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Spomen

hrabrog junaka-oficira

TIHOMIRA KOMADINIĆA

rođenog u selu Lisi

od oca Milana i majke Stojke,

koji u dvadeset trećoj godini svojih leta

za rod mili i slobodu otadžbine,

u krvavom ljutom boju s Austrijancima,

mladi život dade –

poginu 21. oktombra 1914.

god. na položaju Jevremovcu.

O heroju i junače

vaša dela slaviće se

kroz sva leta i vremena

u školama pominjati

u pesmama opevati.

Poginuo si da večito živiš.

Spomenik spodigoše mu

otac Milan, majka Stojka i brat Velimir.

Sa druge strane spomenika:

Majka Stojka

poživi 53. god.

a umrla 20. oktombra 1920. g.

Saranjena je u groblju.

Krajputaš Mihailu Komadiniću (†1915) (Bioča, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Spomen

MIHAILA KOMADINIĆA

iz Lise

vojnika III-će čete 4-og bat. 5-og prek. puka

koji učastvova u Evropskom ratu

i zarobiše ga Bugari 15. g.

a umrije kao zarobljenik

u svojoj 21-oj god.

u Starom Zagorju u Bugarskoj.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen mu podižu

otac Ivan majka Mirosava

braća Radomir, Ranisav i Dobrivoje.

Krajputaš Đorđu Ocokoljiću (†1915) (Milićevići, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Oj putniče mili brate,

brat je mio koje vere bio.

Kad ugledaš sliku na ovome spomeniku

priđi i pročitaj nekoliko redaka

vidi čija je slika

Videćeš da je to slika

ĐORĐA M. OCOKOLjIĆA

iz Lise

biv. narednika u srpskoj vojsci,

koji je umro u bolnici u Prijepolju

22. marta 1915. g.

i tamo sahranjen.

To je brate putniče moj sin

moj jedinac

oko koga sam savijala ruke

punih 33 godine.

O sine Đole

evo ti jednog znaka

na tvojoj zemlji

za koju si braneći je

od neprijatelja

i svoj život položijo.

Ovaj znak to ti je dar

od tvoje ožalošćene majke Milice.

Spomenik braći Milićević – Savatiju, Despotu i Veselinu (Šolajići)

Spomenik

SAVATIJA, DESPOTA I VESELINA

braće MILIĆEVIĆA

koji učastvovaše u Balkanskom ratu

a sa Austrijancima 1914-15 i 16 god.

položiše svoj život

za čast čovečanstva i odbranu otadžbine.

Bog da im dušu prosti.

Spomen spodiže im

njihov otac Veselinov

stric Milenko

i brat Bogosav sa porodicom.

Krajputaš Ranisavu Šubuluriću (†1915) (Srećkovići, pored puta)

ŠULUBURIĆ RANISAV

1896-1915

Sa druge strane spomenika:

Ovde je poginuo neznani Milovan.

Spomenik Petru Milićeviću (†1850) (Šolajići, na groblju)

Ovai bileg

pokazuje krabroga voinika

vernoga soldata garnizona

PETRA MILIĆEVIĆA

iz sela Lise.

Služio verno 3. g. pri vladanju

Knjaza Aleksandra Karađor.

Poživi 21. pre 1850.

U Beogradu pogreben 23. apr.

Krajputaš Lazaru Šuluburiću (†1916) (Šuluburići, pored puta Venac-Vučkovica)

Spomen

LAZARA ŠULUBURIĆA

iz Lise

vojnika III čete I bat. X p. puka

rođen 17. 4. 1889. god.

a umro od ratnih napora

11. II. 1916. god.

na ostrvu Vidu

u najlepše doba

u mladosti mojoj.

Poklič otadžbine

mene mlada pozva u boj

da slobodu branim

od stranih dušmana

Mađara, Turaka i Bugara.

Mladi život dadok otadžbini svojoj

al sloboda sinu domovini mojoj

Veseli se mlada srbadijo mila

Nad našim grobovima

ti raširi krila.

Zbogom svetu

moj premili cvetu

Ja se više povratiti neću

A vi meni upalite sveću.

Spomen spodiže brat Vukašin

i ožalošćena žena Julka

sin Voimir i sna Anđelija.

Spomenik Ljubomiru Šuluburiću (†1916) (Šulubure)

Spomen

LjUBOMIRA ŠULUBURIĆA

iz ovog sela Lise

vojnika III čete I bataljona 10. Puka

III poziva narodne vojske

koji je učestvovao u ratu

od 1912. god. do kraja 1915.

kada je zarobljen od Austro-Mađara

i kao zarobljenik umre

1. januara 1916. god.

u varoši Subotici

i Bog da mu dušu prosti.

Spomen spodigoše mu

sinovi Mihailo Branislav

supruga Dragina i kćer Milanka.

Sa druge strane spomenika:

Kaplarević Tihomir iz Milatovića

Branislav Šuluburić

Svom dobrotvoru obnoviše

Branislav i Gvozden

25. V. 1979. g.

Krajputaš Jerotiju Šuluburiću (†1915) (Donje Šulubure, pored seoskog puta)

Spomen

JEROTIJE

sin Anke i Petra ŠULUBURIĆA

zemljoradnika iz Lise.

Rođen je 1896. god.

redov kadrovac

rezernih Kruševačkih trupa.

Umro pri povlačenju Srpske vojske

1915. iz Elobanije u Albaniju.

Za njegovu smrt

roditelji su saznali posle 1. god.

da je umro on mučeničkom smrću

u cvetu svoje mladosti

za slobodu svoje otadžbine.

Večna mu slava i hvala.

Spomen mu podižu

brat Blagoje snaja Lena

sinovci Mlađen, Dragomir i Srećko.

Spomenik Radu Šuluburi (†1878) (Šulubure)

Pogledajte srpski rode

s puta

i recite Bog da prosti

RADA ŠULUBURU

iz sela Lise

vojnika II poziva

Dragačevskog bataljona

1. čete II voda

koi poživi 35. god.

a na Sokolovici

1. januara 1878. god.

za otačestvo i kralja pogibe (...)

Krajputaš Ljubomiru Grujoviću (†1943) (Lauši, pored starog puta Ivanjica-Kotraža)

Oj Srbine mili rode

umoljeno stani ovde

i pročitaj ovaj spomen

počiv.

LjUBOMIRA GRUJOVIĆA

zem. iz Lise

žrtve Nemačkog terora

streljan na Banjici

1. X. 1943. g u 63 g

Slava mu.

Stojna supruga Ljubomirova

požive 45. g. a umrla 1926. g.

Spomen podižu

sinovi Mileta, Slobodan, Obrad

i supruga Razumenka.

Piso Savić.

Spomenik Nićiforu–Miću Pandureviću (†1917) (Šulubure)

NIĆIFOR – MIĆO PANDUREVIĆ

iz Lise

kaplar III čete I bataljona XI p. puka

hrabro boreći se u odbrani otadžbine

pogibe 23. 8. 1917. g.

na Veterniku

u 25. god. života

u očajnoj bojnoj vatri.

Ostaše mu tamo kosti

Živ se rodu ne povrati

Bog da njemu dušu prosti.

Spomen podiže mu

otac Bogić za života

sa porodicom.

Spomenik Miljku Pandureviću (†1915) (Šulubure, na groblju)

Spomenik

MILjKO PANDUREVIĆ

rođen 7-og aprila 1895. g.

a umro kao vojnik u Prištini

31. januara 1915. g.

Evo moji roditelji

ladni kamen za mene govori

đe su moje kosti ostanule

u Prištini đe mlogi ostasmo

đe sudbina mene život uze

mili moji zamnom liju suze.

Ovaj spomen podigoše mu

ožalošćeni roditelji

otac Radič i majka Radosava

Krajputaš Miloradu Joloviću (†1914) (Trmošnjak, ”na Raskršću”)

Putniče mili brate –

brat je mio koje vere bio.

Kad budeš pored ovog spomenika

priđi bliže

i vidi čija je slika na njemu,

videćeš da je to slika

MILORADA JOLOVIĆA

iz Lise

bivšeg narednika I bat. 10. Puka

koji braneći svoju otadžbinu

u Evropskom ratu

poginuo 6-og sep. 1914. g. na Šapcu

čije je telo preneto u groblje

svoje familije u Lisi.

To je putniče naš sin

oko koga smo savijali ruke

puni 30. godina

za kime ćemo odneti rane na srcu

u naš grob.

Ne zaboravi putniče,

pročitaj ovaj drugi spomen

pored Miloradovog.

Dragi Milorade

evo ti vidnog znaka

kao dar od tvojih za navek

ožalošćenih roditelja

Miljka i Radosave Jolovića

i tvoje dece Radosava i Milosava

za uspomenu.

Krajputaš Vićentiju Joloviću (†1916) (Trmošnjak, ”na Raskršću”)

Dragi putniče

evo i drugog spomenika

mome dragom sinu

VIĆENTIJU JOLOVIĆU

ovd. vojniku 3-će čete 1-og bat. 10-og puka

koji braneći svoju otadžbinu od neprijatelja

pogibe na Solunskom frontu

16. avgusta 1916. god.

i tamo je saranjen

a ostavi posle smrti nas roditelje

i ženu Ilinku

sa kojom je živeo nepunu godinu.

Vidi putniče, imao sam dva sina

obadva sam izgubijo

u odbrani otadžbine

a ja tužan ostao

da mesto nji gledam u kamen,

MILORADA od 30

a VIĆENTIJA od 26. g.

Dragi Vićo i tebe evo spomenika

kao dar od tvoji roditelja

Miljka, Radosave

žene ti Ilinke

i rođaka Savka.

Spomenik Radenku Jovančiću (†1914) (ispod Ostojića, pored seoskog puta Bukovica-Bioča)

Spomen

RADENKA JOVANČIĆA

iz Lise

vojnik III č. B X puka

poginuo 14. septembr. 1914. god.

na Kipašću u Bosni

sa Austrijancima.

Spomen mu podiže

brat Miljko i žena Ljubica

i otac sa trudom Sretena

predsednika ove opštine.

Spomenik Živojinu Jovoviću (†191?) (Vratonje)

Spomen

ŽIVOJINA JOVOVIĆA

iz Lise

vojnika III čete I bat. XI Kadrovskog puka

koji poživi 19. god.

a umre od ratnih napora u Prištini

u najlepšem doba u mladsti svojoj.

Poklič otadžbine mene mlada u boj poziva

da slobodu branim od strašnih dušmana

Švaba i Mađara, Turaka i Bugara

mladi život dadog otadžbini svojoj

i sloboda sinu domovini mojoj.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podigoše ožalošćeni roditelji

otac Tikomir i majka Milja.

Spomenik Ranku Boroviću (†1878) (Vratonje, na groblju)

Ovaj biljeg pokazuje telo počiv.

RANKA BOROVIĆA

iz sela Lise

kojie u 21-oj god. života svog

hrabro boreći se u ratu

poginuo na Sokolovini

od Turaka 1. januara 1878. g.

Bog da mu dušu prosti.

Svom jedinom nezaboravljenom sinu

znak ovaj podigoše ožalošćeni roditelji

Spasoe i Stojka.

Spomenik Đurovićima – Živoinu (†1915) i Obradu (†1916) (Endečići, pored seoskog puta)

Spomen

ŽIVOINA ĐUROVIĆA

iz Lise

koi poživi 20. god.

a pogibe kao vojnik na Smederevu

(kadrovcu) 18/10 1915. god.

od nemačke vojske.

Spomen podiže stric Radosav

i maloletni sin Jeroslav.

Sa druge strane spomenika:

OBRAD

otac Živoinov Đurovića

koi poživi kao časan građanin 48. god.

a umre u ropstvu 1916. god.

u Boldogasenu – Austrija.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podiže

brat Radosav i unuk Jeroslav.

Spomenik Budimiru Jovoviću (†1913) (Ajdače, Endečići)

Oj Srbine mili rode

umoljeno stani malo ovde

ne požali truda tvoga

već spomeni brata svoga

dična Srba i ratnika

počiv.

BUDIMIRA JOVOVIĆA

iz ovog sela Lise

i vojnika IV čete II bataljona 10. puk.

drugog poziva

koji 33. godine svog

hrabro za kralja i otadžbinu svoju

boreći se sa Turcima i sa Bugarima

pogibe na Carevom Visu

2. jula 1913. godine.

Ovaj spomenik podigoše

otac Kosta i majka Radojka

braća mu Dobrosav, Vićentije

i Vera mu supruga

a Janja sa čet (...)

Spomenik Rajku Jovoviću (†1914) (Ajdače, Endečići)

Spomen

RAJKA JOVOVIĆA

iz Lise

narednika 1. čete 4. bataljona 10. Puka

1. poziva Šumadin. Divizije

koji pogibe u svojoj 30. godini

na položaju kod Šapca

6. 9. 1914. godine

od švapske granate

boreći se za otadžbinu.

Bog da mu dušu prosti.

Spomenik podigoše mu ožalošćeni

otac Kosta majka Radojka

sa svojim sinovima

Dobrosavom, Vićentijem i Miodragom.

Spomenik Vojislavu Miletiću (†1914) (Ajdače, pored seoskog puta)

Oj Srbine mili rode

stani ovde te pročitaj spomen

VOJISLAVA MILETIĆA

koji požive 39. godina

pogibe za slobodu i otadžbinu

od Nemačke avijacije na solunu

13. 4. 1914. godine.

Spomen podiže žena Ljubica

sin Leko od 10. godina.

Bog da mu dušu prosti.

Spomenik braći Ajdačić – Vitomiru (†1913) i Vladimiru (†1915) (Ajdače, Sinđelići)

Oj putniče mili rode

umoljeno stani ovde

i pročitaj ovaj spomen

braće

AJDAČIĆA

izginulih boraca i to

VITOMIRA

podnarednika III čete I bat. 10. Puka

koi pogibe u 22. god. svog života

1913. god. u Albaniji od neprijatelja

boreći se za otadžbinu

i brata mu

VLADIMIRA

vojnika III čete II bataljona II puka

koji pogibe u 21. god. svog života

na Smederevu meseca oktobra 1915. god.

boreći se za slobodu i otadžbinu

a ostavi ožalošćene roditelje

da se bez njih pod starost mučimo.

Draga deco naša evo vidnog znaka

na našoj zemlji za koju ste

vaše mlade živote položili.

Ovo vi je darak od vaših za navek

ožalošćenih roditelja

Stanka i Ivanke iz Lise.

Izvor

• Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.