Ajde, moma Mitra bolna leži,
Bolna leži Mitra, niko ne veruje!
Koj' veruje Mitru, doma nije,
Mitar otišao na daleko,
Na daleno tuđe zemlje, 5
Tuđu zemlju Bugariju,
Bugarija, grad Sofija,
Grad Sofija Mitar kafedžija,
Kafu gradi, Mitru fali:
„Kao Mitra nigde nema, 10
Ni u tursko, ni kaursko!"
U toj lafa sokol sleže,
Pa mu pade na ramenu,
Od ramenu na koleno,
Pa podiže desno krilo, 15
Te istrese belo pismo,
A u pismo crno piše:
„Đe da umre moma Mitra!“
Kad je Mitar pročitao,
Brgo je na noge skočio, 20
Što prije konja sprema,
Da momu Mitru živu stigne!
Konja vodi, pešne odi,
Leba nosi, gladan ide,
Živu Mitru da dostigne, 25
Čizme nosi, bos mi ide,
Živu Mitru da dostigne!
Kad je došo u sred selo,
Tu mi naša’ svi seljani
I kmeta Kostu. 30
Progovara: „Dobar dan svi seljani!“
„Bog t’ pomogo, Mitre mlad!“
„Da l’ ste živi, da l’ ste zdravi?“
„Svi smo zdravi i živi,
Ali moma Mitra umrela!“ 35
„Da l’ me čujete svi seljani,
Ja vas molim da gu raekopam,
Da joj vidim belo lice,
Da joj vidim crne oči,
Da joj vidim ruse kose!“ 40
Kad su Mitru raskopali,
Šta da vidi:
Belo lice zamodrelo,
Crne oči pobeleli,
Rusa kosa omrsena, 45
Ravno telo potamnelo!
Pevač i mesto zapisa
„Pesma se peva u oru, uz gusle, o svadbi, slavi. Zabeleženo 14. VII 1957. god. od Tane (Stanoja Tajića, starog 47 god. Pesmu je ovaj pismopojac čuo od Đurđe Ćivlački i strica Trajka Taića Vitika, Gornja Morava — Kosovo.
Reference
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 103-104.
